arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
srna.png

17 ГОДИНА ОД ИЗЛАСКА ИЗ ЛОГОРА У ТУЗЛИ И ЗЕНИЦИ

23. мај 2013.

ДОБОЈ, /СРНА/ – Чланови Удружења ратних заробљеника „Виjенац, Возућа и остали“ са сjедиштем у Добоjу обиљежили су jучер 17 година од изласка посљедње групе Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници. „На данашњи дан 1996. године из муслиманских логора у Зеници и Тузли ослобођена jе посљедња група од 200 Срба, заробљених у септембру 1995. године на простору Возуће и тог диjела Озрена, од коjих 130 само из тузланског затвора“, рекао jе Срни предсjедник Удружења „Виjенац, Возућа и остали“ Нинко Ђурић. Ђурић, коjи jе у муслиманском заробљеништву провео седам мjесеци, од чега 139 дана у самицама у седам логора на подручjу Тузле, каже да су заробљени Срби били подвргнути тешким

12-beba-majke.jpg

Свијет је остао нијем

22. мај 2013.

Упркос свим апелима да се у Бањалуку допреми неопходни кисеоник – свиjет jе остао ниjем…Нехуманост свjетских моћника узроковала jе гашење jедног по jедног живота…. Велики злочин, коjи jе резултирао смрћу 12 беба у Бањалуци, у времену од 22. маjа до 19. jуна 1992. године, jош чека правду. У бањалучком Клиничком центру тада jе рођено 14 беба коjима jе био неопходан кисеоник, али им, нажалост, ниjе могао бити допремљен. Кисеоник ниjе достављен упркос броjним апелима jавности и чињеници да су сви званичници Уницефа и међународних хуманитарних организациjа били упознати о тешкоj ситуациjи у коjоj се налазила бањалучка Клиника за дjечиjе болести. Авион са кисеоником коjи jе тих дана чекао на аеродрому

Парастос за убијене Србе у Чардаку

13. мај 2013.

У насељу Чардак, општина Дервента, у спомен-комплексу који је подигнут на мјесту гдје са налазила масовна гробница, jјучер је служен парастос, положени су вијенци и цвијеће и прислужене свијеће за 37 Срба из овог насеља који су убијени на Васкрс 1992. године. Овај свирепи злочин починили су припадници регуларне Хрватске војске – 103 ХВО бригаде, као и припадници Ријечке и Сисачке бригаде, заједно са припадницима паравојних хрватско-муслиманских јединица које су формирали ХДЗ и СДА из Дервенте. Вијенце на споменик српским јунацима положиле су делегације породица убијених, административне службе општине Дервента, борачких организација, удружења, као и политичких странака из Дервенте. Предсједник Удружења ратних заробљеника из Деревенте Драго Кнежевић подсјетио је да

dobrovoljacka.jpg

УСПАВАНО ПРАВОСУЂЕ БиХ ГОДИНАМА ИГНОРИШЕ СТРАДАЊЕ СРБА

2. мај 2013.

Данас и сутра навршава се 21 година од крвавог злочина коjи су над недужним воjницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сараjева, починили припадници такозване Армиjе РБиХ, Териториjалне одбране РБиХ и, посебно, злогласних паравоjних муслиманских наоружаних формациjа коjима су командовали освjедочени предратни криминалци, силеџиjе и шљам сараjевског подземља Припремио: Огњен БЕГОВИЋ У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова, у Источном Сараjеву и Сараjеву сутра ће бити обиљежена 21 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици, 2. и 3. маjа 1992. године, потврдио jе Срни министар рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић. „Нажалост, ни послиjе 21 године, у Добровољачкоj

stojadin-cola-mirkovic.jpg

Заборављени јунак са Повлена

1. мај 2013.

Прошле су 22 године од погибиjе деветнаестогодишњег воjника Стоjадина Цола Мирковића, приликом одбране складишта код Бjеловара заjедно са маjором Миланом Тепићем, а држава Србиjа се ниjе на прави начин одужила ни њему ни његовоj маjци Ваљево – Обрадовала се Аница Мирковић када смо стигли пред њену кућу у ваљевско село Горње Лесковице. Иако jе знала да ћемо начети тешку и болну причу, накратко jе скренула разговор на малињак тврдећи како се од прошлогодишње суше jош ниjе опоравио. Потом je сетниjим гласом казала да jе захвална свима коjи jе посећуjу, говоре и пишу о њеном сину Стоjадину Цолу Мирковићу (1972–1991) како се његово jунаштво и погибиjа када jе тек закорачио у

milutin-najdanovic.jpg

Др Милутин Најдановић убијен зато што је био Србин

7. април 2013.

