Onima koji su preživjeli silovanja potrebno je omogućiti da dokažu stradanja, ne samo medicinskom dokumentacijom iz vremena kada je počinjen zločin, nego i na druge načine, drugim dokazima, navodi direktor Džender centra za ravnopravnost i jednakost polova Vlade Republike Srpske Mirjana Lukač. Razgovarao: Milomir SAVIĆ Direktor Džender centra za ravnopravnost i jednakost polova Vlade Republike Srpske Mirjana Lukač smatra da bi žene – žrtve ratnog zločina trebalo da dobiju pravo na materijalnu nadoknadu. Ona u intervjuu Srni ističe da je potrebno ukloniti zakonske prepreke koje ovu grupu žena onemogućavaju da ostvare to pravo. „Potrebno je zakonom o civilnim žrtvama rata u Republici Srpskoj predvidjeti žrtve silovanja i seksualnog nasilja, kao

Piše: Jovan Kesar JOVAN Rašković je 16. jula 1992, iz zagrebačkog “Večernjeg lista” saznao da je Vojno tužilaštvo u Splitu dan ranije protiv njega podiglo optužnicu koja ga je teretila da je od polovine 1990. godine, kao predsednik Srpske demokratske stranke, okupljao srpske ekstremiste, sklone zloupotrebi legalnog političkog delovanja i inicirao, podsticao i organizovao razne delatnosti upravljene na ugrožavanje teritorijalne ukupnosti Republike Hrvatske. U optužnici se, zatim, kaže da je Jovan Rašković pisanim i protivustavnim putem pokušao da otcepi deo teritorije Republike Hrvatske i pripoji ga drugoj državi. Time je učinio krivično delo protiv Republike Hrvatske – ugrožavanje njene teritorijalne ukupnosti, što je označeno i kažnjivo po članu 336, tačka

Piše: Jovan Kesar  JOVAN Rašković umro je u izgnanstvu u Beogradu, u svom skromnom stanu u Skadarskoj broj 24. Bio je utorak, 28. jul 1992. godine.  Ništa nije najavljivalo taj fatalni trenutak – kaže dr Sanda Rašković-Ivić. – Tog dana moj otac je bio na poslu. Posle progona iz Šibenika, radio je u beogradskoj Bolnici za neurološke bolesti “Sveti Sava”. Oko tri po podne posetio je redakciju NIN-a i predao za štampu svoj tekst “U ime oca i sina”. Bio je to njegov odgovor na optužnicu koju je protiv njega podiglo Vojno tužilaštvo u Splitu. Na pitanje novinara kako se oseća posle nedavne operacije žuči, Rašković je rekao: “Dobro. Malo

Ako iz Srema, preko okupirane Srpske Krajine, krenete put Vinkovaca, na samom ulasku u grad naići ćete na tablu koja vas obaveštava o gradovima prijateljima. Hrvati su pedantni, rekli bi neki Srbi, o svemu misle, ništa ne prepuštaju slučaju. Sve im je uredno. Ulice nisu prljave kao naše, travnjaci su pokošeni, a trgovci uslužni. Jednom rečju, mogu nam biti „uzor“ u svemu. A da li je baš tako?  Pored navedenog obaveštenja, preko čitave table je ispisano veliko latinično slovo „U“ sa „križom“ u vrhu, koje vas takođe obaveštava o jednoj bitnoj činjenici: „Niste dobrodošli, ako ste Srbin!“ To vas, naravno, neće ni najmanje iznenaditi, jer je mržnja prema Srbima odavno postala

ZAGREB – Pred Жupanijskim sudom u Zagrebu počelo je ponovljeno suđenje petorici bivših hrvatskih vojnika za ratni zločin protiv pripadnika JNA i civila srpske nacionalnosti u bivšoj raketnoj bazi JNA, u Kerestincu kod Zagreba. Bivši komandant logora Stjepan Klarić i njemu četvorica podređenih ponovo su odbacili odgovornost za fizičko i seksualno zlostavljanje 34 ratna zarobljenika, među njima i jedne trudnice, od kraja 1991. do maja 1992, javlja Beta. Suđenje se ponavlja pošto je Vrhovni sud ukinuo prvopstepenu presudu kojom su 2012. svi osuđeni proglašeni krivim i osuđeni na zatvorske kazne od jedne do tri i po godine. Kao razlog za ukidanje presude navedeno je da Sud pogrešno utvrdio da su

Odbijanjem Kutiljerovog plana Alija Izetbegović zemlju uveo u razaranja i krvave obračune. Kutiljero: Moja mapa i ona iz Dejtona skoro iste. Mogli smo sačuvati mnoge živote Жoze Kutiljero BORBA Alije Izetbegovića i njegovih mentora sa Zapada za unitarnu bosansku državu uvela je zemlju u krvavi rat koji je mogao da bude sprečen da je prihvaćen moj plan mirne podele teritorije na tri dela! Ova izjava portugalskog diplomate Жozea Kutiljera, tvorca mirovnog plana za BiH, poznatog kao “Kutiljerov plan”, aktuelna je i danas, 23 godine nakon što je propao njegov predlog mirne podele Bosne na bošnjačku, srpsku i hrvatsku teritoriju. U Lisabonu su 23. februara 1992. godine na konferenciji o BiH,

Predsjednik Boračke organizacije Republike Srpske Milomir Savčić poručio je danas u Ugljeviku da ime, lik i djelo slavnog komandant Prve majevičke brigade Vojske Republike Srpske (VRS) Milana Jovića, kao i svih poginulih boraca u odbrambeno-otadžbinskom ratu, ne može i nikada neće biti zaboravljeno. „Na početku vojničke karijere imao sam sreću da, kao mlad potporučnik u garnizonu Pančevo, upoznam Milana Jovića koji tada bio na dužnosti komandanta diverzantskog odreda. Od samog upoznavanja stekao sam utisak da je riječ o odlučnom i hrabrom oficiru koji zna šta hoće“, rekao je Savčić na Svečanoj akademiji posvećenoj Milanu Joviću. On je podsjetio da je Jović bio srpski oficir koji je uvijek komandovao „za mnom“,