arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
bombardovanje-srpske.jpg

НАМЕРНА СИЛА: Пре 19 година НАТО почео ударе на Српску у којима је побио преко 100 цивила (ВИДЕО)

ПАЛЕ – Пре 19 година, 30. августа 1995. године, у два часа и дванаест минута, почело jе НАТО бомбардовање Републике Српске у коме jе убиjено више од стотину цивила. На положаjе Воjске Републике Српске, НАТО авиjациjа бацила jе укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених. Укупна тежина баченог експлозива износила jе око 10.000 тона. НАТО jе у акциjи под називом „Намерна сила“ користио радиоактивну мунициjу, уз „обjашњење“ да она треба Србе у БиХ да „доведе за преговарачки сто“. Напади су траjали до 14. септембра. За бомбардовање Хаџића, Вогошће, Илиjаша, Јахорине, Пала и Братунца, мjеста коjа су била под контролом Воjске Републике Српске, НАТО jе користио осиромашени ураниjум, а од његових последица умрло jе

jusuf-sonmez.jpg

„ДОКТОР СМРТ“ КОЈИ ЈЕ СРБИМА ВАДИО ОРГАНЕ ЛОЦИРАН У ХОЛАНДИЈИ

БЕОГРАД, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Српско Тужилаштво за ратне злочине потврдило jе да jе лоцирао у Амстердаму у Холандиjи турског љекара Јусуфа Сомнеза, коjи jе осумњичен за учешће у илегалноj трансплантациjи органа отетих Срба и осталих неалбанаца на Косову. Тужилаштво jе лоцирало Сонмеза, коjи jе у медиjма познатиjи као „доктор смрт“, прошле недjеље уз помоћ свjедока сарадника, а ове информациjе jе доставило главном тужиоцу Еулекса Џонатану Рателу. Јусуф Сомнез, коjи се налази на потjерници Интерпола, првооптужени jе у случаjу „Медикус“ – саопштено jе из српског тужилаштва. У поступку пред судом у Приштини судило му се у одсуству, а Љутфи Дервиши и његов син осуђени су на по осам, односно седам

petrovo-nestali.jpg

ИНСТИТУЦИЈЕ БиХ ОПСТРУИШУ ИДЕНТИФИКАЦИЈУ УБИЈЕНИХ СРБА

ПЕТРОВО, 30. АВГУСТА /СРНА/ – Централна манифестациjа у Републици Српскоj у оквиру обиљежавања Међународног дана несталих одржана jе данас код спомен-крста на Озрену са коjе jе указано на спор процес проналажења и идентификациjе српских жртава и на опструкциjу институциjа БиХ. На скупу, коjем jе присуствовало седамдесетак људи, истакнуто jе да посљедице рата нису избрисане са 21. новембром 1995. године када jе потписан Деjтонски мировни споразум, те да jе Српска незадовољна начином на коjи се третираjу злочини почињени над Србима. Указано jе на селективну правду Хашког трибунала и Суда БиХ и поновљено да Тужилаштво БиХ, коjе jе преузело комплетну организациjу тражења несталих, ниjе ништа предузело да оваj процес брже тече. Министар

tinja-parastos.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОГИНУЛЕ У СМОЛУЋИ, ПОТПЕЋИ И ТИЊИ

БИЈЕЉИНА, 30. АВГУСТА /СРНА/ – На биjељинском градском гробљу у Пучилама данас jе служен парастос за 68 српских бораца и цивила Смолуће, Потпећи и Тиње, а обиљежене су и 22 године од ослобађања седам хиљада становника ових села из вишемjесечног окружења. Ратни командант одреда у Смолући маjор Владо Тодоровић рекао jе да jе то био наjвећи пробоj у одбрамбено-отаџбинском рату коjи су обавиле jединице Гарде „Пантери“ заjедно са озренским и семберским jединицама Воjске Републике Српске. Он jе подсjетио да jе за четири мjесеца, у коjима су мjештани Смолуће, Потпећи и Тиње живjели без хране, воде, струjе, без оружjа, бранећи се ловачким пушкама, погинуло 68 људи, а око 200 jе рањено.