Сараjево – Поносна сам на свог оца Милутина Наjдановића коjи jе због своjих патриотских осjећања мучки убиjен. Он ниjе знао да се спрема рат, те смо тако наивно остали у Сараjеву кад jе рат почео. Још jе наивниjе то што смо вjеровали у људскост. Читали смо Aндрића и његово “Писмо из 1920”, али ништа нисмо научили. Рекла jе ово “Гласу Српске” наjмлађа кћерка угледног сараjевског љекара Милутина Наjдановића, Мирjана Наjдановић-Коjић. Исповиjест Монструозан злочин над љекаром Грудне хирургиjе проф. др Милутином Наjдановићем остао jе под велом таjне и нериjешен више од двиjе децениjе. Он jе убиjен у ноћи 14. августа 1992. године у ратном Сараjеву, а истраге о том убиству, као ни

21 година од напада на Купрес

3. април 2013.

 Полагањем виjенаца на споменик погинулим борцима и служењем парастоса у цркви Свете Троjице у Купресу /Република Српска/ данас ће бити обиљежена 21 година од напада хрватско-муслиманских снага на Купрес и село Малован, у коjем су убиjена 72 српска воjника и цивила. Предсjедник Општинске борачке организациjе Купрес /Република Српска/ Шпиро Кнежић рекао jе Срни да за оваj злочин, нажалост, jош нико ниjе одговарао пред правосудним институциjама БиХ, подсjећаjући да jе jедно лице хрватске националности било оптужено, али га jе Суд у Ливну ослободио.     Кнежић тврди да jе само првог дана напада хрватских снага на Купрес око 80 Срба страдало или нестало по логорима Херцеговине и Хрватске, од коjих се jош 14 Срба воде као

pogrom-17-mart.jpg

Годишњица погрома: Шиптари протерали 4.000 Срба, спалили 36 манастира и цркава

17. март 2013.

На данашњи дан навршава се девет година од почетка насиља на Косову и Метохиjи, када су се на мети Албанаца нашли Срби, њихова имовина, споменици културе и светиње Српске православне цркве, а из домова jе протерано више од 4.000 људи. Након обjаве вести албанских медиjа, 17. марта 2004. године, да су се три албанска дечака из села Чабра у близини Зубиног Потока удавила jер су их Срби натерали да са псима уђу у набуjали Ибар на северу Космета, уследило jе мартовско насиље. Иако су званични подаци истраге ослободили Србе сваке кривице, више пута понављана вест у албанским медиjима подигла jе естремисте широм Косова и Метохиjе уписавши у историjу Срба на

mjesto-sahrane-mirjane-dragicevic.jpg

Дјете ми заклали, а немам ни за споменик

15. март 2013.

Рада Драгичевић, маjка деветогодишње Мирjане, девоjчице коjу су 1992. године, на њене очи, муџахедини у селу Доња Биоча, наjпре силовали, а затим и заклали, данас живи на ивици егзистенциjе. Рада некако преживљава као подстанар (са незапосленим сином и jош живим родитељима) од свега 160 евра месечно. Да апсурд буде jош већи, због скандалозне небриге и нехуманости надлежних у Републици Српскоj, она ће наjвероватниjе подићи кредит како би, уместо државе, поставила споменик кћерки страдалоj у монструозном догађаjу пре 21 године. – Септембра прошле године сам напокон успела да пренесем Мирjанине остатке из Илиjаша на Воjничко гробље у Сокоцу. Покопали смо jе уз православне обичаjе пет дана пре њеног рођендана. Али, и то бих све сама морала да

brcko-panorama.jpg

ИМА ЛИ ПРАВДЕ ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ У ГРБАВИЦИ ?

8. март 2013.

У брчанском насељу Грбавица данас је служен парастос за 13 бораца Војске Републике Српске из Грбавице, који су, након заробљавања, мучки побијени 8. марта 1993. године.Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске у оставци Петар Ђокић рекао је након парастоса да је ово један од најтежих злочина у протеклом рату, с обзиром на мали број становника ове мјесне заједнице. Ђокић је навео да је Грбавица изашла из протеклог рата са мање од једне трећине становништва. „Правда је, нажалост, још успавана и питамо се колико још времена треба да прође да починиоце стравичног злочина стигне заслужена казна“, рекао је Ђокић. Јован Пудић, чији су син Синиша и брат Мирослав убијени у

Силос

ХИЉАДЕ СРПСКИХ ЖЕНА БИЛО У МУСЛИМАНСКИМ И ХРВАТСКИМ ЗАТВОРИМА

7. март 2013.

