ЛУДИЛО – Маркетиншки стручњаци окитили су Београд сликама злочинца Била Клинтона који дува у саксофон…

Маркетиншки стручњаци окитили су Београд сликама Била Клинтона коjи дува
у саксофон како би рекламирали нову сериjу Деведесете: Децениjа коjа
нас jе повезала. То jе део глобалне кампање коjу Национална географиjа
спроводи пред премиjерно приказивање своjе сериjе у 171 држави света, па
и у Србиjи.

Проблем jе што су у Србиjи деведесете упамћене по рату, санкциjама и
хиперинфлациjи, а Клинтон по бомбама, страдању и разарању. Нешто мање и
по дувању, али не у саксофон. Када америчка компаниjа поручи Србима да
нас повезуjу деведесете, Клинтон и дување, добиjамо потпуни маркетиншки
промашаj. Наравно, рекламе су брже-боље уклоњене са jавних места.

Сада се маркетиншки стручњаци чуде зашто њихова глобална кампања ниjе
донела глобалне резултате. Они су очекивали исту реакциjу у Вашингтону и
Београду. Али београдски пролазник рекламу не гледа њиховим, већ своjим
очима, и природна реакциjа jе да се сети како jе деведесетих изнад ње
горело небо.

Наш поглед на свет чини нашу културу. Различите националне културе могу
различито тумачити исту поруку. Не морамо обићи 171 државу да бисмо се
уверили у то, довољно jе да останемо у Србиjи. Бил Клинтон нигде ниjе
мање добродошао него у Београду и нигде више него у Приштини, где има
своj споменик и булевар. Такве обожаваоце нема ни у Литл Року у
Арканзасу, где jе саградио председничку библиотеку.

Маркетиншки промашаjи због културних разлика дешаваjу се и наjбољима.
Ризик jе нарочито велик у међународним корпорациjама из чиjих
прекоокеанских централа се дрво не види од шуме.

Поред свих диплома своjих запослених, Маjкрософт jе на индиjско тржиште
пласирао производ са мапом на коjоj Кашмир ниjе део Индиjе. Свих 200.000
примерака морало jе бити повучено, уз милионске губитке.

Моj фаворит jе фармацеутска компаниjа коjа jе маркетирала нови лек на
арапско тржиште помоћу стрипа из три слике: човек се држи за главу –
пиjе лек – насмеjан jе. Али Арапи читаjу здесна налево. Исте изазове
имаjу и Арапи када наступаjу на страним тржиштима.

Из глобалне перспективе, Београд jе Србиjа, а Србиjа Београд. Али, кад
билборди Славимо Београд стигну из Емирата у Нови Сад, Ниш, Крагуjевац,
открива се далеко сложениjа локална перспектива.

Ако желе да избегну промашаjе, маркетиншки стручњаци мораjу узети у
обзир локалну културу. Глобализациjа ниjе укинула културне разлике, само
jе повећала броj људи коjи испадаjу смешни jер их занемаруjу.

Вашингтонска централа Националне географиjе имала jе прилику да послуша
локал. Њен чувени часопис има српско издање, са домаћом редакциjом,
ауторима и темама. Пре годину дана изашао jе броj Востани Сербиjе са
српским воjником на насловници и одличним чланком Николе Буре поводом
сто година Другог балканског рата. Последњи броj доноси чланак истог
аутора поводом Првог светског рата.

Да jе слушала локал, Национална географиjа се не би рекламирала
Клинтоном у Београду, где jе његова „ера“ остала заглушена бомбама.
Открила би да постоjе друге личности и децениjе, чак и ратне, коjе су
нас повезале.

Четрдесетих jе амерички Србин и официр ОСС(претеча ЦИА) Џорџ Вуjновић,
уз помоћ четника Драже Михаиjловића, спасао 512 америчких пилота у
операциjи Халиjард.

Надам се да ћемо видети рекламе Националне географиjе са Вуjновићем,
Теслом, Пупином, и другим личностима коjе су нас повезале на истоj и
правоj страни цивилизациjе.

Извор: Интермагазин

Везане виjести:

ГРАБОВАЦ: НЕ СМИЈЕМО ЗАБОРАВИТИ АГРЕСИЈУ НАТО НА СРПСКУ

Државна дума Русиjе отворила изложбу фотографиjа посвећену агресиjи НАТО на СРЈ

СКРИВАЈУ ПРАВЕ КРИВЦЕ: Зашто НАТО криjе праву истину о Маркалама?