arrow up
vasingtonski_sporazum.jpg

Бошњаци пристали на отцјепљење Српске

Воjно руководство такозване Армиjе БиХ било jе спремно да послиjе потписивања Вашингтонског споразума између Бошњака и Хрвата, коjим jе створена Федерациjа БиХ /ФБиХ/, прихвати опциjу отцjепљења Републике Српске, обjавио jе „Прес Република Српска“. Лист пише да се у строго повjерљивом документу Обавjештаjне управе муслиманске воjске од 10. марта 1994. године, коjи су потписали ратни командант такозване Армиjе БиХ Расим Делић и начелник Главног штаба Мустафа Хаjрулаховић Талиjан, између осталог, наводи да би се послиjе формирања бошњачко-хрватске федерациjе Србима у БиХ требало допустити да се сами опредиjеле о свом статусу. „/Вашингтонски/ споразум сигурно доводи до новог односа снага у БиХ, коjи ће, без обзира на то пристали Срби или не, присилити

Vladimir_Radovanovic.jpg

НАЈВИШЕ ИМОВИНЕ И КУЛТУРНОГ БЛАГА СПЦ УНИШТЕНО У ХРВАТСКОЈ

Врло jе тешко направити процjену колико jе опљачканог црквеног добра завршило на „црном тржишту“, али постоjе информациjе да се одређен предмети повремено поjављуjу, наводи управник Музеjа СПЦ-а Владимир Радовановић… Разговарала: Весна ШУРБАТ БЕОГРАД, 2. ЈАНУАРА /СРНА/ – Наjвише имовине и културног блага Српске православне цркве /СПЦ/ уништено jе током ратних збивања у Хрватскоj и на Косову и Метохиjи, истиче управник Музеjа СПЦ-а Владимир Радовановић. Он као примjер наводи Пакрачку библиотеку, у Хрватскоj, коjа jе, мало након што jе напокон враћена СПЦ-у, за вриjеме посљедњег рата у тоj земљи потпуно девастрана и уништено jе мноштво рукописних књига и архивске грађе. „Предстоjи нам посао да утврдимо шта jе све нестало и да нађемо

zirovac_napadnuta_izbjeglicka_kolona.jpg

ЦИНИЧНА ОДЛУКА О ОПТУЖНИЦИ ПРОТИВ СРБА ИЗ ГЛИНЕ

БЕОГРАД /СРНА/ – Коалициjа удружења избjеглица оциjенила jе као циничну одлуку загребачког тужилаштва да подигне оптужницу против двоjице српских држављана из Глине због убиства хрватског цивила, а да истовремено не подиже оптужнице против наредбодаваца и извршилаца масовног убиства српских избjеглица на путу Глина – Доњи Жировац – Двор у августу 1995. године. Предсjедник Коалициjе Миодраг Линта подсjећа да су се прва страдања Срба десила у Глини 6. августа, а затим су у глинским селима Ровишка, Равно Рашће, Маjа и Брубањ избjегличку колону пресjекли припадници хрватске воjске коjи су се иживљавали над заробљеним Србима. О злочинима над ненаоружаним Србима на цести код Доњег Жировца свjедочи и снимак припадника такозване Армиjе БиХ

Nestali_Srbi.jpg

Дискриминаторски нови нацрт закона о правима бораца

Координациjа српских удружења породица несталих, убиjених и погинулих са простора бивше Југославиjе затражила jе повлачење нацрта закона о борачким правима из скупштинске процедуре, jер jе дискриминаторски. Допис да из скупштинске процедуре буде повучен Нацрт закона о правима бораца, воjних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица упућен jе Министарству за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе. У захтjеву jе наведено да таj нацрт закона не садржи одредбе о несталим лицима и правима њихових породица, те не укључуjе лица коjа су као цивили нестала или изгубила живот и послиjе формалног престанка ратних операциjа, али у вези са ратом. Нацрт закона уређуjе права цивилних инвалида рата и чланова њихових породица

Boracka_organizacija_Brod.jpg

Улицу назвати по генералу Славку Лисици

Борачка организациjа општине Брод затражиће од локалне управе да садашња Стадионска улица буде названа по генералу Воjске Републике Српске Славку Лисици, коjег грађани сматраjу наjзаслужниjим за ослобођење ове општине у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. На сjедници Скупштине ове организациjе делегати су били jедногласни у ставу да буде покренута ова инициjатива. Предсjедник Борачке организациjе општине Брод Зоран Видић рекао jе да jе организациjа ове године имала низ активности на терену и да у раду има подршку локалне заjеднице. „Редовно смо обиљежавали значаjне датуме и одржавали помен парастосе. Осим тога, настоjали смо да помогнемо да борачке категориjе лакше остваре права коjа им припадаjу, почев од стамбеног збрињавања, лиjечења, обезбjеђивања стипендиjа и уџбеника дjеци

Bozica_Zivkovic_Rajilic.jpg

Циљ – Статус удружења од репупубличког интереса

Удружење жена жртава рата из Републике Српске има циљ да добиjе статус удружења од посебног републичког интереса и да се редовно финансира из буџета Републике, рекла jе предсjедник овог удружења Божица Живковић Раjилић. Раjилићева jе истакла да jе удружење ове године позитивно пословало захваљуjући реализациjи проjеката „Жене жртве рата говоре“ и „Снага jе у нама“. Она jе послиjе сjеднице Надзорног одбора удружења у Градишци напоменула да jе ово удружење добило jеднократне помоћи од предсjедника Републике Српске и предсjедника Владе Српске. „Данас jе поднесен захтjев Министарству локалне управе и самоуправе Републике Српске за додjелу jеднократне помоћи“, навела jе Раjилићева. Удружење жена жртава рата из Републике Српске има 263 члана. Извор:  Везане

Urucivanje_odlikovanja_Derventa.jpg

Постхумо одликовани борци Републике Српске

Породицама 17 погинулих бораца Воjске Републике Српске из Дервенте данас су уручена одликовања „Медаља заслуге за народ“, коjим их jе одликовао предсjедник Републике Српске Милорад Додик. Члановима погинулих бораца одликовања jе уручио предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Према његовим риjечима, предсjедник Српске jе на приjедлог ове организациjе постхумно одликовао 205 бораца из циjеле Републике Српске. „Ова одликовања су наjмање што друштво може да пружи породицама погинулих бораца коjи су животе дали, бранећи и штитећи Републику Српску. Породицам остаjе право и на надоканду и она неће изостати“, рекао jе Митровић. Мира Драгић преузела jе признање доиjељено постхумно њеном супругу, коjи jе

Silverwater_Correctional_Co.jpg

Капетан Драган: Ако ми не помогнете, у Хрватској ће ме убити!

Драматични апел Капетана Драгана из аустралиjског затвора, где чека екстрадициjу: Очекуjем помоћ од Владе Србиjе и српског народа да ме не изруче Загребу. Адвокати га све више избегаваjу из страха да неће наплатити ни основне трошкове                               Познаници су престали да га посећуjу у затворском комплексу НЕ могу да схватим да ме jе Србиjа отписала. Убиће ме у Хрватскоj ако ми не помогнете – ексклузивно за “Новости” каже Драган Васиљковић, познатиjи као Капетан Драган, српски политички затвореник у Аустралиjи, после наговештаjа да ће ускоро бити изручен Хрватскоj. Из притворске ћелиjе у затвору Паркли поручуjе да дане

Bista_vojvode_Mitra_Maksimovica_Mande.jpg

Помен команданту Митру Максимовићу Манди

У Угљевику jе данас обиљежено 12 година од погибиjе воjводе Митра Максимовића Манде, команданта Специjалне jединице Воjске Републике Српске /ВРС/ „Мандини лавови“. Служењем помен-парастоса, полагањем виjенаца и прислуживањем свиjећа окупљени чланови породице, саборци, представници политичког живота општине Угљевик и броjни приjатељи, одали су почаст воjводи Манди. Предсjедник Борачке организациjе општине Угљевик Јован Маринковић рекао jе да jе воjвода Мандо задужио српски народ на овим просторима, те да га народ Републике Српске памти као великог човjека, борца, спортисту. „Као знак сjећања на овог српског jунака сваке године 27. децембра у Угљевику се организуjе низ активности. Борачка организациjа заjедно са Угљевичанима чува сjећање на српског jунака“, истакао jе Маринковић и напоменуо да

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 27. децембар 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Село Трстеница код Вргинмоста. 27. децембра 1941. године и 7. jануара на православни Божић 1942. усташе побиле 118 Срба: мушкараца, жена и дjеце       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.    

Kuca_kod_Pakraca.jpg

Штрбац: Хрвати и филмовима лажирају истину

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац упозорио jе да Хрвати на различите начине, па и посредством своjе кинематографиjе, настављаjу да пружаjу лажну слику о рату у Хрватскоj. Он jе напоменуо да у новом филму хрватског режисера Кристиjана Милића „Броj 55“, коjи jе наводно снимљен по истинитом догађаjу, уствари „истина има другачиjе лице“ и да су прави браниоци били Срби, а не Хрвати, како jе то у фиму приказано. „Много година приjе него што jе филм снимљен разговарао сам са Радом Комленцем, власником куће броj 55 у Кусоњама код Пакраца, у коjоj се у jесен 1991. године одиграо догађаj и по коjоj jе назван филм, и коjи ми jе посвjедочио да

Spomen_soba_VRS_u_kasarni_Kozara.jpg

Положени вијенци за погинуле припаднике ВРС

Представници Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ положили су данас у Спомен-соби у бањалучкоj Касарни „Козара“ виjенце за 22.447 погинулих бораца Воjске Републике Српске. Након полагања виjенаца почела jе радна Скупштина БОРС-а на коjоj би требало да буде разматран програм рада ове организациjе у наредноj години. На Скупштини би требало да буду разматране измjене и допуне Статута и Пословника о раду БОРС-а. Изjаве за новинаре заказане су за 15.00 часова у Касарни „Козара“. Извор:  Везане виjести: обиљежавање дана несталих и погинулих у одбрамбено … сjећање на студенте и раднике погинуле у отаџбинском рату ПОЧАСТ ПАЛИМ БОРЦИМА – Jadovno 1941.

Akademija_povodom_20_godina_od_formiranja_Studentske_brigade_BRS.jpg

Обиљежено 20 година од формирања Студентске бригаде

Универзитет у Бањалуци обиљежио jе свечаном академиjом 20 година од формирања Студентске бригаде Републике Српске, чиjих jе девет припадника изгубило живот на бихаћком ратишту. Ректор бањалучког Универзитета Станко Станић рекао jе да се формирање Студентске бригаде ове године обиљежава први пут, с намjером да то не буде и посљедњи. Према његовом мишљењу, одлука тадашњих власти о распоређивању толиког броjа младих у jедну jединицу ниjе била добра. „Већина њих су били неискусни и ако су већ морали бити ангажовани – требало jе да буду у jединицама у коjима има искусних бораца“, рекао jе Станић. Он jе обећао да ће Универзитет преузети обавезу да обезбиjеди стипендиjе члановима породица погинулих припадника Студентске бригаде

Prepuna_slusaonica_Fakulteta_politickih_nauka_u_Beogradu.jpg

Сами смо криви: „Зашто негујемо културу заборава?“

У пуноj слушаоници 1 Факултета политичких наука у Београду синоћ jе одржана трибина под називом „Зашто негуjемо културу заборава?“ у организациjи  Српског политичког форума и УГ „Јадовно 1941″. Тема трибине био jе геноцид почињен над српским народом на подручjу Независне државе Хрватске и децениjама дуго «ћутање» о злочину, чиjи смо и данас сведоци.  Препуна слушаона Факултета политичких наука у Београду Учесници овог скупа: Душан Ј. Басташић, (председник удружења грађана Јадовно 1941, Бања Лука), Гордана Достанић (секретар удружења Огњена Мариjа Ливањска, Београд) и Миленко Јахура (председник Српског националног друштва Пребиловци, Београд) сложили су се у томе да свако од нас поjединачно мора дати удео у одбрани националног идентитета коjи jе и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ко смије, тај може!

Храброст којом је донио одлуку да исцрпљену Прву армију накратко повуче пред

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.