gracanica-nestali.jpg

ОДГАЂА СЕ РАСВЈЕТЉАВАЊЕ СУДБИНЕ НЕСТАЛИХ

КФОР, УНМИК и посебно Еулекс одговорни су што се одгађа расвjетљавање судбине несталих Срба и других неалбанаца, речено jе у Грачаници током данашњег протеста родбине и приjатеља несталих Срба и неалбанаца на Косову и Метохиjи. Милорад Трифуновић из Удружења породица несталих и киднапованих Срба и неалбанаца обjелоданио jе да постоjе три локациjе – Слаковце, Цецилиjа и Баjгора на подручjу општине Вучитрн на коjима су одбачени посмртни остаци „више десетина несталих Срба“ и да о томе комплетну документациjу посjедуjе Еулекс. „Мисиjе међународне заjеднице смишљено одлажу решавање судбине несталих и киднапованих Срба и неалбанаца. Ћутањем они штите злочинце, вође бивше терористичке организациjе Ослободилачке воjске Косова /ОВК/, сада наjвише представнике институциjа смопрокламованог Косова“,

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 30. август 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Дрежник, 30. августа и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац, Липовача.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 30. август 1942. Годишњица страдања Срба у Лици

Село Кузмановача, покраj Широке Куле. Под водством злочинца Јурице Фрковића и Стjепана Орешковића усташе су убиле 160 српских цивила, августа 1941. године.     Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ БОРЦЕ И ЦИВИЛЕ У КРУШКОВОМ ПОЉУ

У Крушковом Пољу код Шамца данас служен jе парастос за 14 погинулих бораца Воjске Републике Српске и три цивилне жртве рата из овог мjеста. Након парастоса, положени су виjенци и цвиjеће на споменик палим борцима. Начелник општине Шамац Саво Минић рекао jе да су борци из Крушкогов Поља уградили своjе животе у темље Републике Српске. „Ови jунаци су створили Републику Српски и захваљуjући њима ми овдjе живимо и радимо“, рекао jе Минић. Минић jе захвалио Мjесноj заjедници Крушково Поље, коjа jе била примjер солидарности током маjских поплава. Он jе додао да ће Крушково Поље помоћи тако што ће ученици из Црквине похађати наставу у тоj мjесноj заjедници, док у њиховом

smoluca.jpg

ОСЛОБАЂАЊЕ СМОЛУЋЕ, ПОТПЕЋИ И ТИЊЕ – НАЈХУМАНИЈА АКЦИЈА

Ослобађање више од 7.000 становника Смолуће, Потпећи и Тиње, коjи су 1992. године четири мjесеца били у окружењу неприjатељских муслиманских паравоjних формациjа, била jе jедна од наjхуманиjих и наjорганозованиjих операциjа Воjске Републике Српске /ВРС/, кажу у Борачкоj организациjи града Биjељина. Ратни командант одбране ових села маjор Владо Тодоровић рекао jе да jе хероjским подухватом ВРС, уз садеjство припадника МУП-а Српске, као и становника ових насеља, пробиjен неприjатељски обруч, а српски народ, коjи jе четири мjесеца био без хране, воде и струjе, ослобођен jе у тродневноj акциjи краjем августа 1992. године и извучен на слободну териториjу. На конференциjи за новинаре у Биjељини, одржаноj поводом обиљежавања Дана ослобођења становника Тиње, Смолуће и Потпећи, Тодоровић jе рекао да су ова села у то вриjеме

sekovici.jpg

ОТКРИВЕНО ЦЕНТРАЛНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ У ШЕКОВИЋИМА

У центру Шековића данас jе, поводом Дана и крсне славе општине – Велике Госпоjине, откривено централно спомен – обиљежjе свим погинулим српским борцима у ратовима од 1914. године до посљедњег одбрамбено – отаџбинског рата. Откриваjући спомен-обиљежjе, начелник општине Шековићи Будимир Нинић подсjетио jе да jе његова изградња почела 1998. године. „На натпису истакнутом на споменику видљиво jе да су обухваћени сви борци коjи су дали животе за одбрану српске земље у протеклим ратовима. Нисмо их диjелили на четнике нити партизане, поштуjући њихову жртву у борби за слободу свог народа“, рекао jе Нинић. Предсjедник Скупштине општинске Борачке организациjе Недељко Радивоjевић рекао jе новинарима да jе централно спомен-обиљежjе изграђено захваљуjући напорима општинских

srdan_aleksic.jpg

Цвијеће на гроб Срђана Алексића

Малешевићева jе истакла да су на оваj начин жељели да одаjу почаст Срђану и да подсjете на његово хероjско дjело, као и несебичност младог човjека коjи се жртвовао за приjатеља.“Поносни смо на Срђана, али и на његове родитеље коjи су га васпитали да, првенствено, буде добар човjек што jе и показао, као и да не циjени људе по вjери већ по томе какви су“, истакла jе Малешевићева. Она jе истакла да ће jедна од инициjатива са Сурета младих коjи се одржаваjу у Требињу бити да се Срђану подигне спомен-обиљежjе у овом граду. Предсjедник Омладинског савjета Републике Српске Милош Благоjевић поручио jе младима да дjело Срђана Алексића треба да им буде

kukavice_2.jpg

Потврђена оптужница за злочин у Кукавицама: За инфо о жртвама погледајте Тановићев филм

У мjесту Кукавице код Рогатице 27. августа 1992. године убиjено jе 25, а рањено око 80 српских цивила коjи су у избjегличкоj колони бjежали из Горажда. Злочин jе извршила Кукавичка чета тзв. Армиjе БиХ коjа jе колону напала из засjеде. Припадници Унпрофора снимили су масакр у Кукавицама, а те снимке злочина употребио jе режисер Данис Тановић коjи их jе у свом Оскаром награђеном филму Ничиjа земља представио као злочине коjе су починили Срби. Суд БиХ jе прошле недjеље потврдио оптужницу против четворице бивших припадника муслиманске армиjе – Мухамеда Шишића, Емира Драковца, Азиза Шуше и Тарика Шишића, коjа их терети за ратни злочин против српских цивила у избjегличкоj колони у Кукавицама.

ozren_1.jpg

У суботу на Озрену централно обиљежавање дана несталих

Програм обиљежавања почиње у 11.00 часова служењем парастоса код спомен-крста у близини манастира Светог Николе, након чега jе предвиђено полагање цвиjећа и обраћање званичника, те посjета породицама несталих и погинулих бораца коjи су погођени поплавама.   БАЊАЛУКА, 26. АВГУСТА /СРНА/ – Централна манифестациjа обиљежавања Међународног дана несталих у Републици Српскоj биће одржана у суботу, 30. августа, на Озрену, симболу страдања српског народа и несталих бораца и цивила у протеклом рату у БиХ. Програм обиљежавања почиње у 11.00 часова служењем парастоса код спомен-крста у близини манастира Светог Николе, након чега jе предвиђено полагање цвиjећа и обраћање званичника, те посjета породицама несталих и погинулих бораца коjи су погођени поплавама.   Предсjедник Републичке

tesla-urna.jpg

Храм чека Теслину урну

Држава и Српска православна црква нису одустале од преноса посмртних остатака Николе Тесле у порту Храма Светог Саве. Тачан датум церемониjе откривања споменика и полагања урне у његово постоље засада ниjе познат, али у току jе прикупљање урбанистичке документациjе. Пренос посмртних остатака Николе Тесле био jе и jедна од тема недавног сусрета патриjарха Иринеjа и градоначелника Београда Синише Малог. На састанку jе разговарано и о уређењу околине Храма Светог Саве, где би требало да буде подигнут споменик и почивалиште урне великог научника. Том приликом jе договорено и формирање посебног радног тела, коjе ће боље да повеже Цркву и Град. Идеjа о пресељењу Теслине урне ниjе напуштена – кажу у Српскоj

sud-bih.jpg

МЈЕРЕ ЗАБРАНЕ ОПТУЖЕНИМ ЗА ЗЛОСТАВЉАЊЕ СРБА

САРАЈЕВО, 22. АВГУСТА /СРНА/ – Суд БиХ одредио jе мjере забране Екрему Ибрачевићу, Сеjдалиjи Човићу и Фаруку Смаjловићу, оптуженим за ратни злочин против српских цивила на подручjу Сребреника 1992. године.       Изречене мjере подразумиjеваjу забрану међусобног и састаjања и контактирања са свjедоцима у овом предмету. Ради извршења ове мjере, оптуженима се забрањуjе међусобно приближавање и приближавање свjедоцима на удаљености не мањоj од 50 метара, саопштено jе из Суда БиХ. Мjере забране ће траjати док за тим постоjи потреба, а контрола њихове оправданости вршиће се свака два мjесеца. Оптуженима може бити одређен притвор уколико прекрше ове обавезе. Ибрачевић, Човић и Смаjловић терете се да су од почетка jуна до

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.