Пише: Јован Кесар  ЈОВАН Рашковић умро jе у изгнанству у Београду, у свом скромном стану у Скадарскоj броj 24. Био jе уторак, 28. jул 1992. године.  Ништа ниjе наjављивало таj фатални тренутак – каже др Санда Рашковић-Ивић. – Тог дана моj отац jе био на послу. После прогона из Шибеника, радио jе у београдскоj Болници за неуролошке болести “Свети Сава”. Око три по подне посетио jе редакциjу НИН-а и предао за штампу своj текст “У име оца и сина”. Био jе то његов одговор на оптужницу коjу jе против њега подигло Воjно тужилаштво у Сплиту. На питање новинара како се осећа после недавне операциjе жучи, Рашковић jе рекао: “Добро. Мало

Ако из Срема, преко окупиране Српске Краjине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу коjа вас обавештава о градовима приjатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштаjу случаjу. Све им jе уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речjу, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли jе баш тако?  Поред наведеног обавештења, преко читаве табле jе исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, коjе вас такође обавештава о jедноj битноj чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни наjмање изненадити, jер jе мржња према Србима одавно постала

ЗАГРЕБ – Пред Жупаниjским судом у Загребу почело jе поновљено суђење петорици бивших хрватских воjника за ратни злочин против припадника ЈНА и цивила српске националности у бившоj ракетноj бази ЈНА, у Керестинцу код Загреба. Бивши командант логора Стjепан Кларић и њему четворица подређених поново су одбацили одговорност за физичко и сексуално злостављање 34 ратна заробљеника, међу њима и jедне труднице, од краjа 1991. до маjа 1992, jавља Бета. Суђење се понавља пошто jе Врховни суд укинуо првопстепену пресуду коjом су 2012. сви осуђени проглашени кривим и осуђени на затворске казне од jедне до три и по године. Као разлог за укидање пресуде наведено jе да Суд погрешно утврдио да су

Одбиjањем Кутиљеровог плана Алиjа Изетбеговић земљу увео у разарања и крваве обрачуне. Кутиљеро: Моjа мапа и она из Деjтона скоро исте. Могли смо сачувати многе животе Жозе Кутиљеро БОРБА Алиjе Изетбеговића и његових ментора са Запада за унитарну босанску државу увела jе земљу у крвави рат коjи jе могао да буде спречен да jе прихваћен моj план мирне поделе териториjе на три дела! Ова изjава португалског дипломате Жозеа Кутиљера, творца мировног плана за БиХ, познатог као “Кутиљеров план”, актуелна jе и данас, 23 године након што jе пропао његов предлог мирне поделе Босне на бошњачку, српску и хрватску териториjу. У Лисабону су 23. фебруара 1992. године на конференциjи о БиХ,

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић поручио jе данас у Угљевику да име, лик и дjело славног командант Прве маjевичке бригаде Воjске Републике Српске (ВРС) Милана Јовића, као и свих погинулих бораца у одбрамбено-отаџбинском рату, не може и никада неће бити заборављено. „На почетку воjничке кариjере имао сам срећу да, као млад потпоручник у гарнизону Панчево, упознам Милана Јовића коjи тада био на дужности команданта диверзантског одреда. Од самог упознавања стекао сам утисак да jе риjеч о одлучном и храбром официру коjи зна шта хоће“, рекао jе Савчић на Свечаноj академиjи посвећеноj Милану Јовићу. Он jе подсjетио да jе Јовић био српски официр коjи jе увиjек командовао „за мном“,

Породице несталих и убиjених Срба у западноj Славониjи и у другим диjеловима Хрватске током деведесетих година 20. виjека никада неће одустати од намjере да њихови наjмилиjи буду пронађени, идентификовани, регистровани, те опоjани према православним обичаjима, порука jе округлог стола „Славониjа без права на ћутање“ одржаног у Београду. Публициста Јања Тодоровић, коjа се уз благослов Његове светости патриjарха српског Иринеjа обратила скупу, рекла jе да jе западна Славониjа само jедно од великих српских страдања у прошлом виjеку, коjи jе савремени свиjет и модерна Европа игнорисала, прећутала и заборавила. Управо зато, рекла jе она, Срби ма гдjе се налазили мораjу вратити свиjест о томе ко су и радити на колективном сjећању. „Бог

Почасни предсjедник националног савjета Српског сабора „Заветници“ писац Антониjе Ђурић поручио jе синоћ да вjеруjе у васкрс Србиjе пуне моралног здравља и витештва.Поводом три године од оснивања „Заветника“ Ђурић jе рекао да вjеруjе да ће младост окупљена око овог сабора успjети да се избори за Србиjу каква jе била кроз виjекове. Ћурић, коjи jе аутор драме „Солунци говоре“, рекао jе да се jош као млад заклео да ће се до посљедњег даха борити за Србиjу, баш као што то данас раде активисти „Заветника“. „Ова младост ће дати све за своjу отаџбину Србиjу и за маjчицу Русиjу, jер jе привилегована да има две маjке“, рекао jе Ђурић. Портпарол Српског сабора „Заветници“

На данашњи дан 1992. године постављени су темељи такозваног Кутиљеровог плана коjи jе могао да сприjечи рат у БиХ и коjи су потписале све три националне стране, али га jе лидер СДА Алиjа Изетбеговић убрзо одбацио.  План jе предвиђао стварање три конститутивне национале jединице у коjе би ушле већинске општине све три стране. Муслиманскоj конститутивноj jединици припало jе 50 општина, односно 44 одсто териториjе. Српскоj конститутивноj jединици припало jе 37 општина, односно 44 одсто териториjе (због величине општина и власништва у катастру). А хрватскоj 20 општина или 12 одсто териториjе БиХ. Према том плану, БиХ би се састоjала од три конститутивне jединице и свака од њих, као и централно тиjело