Циљеви Удружења жена жртава рата Републике Српске су: да буде сачињена комплетна и тачна евиденциjа жена жртава, те да се потпуно обезбиjеде и унаприjеде њихова материjална, социjална, здравствена и друга права, као и накнада предвиђена законима….  Приредио: Миломир САВИЋ У Републици Српскоj постоjи неколико хиљада жена српске националности коjе су током рата у муслиманским и хрватским затворима и логорима биле изложене стравичном мучењу, силовању, те невиђеним врстама психо-физичких тротура, истиче предсjедник Удружења жена жртава рата Српске Божица Живковић – Раjилић. „Седамнаест година након завршетка рата на стотине српских жена контактирало jе и учланило се у наше удружење с намjером да коначно кажу истину и jавно проговоре о стравичним мучењима и

sarajevo-pic.jpg

САРАЈЕВО МЈЕСТО ЗЛОЧИНА (видео)

24. фебруар 2013.

УБИСТВО СРПСКОГ СВАТА НАГОВИЈЕСТИЛО ГРАЂАНСКИ РАТ САРАЈЕВО, 24. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Првог мартовског дана 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршиjи, у центру Сараjева, догодио се први етнички мотивисани злочин када су муслимани убили српског свата Николу Гардовића, што jе наговиjестило грађански рат у бившоj БиХ.Циjели случаj jе прилично jасан, о чему постоjе изjаве свjедока овог злочина, као и видео-касета циjелог догађаjа.  Тог дана, приjе 21 годину, сватови, окићени српским знамењима, покушали су да дођу до Старе православне цркве на Башчаршиjи, гдjе jе у Дому Свете Текле требало да обаве славски ручак. Српска застава засметала jе муслимана. Злочинци су хладнокрвно убили оца младожење Николу Гардовића, док jе свештеник Раденко Миковић рањен. Ни то им

vekic.jpg

„Убијали смо цивиле, јер су били непријатељи“

20. фебруар 2013.

Ратни министар унутрашњих послова Хрватске Иван Векић признао jе у Осиjеку на суђењу Владимиру Миланковићу и Драги Бошњаку, оптуженим за убиства и прогон српских цивила у Сиску, да су власти ликвидирале цивиле и да су зато имале добре разлоге(?!). Како jе „поjаснио“, рат се не може добити а да се не усмрти неприjатељ.        Иван Векић jе истакао да су ратне власти Хрватске „имале велики проблем, а то jе да препознаjу ко су тзв. цивили међу неприjатељима“.   „Је ли цивил онаj ко се тако облачи, а има скривене намере и неприjатељски jе настроjен“ – рекао jе Векић, не обjашњаваjући на основу чега се могло препознати да неки српски цивил има „неприjатељске

ibran-mustafic.jpg

Орић је убио 1.000 Бошњака

19. фебруар 2013.

Наjмање између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице jе убиjено од стране своjих сународника током пробоjа ка Тузли, jула 1995. године, зато што су постоjали спискови оних коjи „ни по коjу цену не смеjу живи да се докопаjу слободе“. О тим списковима „неподобних Бошњака“ знало jе муслиманско руководство на челу са Алиjом Изетбеговићем. Ово тврди за „Вести“ jедан од оснивача СДА и дугогодишњи члан Организационог одбора за обележавање догађаjау Сребрени ци Ибран Мустафић. Мустафић jе аутор књиге „Планирани хаос“ у коjоj jе изнео низ оптужби на рачун тадашњег муслиманског руководства да jе злочин у Сребреници био договорен између тадашњег врха СДА и САД, због чега му jе више пута прећено, а

Хрватска војска у нападу на Мркоњић Град

117 дана терора

10. фебруар 2013.

Након што jе на Радио-телевизиjи Србиjе загребачки новинар Домагоj Маргетић, наjављен као “jедини Хрват из Хрватске осуђен на суду у Ден Хагу”, изjавио како предсjедник Републике Српске Милорад Додик и његова власт, у договору с хрватским властима, не желе потенцирати злочине коjе jе ХВ 1995. починио у Мркоњић Граду, многи су се у Бањалуци осjетили прозванима. Ничим поткриjепљене изjаве новинара, коjи jе у Хаагу иначе осуђен због протузаконите обjаве свjедочења тадашњег хрватског предсjедника Стjепана Месића на суђењу Слободан Милошевићу, посебно су изазвале директора Републичког центра за истраживање ратних злочина РС-а Јанка Велимировића, аутора публикациjе о злочинима ХВ-а у Мркоњићу. О тим су злочинима “Новости” већ писале, али публикациjа Јанка Велимировића открива многе податке непознате хрватскоj jавности, коjоj се ти догађаjи намjерно прешућуjу. Потпуно jе неjасно због чега

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА