БЕОГРАД, 14. МАЈА /СРНА/ – Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе Срни да оваj центар ниjе имао намjеру да стављањем Хрватице Мариjе Ераковић на списак имена 19 Срба коjи су идентификовани манипулише истином, већ да су околности њеног живота условиле да се нађе међу српским жртвама. Штрбац jе нагласио да за разлику од „Веритаса“, надлежно хрватско министарство на свом званичном саjту ни уз jедно од 19 идентификованих лица ниjе назначио националност, а непобитна чињеница jе да су сви, осим Мариjе Ераковић, рођени као Срби, а она jе удаjом за Србина Душана, провела и окончала живот у православноj српскоj породици. Реагуjући на писану примjедбу Дамира Фотића, блиског рођака

БИЈЕЉИНА, 14. МАЈА /СРНА/ – Истина jе jедна, али правде jош нема за жртве стравичног муслиманског злочина у Тузли гдjе су 15. маjа 1992. године убиjени и спаљени српски младићи у тадашњоj ЈНА, коjа се по договору мирно повлачила из града, рекао jе данас преживjели учесник тузланске колоне Радоjица Илић. „Породице убиjених, обогаљени, али преживjели из `Тузланске колоне` неће стати док се злочинци не пронађу и не казне“, поручио jе Илић на конференциjи за новинаре градске Борачке организациjе у Биjељини. Илић jе у договореном повлачењу ЈНА из Тузле рањен са пет метака, живи у Биjељини као инвалид и живjеће, каже, док злочинце не стигне правда. Свjедочио jе, каже Илић, о

У Загребу jе идентификовано 19 Срба, чиjи су посмртни остаци ексхумирани на подручjу Двора, Задра, Шибеника и Машићке Шаговине, саопштила jе Комисиjа за нестала лица Владе Србиjе. Идентификациjа методом анализе ДНК обављена jе у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу. Посмртни остаци биће сахрањени на мjестима коjа су раниjе договорена са њиховим наjближима. Међу тиjелима коjи су у задњих 13 година есхумирани из масовних, заjедничких и поjединачних гробница идентификовани су Мариjа Ераковић (1931) из Кричака код Дрниша, Предраг Циндрић (1968) из Машићке Шаговине у Новскоj, супружници Љубица (1925) и Петар (1927) Шашо из Љесковца у Двору, као и Даринка Поповић (1935) из Чисте Мале код Книна,

Злочин над воjницима ЈНА у Тузли, коjи су приjе 22 године извршили припадници тадашњих муслиманских паравоjних снага, jош чека своj судски епилог, а породице и даље траже посмртне остатке наjмилиjих како би их сахраниле?!  Наjмање 54 воjника и официра некадашње ЈНА убиjено jе на Брчанскоj малти, а 44. су рањена, када су тадашње тузланске власти прекршиле договор о мирном повлачењу воjника из овог града. Злочин у Тузли распламсао jе спиралу сукоба у тадашњоj БиХ, а преживjели учесници колоне и породице убиjених кажу да jе до сада утврђен идентитет неколико десетина младића, иако их jе било неколико пута више. Захваљуjући Одбору за обиљежавање значаjних историjских догађаjа, коjи jе формирала Влада Републике

Можда постоји неко ко сме и може, неко у коме је још остала трунка части, морала и достојанства, као и разумевања за овај напаћени народ и његове потребе.  Сада већ давне 1998 године а у време мирне реинтаграције подунавља у уставно-правни поредак Републике Хрватске и исто тако мирног, тихог и прећутног егзодуса комплетних српских породица са овог подручја, схвативши важност очувања националног идентитета Срба, тадашња директорица дечјег вртића креће у тада немогућу мисију регистрације ове устанаве за рад на српском језику и писму. Двојезични односно двописмени статут ове установе, као и двојезична табла, требали су бити смерница и пример на који начин Срби могу конзумирати своја права, гарантована Уставним законом

Дан воjске и Дан бораца Републике Српске биће, први пут, заjедно обиљежени у Бањалуци данас и сутра. У Храму Христа Спаситеља данас ће бити служен парастос погинулим борцима и цивилним жртвама Oдбрамбено-отаџбинског рата и положени виjенци на гробљу Свети Пантелиjа и на Спомен-костурници на Новом гробљу. У Банском двору биће одржана свечана академиjа. Воjска Републике Српске формирана jе у околностима рушења СФРЈ, као израз потребе да се српски народ заштити од уништења и одбране просторa у БиХ гдjе живи српски народ. Наjзначаjниjе операциjе ВРС су „Коридор 1992“, „Приjедор 1992“, „Подриње 1993“, „Лукавац 1993“, „Противудар на Бихаћ 1994“, „Криваjа 1995“, „Одбрана сараjевско-романиjске области 1995“, „Одбрана западних граница Републике Српске 1995“, као

БИЈЕЉИНА, 10. МАЈА /СРНА/ – На подручjу Сембериjе и Маjевице до сада су пронађена тиjела 293 српска борца и цивила коjи су нестали током рата, а након 22 године jош се трага за посмртним остацима 66 жртава, подаци су Удружења породица несталих биjељинске региjе. Предсjедник овог удружења Смиља Митровић jе, након данашњег парастоса у манастиру Свете Троjице у Тавни позвала тужилаштва да убрзаjу процес тражења, а апел за помоћ упућен jе свима коjи имаjу било какве информациjе о несталима. Према њеним риjечима, од краjа рата у Републици Српскоj jе пронађено 3600 посмртних остатака, а jош се трага за 1.450 несталих бораца и цивила. Митровићева jе у рату изгубила деветнаестогодишњег сина

Прелепљивање налепница потврђуjе да су Срби у Хрватскоj грађани другог реда и да закон за њих не важи, оценио председник Коалициjе удружења избеглица Миодраг Линта. Предстaвници удружења бранитеља су jуче прелепили налепнице с хрватском заставом преко двоjезичних табли на државним институциjама у Вуковару. Линта jе истакао да посебно забрињава то што jе хрватска полициjа мирно посматрала противуставну и противзакониту акциjу представника бранитељских удружења, преноси Танjуг. Сматра да Срби у Хрватскоj нису могли ништа друго ни да очекуjу, с обзиром да су наjвиши хрватски званичници, пре два дана у Окучанима, на обележавању 19. годишњице акциjе „Бљесак“, рекли да jе то „велики дан за Хрватску и дан победе и дан одбране њене слободе