arrow up
otkos_parastos-22.jpg

Помен страдалим билогорцима

У храму Светог Марка у Београду данас jе служен парастос и одржан помен погинулим борцима Териториjалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj од 1991. до 1995. године, те цивилима са подручjа источне Билогоре, страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Инициjатива за обиљежавања ових догађаjа у коjима су живот изгубиле 63 особе и чиjи су егзекутори припадници паравоjних формациjа, терористичких група и поjединци организовани или подржани од хрватских власти, дошла jе од Завичаjног удружења “Билогора”, чиjе jе сjедиште у Београду, а парастос jе почетком у 11.00 часова служио протоjереj-ставрофор Траjан Коjић, уз саслужење више свештеника, саопштено jе Срни из овог удружења. Већину страдалих, 37 од укупног

otkos_parastos-22.jpg

Парастос за жртве из Грубишног Поља у цркви Светог Марка

У недељу, 28. октобра 2012. са почетком у 11,00 сати у организациjи Завичаjног удружења “Билогора” у  храму Св. апостола и евангелисте Марка у Београду одржаће се парастос и помен изгинулим борцима Териториjалне обране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991-1995, те цивилима са подручjа источне Билогоре страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. У молитви за спас душа биће поменути и упокоjени православни житељи источне Билогоре, њих преко 100.000 у периоду од 1597. до 2012. године.  Поучени историjским искуством и надолазећим ратом, послиjе провокациjа, премлаћивања и првих убистава Срби Билогоре су се организовали и наоружали, истина, тек 7. jула 1991, девет мjесеци послиjе хрватске паравоjске, бранили своjе куће и села

jelasci-spomenik.jpg

Јелашци: Откривен споменик за десетеро убијених мјештана

У селу Јелашци код Вишеграда данас jе откривен и освештан споменик за 10 невино настрадалих мjештана коjе су 1. августа 1992. године убили припадници Армиjе БиХ.Међу настрадалима jе било двоjе малољетне дjеце и старац од 72 године, а до данас починиоци овог злочина нису одговарали. Народни посланик Мирослав Коjић, коjи jе тада био судиjа за прекршаjе, одмах након злочина обавио jе увиђаj и материjал предао надлежним тужилаштвима. Он jе нагласио да jе двиjе децениjе требало да прође да буде покренут поступак за злочине у селу Јелашци, истичући да се знаjу име и адреса човjека коjи jе командовао овим мучким нападом, коjи сада живи ван БиХ. “Ваљда jе коначно дошло вриjеме

kosovo.jpg

На Косову данас услови из балканских ратова

На Косову су данас, послиjе 108 година, исти услови у коjима jе српски народ живио у данима избиjања балканских ратова, поручено jе са научног скупа поводом обиљежавања 100 година од ослобођења Косовске Митровице, коjи су организовале четири српске општине са сjевера Косова. Професор Миладин Распоповић истакао jе синоћ да окупљени ништа не прослављаjу, већ се подсjећаjу на претке и њихову исконску борбу за очување српске земље и народа. Учесници скупа подсjетили су на значаj Високих Дечана, Грачанице, Пећке Патриjаршиjе и осталих српских светиња и констатовали да се Срби не могу препознавати само по учешћу у ратовима и jунаштву, већ и по грађевинама – светињама коjе су постале дио свjетске културне

skrba_dusan.jpg

ШКРБА: Сарајево је имало 200 џамија, а Срби нису гађали ни једну!

Душан Шкрба негирао да jе ватра – у случаjу Маракала 2 – могла да буде отварана из миниобацача 120 мм jер су сви минобацачи великог калибра били измештени на 20 километара изван зоне Сараjевско-романисjког корпуса, где су били под контролом Унпрофора Говорећи о циљевима Сараjевско-романиjског корпуса, био jе категоричан: да jе циљ био искључиво заштита своjе линиjе фронта на етничким српским просторима и да се спречи пробоj Првог корпуса Армиjе БиХ из муслиманских делова града Сараjева НОВУ хашку недељу, у наставку извођења сведока одбране Радована Караџића, отворио jе командант Мешовитог артиљериjског батаљона Воjске Републике Српске у Лукавици Душан Шкрба. Пред већем судиjе О-гон Квона. Шкрба jе негирао да jе његова

dukic.jpg

Преблага казна за Терзићеву – увреда за српске жртве

Предсjедник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић сматра да jе преблага пресуда Суда БиХ коjом jе Албина Терзић осуђена на пет година затвора због злочина над српским цивилима у Оџаку 1992. године и да представља увреду за српски народ и српске жртве протеклог рата у БиХ. “Суд БиХ, позиваjући се на Кривични закон бивше СФРЈ, изриче превише благе казне за ратне злочине коjе су починили Бошњаци и Хрвати над Србима, док Србима, када jе риjеч о злочинима почињеним над Бошњацима и Хрватима, изриче високе казне у складу са Кривичним законом БиХ”, рекао jе Дукић Срни. Дукић jе истакао да jе таква пракса правосуђа БиХ jедна од главних аномалиjа Суда и

Срна

Помен браниоцима Добоја

Служењем парастоса и полагањем виjенаца у Спомен-соби 306. пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/ у Добоjу  jе jуче  22. октобра  одата пошта погинулим браниоцима Добоjа из састава Добоjске и четврте Бањалучке бригаде ВРС. Молитвени помен за 18 погинулих бранилаца Добоjа служили су добоjски православни свештеници, а свиjеће су запалили и виjенце положили њихови саборци и породице, као и организациjе из Добоjа коjе његуjу слободарску традициjу српског народа на овим просторима. Подсjећаjући на ратни пут Добоjске бригаде ВРС њен командант Вељко Браjић истакао jе да су на данашњи дан, 22. октобра 1994. године, српски борци зауставили муслиманске снаге другог и трећег корпуса из правца Зенице и Tузле, коjе су имале циљ

levar_saranova_jama2.jpg

ВЕРИТАС: Саопштење поводом ликвидације Госпићких Срба у јесен 1991. године

Хрватска воjска и полициjа су у Госпићу и околним мjестима, у jесен 1991. године,  углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним методама и на више мjеста.Ликвидирани су углавном виђениjи Срби (судиjе, тужиоци, директори, новинари, полицаjци, пензионери…) коjи су били лоjални новоуспостављеном хрватском “демократском” режиму. Према ВЕРИТАС-овим подацима, у том периоду и на такав начин, убиjено jе наjмање 123 лица српске националности, међу коjима и 35 жена, од чега скоро половина 17. и 18. октобра.   Милан Левар над Шарановом jамом    Међу ликвидиранима су и десет брачних парова и четири пара по jедног родитеља и дjетета. Међу ликвидиранима jе и комплетна породица

pijaca-markale.jpg

Ирски официр: Армија БиХ нациљала Маркале

Хаг – Исказ ирског официра и посматрача Уjедињених нациjа Пола Конвеjа, као сведока одбране бившег председника Републике Српске Радована Караџића, сугерише, како jе рекао Караџић на суђењу у Хагу, да jе граната коjа jе у августу 1995. на сараjевскоj пиjаци Маркале убила и ранила десетине грађана могла бити испаљена с положаjа Армиjе БиХ. Хашка оптужница терети Караџића за терор над цивилима у Сараjеву дуготраjним гранатирањем и снаjперисањем, минобацачку гранату коjа jе 28. аугуста 1995. на Маркалама убила 43, а ранила 75 грађана испалила jе Воjска Републике Српске (ВРС) са положаjа око града. Конвеj jе као сведок одбране Караџића изjавио да jе у децембру 1995. открио минобацачки положаj Армиjе БиХ удаљен

tuzilastvo-BiH.jpg

Дуроњић свједочио о покољу у Сијековцу

У наставку суђења Земиру Ковачевићу, оптуженом за ратне злочине над српским цивилима у Сиjековцу, свjедок Тужилаштва БиХ Недељко Дуроњић jе испричао да jе у марту 1992. године у Сиjековцу видио спаљене куће и мртва тиjела.Дуроњић jе навео да jе 26. марта 1992. са супругом Љубом кренуо из Брода у Сиjековац у посjету пуници и кћерки, када га jе на jедноj раскрсници зауставио оптужени Ковачевић, преноси Бирн. “Питао ме гдjе ћу и jа сам одговорио да идем код бабе. Онда га jе занимало хоћу ли ноћити, па сам рекао да нећу. Он jе на то само казао: ‘Немоj, врати се кући’ и пустио ме да прођем”, испричао jе свjедок. Дан или

sudjenje.jpg

‘Неће бити добро док има Хрвата који мисле да има добрих Срба”

Славко Иванић свjедочио jе на загребачком Жупаниjском суду у наставку суђења Томиславу Мерчепу, оптуженом за ратни злочин почињен 1991. на подручjу Пакраца, Загреба и Кутине.   – Василиjе и Милорад Милетић били су моjи сусjеди и невини су страдали. Одведени су 1. студеног 1991., а у почетку се нисам због тога бринуо, jер сам мислио да су отишли с воjском како би им били водичи. То сам помислио jер ми jе Јула Милетић, када сам jе возио у Пакрачку Пољану да се распита за супруга и сина, испричала како су jоj људи коjи су их одвели казали да о томе не смиjе ништа три дана причати – казао jе Славко Иванић свjедочећи на

mrkonjic-grad-17-godisnjica.jpg

Неприхватљиво што нико није одговарао за злочине

Предсједник Владе Републике Српске Александар Џомбић поручио је да Српска не може и неће да прихвати чињеницу да нико није одговарао ни након 17 година од агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске. “Српска неће и не смије заборавити овај злочин. Наша је дужност и обавеза према жртвама, али и према њиховим породицама, да учинимо све што је у нашој моћи да они који су починили тај злочин одговарају пред лицем правде. Нећемо стати са том борбом док год кривци за недјела која су починили према невиним српским жртвама не буду процесуирани”, наводи се у писаној изјави премијера Џомбића достављеној медијима поводом

radaca.jpg

Настављена ексхумација у јами Радача

У jами Радача, на локалитету Горанци код Мостара, гдjе су 2009. године пронађени посмртни остаци три Србина и jедног Хрвата, jучер jе настављена ексхумациjа. Портпарол Института за нестала лица БиХ Леjла Ченгић рекла jе Срни да не зна о коjем броjу жртава jе риjе, али се претпоставља да се у jами налази jош посмртних остатака жртава из протеклог рата. Ченгићева jе додала да ће се ексхумациjа вршити све док се не дође до посмртних остатака. Она jе подсjетила да су четири ексхумиране жртве из 2009. идентификоване на основу ДНК анализе и да jе утврђено да jе риjеч о Гордану /Брацо/ Зуровцу, Драгомиру /Младен/ Илићу, Славиши /Неђељко/ Кандићу и Владимиру /Анте/

organi.jpg

Злочин над Србима гурају у заборав

Стразбур – Време пролази, а резултата поводом истраге о трговини људским органима на окупираним териториjама и у Албаниjи jош нема. Управо завршено заседање Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру показало jе да међу посланицима постоjи интересовање да се сазна докле се стигло у испитивању навода из извештаjа Дика Мартиjа на основу коjег jе у овоj наjстариjоj активноj европскоj интеграционоj институциjи изгласана и резолуциjа. Тако jе посланик и некадашњи шеф делегациjе Србиjе Милош Алигрудић у изjави за „Новости“ истакао да Еулекс иде „ситним корацима“ и од Савета Европе затражио да се овом темом и даље бави, док jе нови шеф делегациjе Љубица Васић, чак, изнела лично мишљење да би напредак у

sprsko-groblje.jpg

Факовићи, парастос убијеним Србима

У братунчакоj Мjесноj заjедници Факовићи данас ће бити служен парстос за 25 Срба, претежно цивила, коjе су приjе 20 година убили припадници муслиманске армиjе из Сребренице.Борачка организациjа општине Братунац наjавила jе да ће обиљежавање почети у 11.00 часова парастосом на мjесном гробљу у Факовићима, те прислуживањем свиjећа и полагањем цвиjећа. Међу Србима убиjеним у Факовићима било jе и осам старица. За оваj злочин, као и за све злочине почињене 1992. и 1993. године, када jе на подручjу Братунца и Сребренице убиjено 1.500 Срба, претежно цивила, jош нико ниjе осуђен, или ухапшен, нити се води истрага. Извор:  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добрила Кукољ

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности,

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац.

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује:

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.