fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Кости у џаковима

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за „Морињ“ (3): Тек после децениjе расветљена судбина 11 воjника из Никшића и Шавника

Никшићани су масовно дочекали посмртне остатке резервиста

Никшићани су масовно дочекали посмртне остатке резервиста


ТРЕБАЛО jе да прође више од 11 година, па да судбина црногорских резервиста (припадника бивше ЈНА) из Никшића и Шавника, заробљених на дубровачко-херцеговачком ратишту буде расветљена. Нада да су живи нестала jе пошто jе обjављена информациjа тадашњег савезног Комесариjата за нестале да jе у месту Међе, у близини мостарског гробља, пронађена хумка у коjоj су у свезаном џаку остаци свирепо убиjених 11 резервиста.

Ко зна да ли би кости и тада биле пронађене, да ниjе прорадила савест jедног мештанина Хрвата, коjи jе истражитељима показао место где су завршиле кости мучених бораца. Касниjе jе утвр ђено да су више пута премештане и помешане. Тако су кости jедног борца биле расуте у четири вреће! Због тога jе требало много труда истражитељима да ДНК анализом утврде коме коjа кост припада, што jе успорило њихов транспорт за Црну Гору.

Чекаjући да посмртни остаци резервиста буду допремљени, чланове њихових породица задесиле су трагедиjе. Тако jе угледни домаћин Живоjин Симовић, због туге за сином Ратком, пресудио себи из пиштоља. Рана на срцу прекратила jе животе родитеља резервисте Миљана Шушића. И отац Радомира Вулића ниjе могао да преболи синовљеву смрт. Посебно трагичан jе био животни краj борца Луке Аџића, коjи jе био размењен преко Међународног црвеног крста. Видно исцрпљен од стравичне тортуре, несрећни младић jе врло брзо умро у Никшићу. Ниjе му било лека, jер су тешке последице биле неизлечиве.

– Хрватски државни врх знао jе за злогласни логор „Лора“, као и за наjстрашниjа зверства коjа су према нашим саборцима чинили припадници „зенги“. За размену су нудили чак и дечjе кости! – прича Радан Николић, председник црногорског Удружења бораца ратова од 1990. – Припадници ЈНА наjвише су гинули за време примирjа у околини Дубровника и у Конавлима од разних белосветских паравоjних формациjа и њихових снаjпериста.

Приликом допремања посмртних остатака резервиста, у Никшићу jе био проглашен Дан жалости. Жалост jе била и у целоj Црноj Гори, али не због бораца, већ због погибиjе председника Македониjе Бориса Траjковскоj у авионскоj несрећи у Херцеговини.

Иако jе од ових трагичних догађаjа прошло подоста времена, Црна Гора и даље ћути пред злочинима над своjим грађанима. Породице jош не знаjу ко су џелати, коjи су окрвавили руке на њиховим синовима. И питаjу, како jе могуће да толико дуго измичу правди. Тражили су да држава покрене истрагу, али осим извињења Мила Ђукановића хрватском председнику Стипи Месићу, иначе почасном грађанину Подгорице, нису добили ништа друго.

– Своjим ратним и поратним политичким корацима од „седам миља“ премиjер Ђукановић jе згазио и унизио Црну Гору до граница неподношљивости – каже Радан Николић.

У Никшићу данас стоjи спомен-обележjе са именима погинулих бораца у ратовима деведесетих. Смештен jе у подножjу Саборног храма Светог Василиjа Острошког, уз ограду Градског гробља. Обилазе га њихове породице и суграђани.

СПОРНИ СПОРАЗУМ ТУЖИЛАЦА

ДРЖАВНИ тужиоци Црне Горе и Хрватске, Весна Меденица и Младен Баjић, потписали су 2006. године споразум о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида.

– Тачком 1 прописано jе да се његове одредбе примењуjу искључиво у предметима кривичних дела ратних злочина на подручjу Хрватске, односно према њеним држављанима, а чиjи починиоци имаjу пребивалиште или држављанство Црне Горе. О гоњењу хрватских држављана у том споразуму нема ни jедне jедине речи – наглашава Радан Николић.

ПУСТА ОБЕЋАЊА
СВОЈЕВРЕМЕНО jе на трибинама ДПС Мило Ђукановић обећавао да ће Црна Гора хитно, преко своjе дипломатиjе, користећи добре односе са Хрватском, расветлити судбину заробљених припадника бивше ЈНА из Никшића и Шавника. Породице настарадалих су апеловале на Филипа Вуjановића да поведе причу са Карлом дел Понте, у то време тужитељком Хашког трибунала, али се ни то ниjе остварило.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

Фељтон: ЛОРА I

Фељтон: ЛОРА II

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: