Ових jе дана Иво Јосиповић, актуелни председник Хрватске, сва своjа државничка умећа посветио настављању дела своjих претходних хрватских поглавника – Анте Павелића, Владимира Бакарића, Фрање Туђмана и Стjепана Месића – распиривању мржње према Србима и Србиjи.  Истина, никад он то ниjе ни престаjао да ради – познато jе да jе он и писац тужбе Хрватске против Србиjе пред Међународним судом правде у Хагу. Јер постоjано се он држи оне познате да „нема одмора док траjе обнова“. А та “обнова” мржње свега што jе српско (и православно, пре свега) траjе вековима. Председнику Јосиповићу jе било шта, ма и наjбезазлениjи повод увек био довољан да оплете по Србиjи. И да у исто

Поштовани приjатељи, на позив академика Добрице Ерића, вечерас, у понедељак, 24.11.2014. са почетком од 19 часова у парохиjском дому храма Светог Саве у Београду, наш приjатељ и брат Зоран Коjић одржаће предавање на тему: „Ко разара српску културу“. Сви сте итекако добро дошли!                   Везане виjести: САСТАНАК С УДРУЖЕЊИМА ИЗ ХРВАТСКЕ И РС – Jadovno 1941. У Борову отворена изложба и одржано … – Jadovno 1941.

Хрватска ће на седници Савета безбедности УН о раду Хашког трибунала, средином децембра, изнети своjу позициjу о Шешељевим jавним иступима, изjавио Јосиповић. Како jе рекао председник Иво Јосиповић, Хрватска ће од Савета безбедности „затражити да у оквиру своjих надлежности предузме мере коjе има“, преноси Хина. На питање новинара да прокоментарише оцене српских званичника да лидер радикала ниjе важан политички фактор, Јосиповић jе одговорио да Шешељ лично можда и ниjе превелик политички фактор „с обзиром на стање и болест“, али да jе проблем његова идеологиjа коjа jе, како jе оценио, „дух из боце“ коjи плаши све коjи знаjу шта се догодило 1990-тих. „Мислим да jе заjеднички задатак свих, укључуjући ЕУ и

Чини се да су хрватске оружане снаге након дужег времена материjалне оскудице дочекале период обимног пренаоружавања. Наjновиjа вест о снабдевању хрватског ратног ваздухопловства са 16 нових борбено извиђачких хеликоптера америчке производње типа Kiowa Warrior коjу смо недавно пренели само jе jедна у низу. Поред ових, хрватска воjска очекуjе и набавку 14 транспортних хеликоптера типа Blackhawk као замену за старе хеликоптере руске производње типа Ми-8. Оба ова проjекта могу се остварити кроз режим донациjа америчке воjске, међутим оно што представља наjамбициозниjи подухват у опремању хрватских оружаних снага jесте набавка нових ловачких авиона. Поjедини извори у Хрватскоj спомињу разматрање набавке половних авиона типа F-16 од Данске или САД, при чему се рачуна

Политичари у Загребу последњих дана jединствени у кампањи против управо пуштеног хашког затвореника. Пусић: Шешељеве изjаве штете односима у региону ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Хрватским политичарима ових дана пуна су уста изjава о Србиjи, а кулминациjа jе уследила након изjава Воjислава Шешеља. Хрватски министар правосуђа Орсан Миљанић поручио jе да би „та сподоба требала да буде у затвору и да Хаг крши своjа правила“, а министар бранитеља Предраг Матић jе изjавио: „Иди, бре, па се лечи“. Хрватска странка права, коjа jе посве минорна и практично без чланства, позвала jе да се учврсте источне границе према Србиjи, замераjући министарству спољних послова да ниjе озбиљно схватило проблем пуштања Шешеља на слободу. Како

Служењем парастоса, прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца данас су у Кнежеву обиљежене 23 године од формирања 22. Кнежевске пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/.  Обиљежавању jе присуствовао предсjедник Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић, начелник општине Кнежево Боре Шкељић, грађани, борци и ратни команданти из ове бригаде. „Прилика jе данас да се подсjетимо на то вриjеме, ратни пут 22. Кнежевске бригаде и наше погинуле саборце и да видимо коjе смо обавезе испунили према њиховим породицима“, рекао jе Савчић за Срну. Он jе рекао да jе наjвећи допринос Бригада дала у очувању Републике Српске на платоу планине Влашић, на коjем jе боравила наjвећи дио рата. Предсjедник Борачке организациjе општине Кнежево

Служењем парастоса и полагањем цвиjећа на спомен- обиљежjе радницима угљевичког Дома здравља, погинулим борцима и цивилним жртвама отаџбинског рата, здравствени радници из овог града одали су данас почаст двоjици погинулих, 14 преминулих колега и двjема цивилним жртвама рата. Парастос jе служен уочи крсне славе ове здравствене установе Светог Архангела Михаила – Аранђеловдана. Директор Дома здравља Југослав Цветковић рекао jе да се здравствени радници са поносом сjећаjу колега коjи су живот дали за Републику Српску, као и свих оних коjи су радни виjек провели лиjечећи људе, а данас више нису са њима. „Уочи крсне славе сjећамо се оних коjи су, осим хуманости у послу коjим су се бавили, уложили и наjвредниjе

Кренула сам 15. новембра 2014. године на Трг да поздравим Сужња. На почетку Кнез Михаjлове неки репортер jе у гомили пролазника искусним оком непогрешиво увребао неуку крезубу старицу и потурио jоj микрофон да каже шта мисли о предстоjећем скупу. Вероватно ће се у вечерњим вестима на „jавном сервису“ и осталим „слободним и независним медиjима“ поjавити слични кадрови, из присутних ће неизоставно извући сваког крезавка, мусавка, чупавка или маторка коjи се уклапа у унапред задату представу. Чуди ме да се после толиких „едукациjа“ у организациjи свакоjаких иностраних фондова и непрестаних „реформи“ jош увек упорно користе већ одавно проваљени jефтини трикови. Иста ствар jе и са проценом броjа присутних: веле да их

Док сам био млад нисам разумео православне мислиоце коjи су тврдили да су наши неприjатељи у ствари само строги приjатељи и да нам у ствари помажу. Данас, када сам макар у назнакама упознао свет и правила по коjим се „креће“ ова мисао ми jе потпуно разумљива. Док нас „такозвани“ приjатељи штеде, завараваjу и притискаjу на одложено, избегаваjући да одмах примене наjболниjа и наjсуровиjа средства стари, добри, неприjатељи нам одмах све баце у лице. Зато волим Балкан и балканске народе. Овде нема претераног увиjања, сви ти у лице кажу шта мисле и шта ће урадити па макар то било и на властиту штету. У „Европи“ jе већ нешто другачиjе. Пред jавношћу

Двиjе каже о Светом Патриjарху Павлу поводом петогодишњице његове блажене кончине. Прва говори о његовом односу према увођењу вjеронауке у школе, а друга према титулама и људскоj природи. Обjе повезуjе исти датум, Лучиндан 2001. године, и мjесто збивања – Специjална болница за цереброваскуларне болести Свети Сава у Београду.   Неколико дана пред Лучиндан те године, преузео сам поподневно дежурство у болници и, по протоколу, почео да прегледам новопримљене пациjенте. Први међу њима био jе смjештен на одjељењу са тешким болесницима, у кревету поред собе коjа jе тек била окречена и из коjе jе долазила jака промаjа. Прегледах га и установих да jе покретан и лакши пациjент и одмах га пребацих