Kosti u džakovima

Datum objave: četvrtak, 5 marta, 2015
Objavljeno u Ostalo
Veličina slova: A- A+

Da li će Crna Gora pristati da plati ratnu odštetu Hrvatskoj za “Morinj” (3): Tek posle decenije rasvetljena sudbina 11 vojnika iz Nikšića i Šavnika

Nikšićani su masovno dočekali posmrtne ostatke rezervista

Nikšićani su masovno dočekali posmrtne ostatke rezervista


TREBALO je da prođe više od 11 godina, pa da sudbina crnogorskih rezervista (pripadnika bivše JNA) iz Nikšića i Šavnika, zarobljenih na dubrovačko-hercegovačkom ratištu bude rasvetljena. Nada da su živi nestala je pošto je objavljena informacija tadašnjeg saveznog Komesarijata za nestale da je u mestu Međe, u blizini mostarskog groblja, pronađena humka u kojoj su u svezanom džaku ostaci svirepo ubijenih 11 rezervista.

Ko zna da li bi kosti i tada bile pronađene, da nije proradila savest jednog meštanina Hrvata, koji je istražiteljima pokazao mesto gde su završile kosti mučenih boraca. Kasnije je utvr đeno da su više puta premeštane i pomešane. Tako su kosti jednog borca bile rasute u četiri vreće! Zbog toga je trebalo mnogo truda istražiteljima da DNK analizom utvrde kome koja kost pripada, što je usporilo njihov transport za Crnu Goru.

Čekajući da posmrtni ostaci rezervista budu dopremljeni, članove njihovih porodica zadesile su tragedije. Tako je ugledni domaćin Živojin Simović, zbog tuge za sinom Ratkom, presudio sebi iz pištolja. Rana na srcu prekratila je živote roditelja rezerviste Miljana Šušića. I otac Radomira Vulića nije mogao da preboli sinovljevu smrt. Posebno tragičan je bio životni kraj borca Luke Adžića, koji je bio razmenjen preko Međunarodnog crvenog krsta. Vidno iscrpljen od stravične torture, nesrećni mladić je vrlo brzo umro u Nikšiću. Nije mu bilo leka, jer su teške posledice bile neizlečive.

– Hrvatski državni vrh znao je za zloglasni logor “Lora”, kao i za najstrašnija zverstva koja su prema našim saborcima činili pripadnici “zengi”. Za razmenu su nudili čak i dečje kosti! – priča Radan Nikolić, predsednik crnogorskog Udruženja boraca ratova od 1990. – Pripadnici JNA najviše su ginuli za vreme primirja u okolini Dubrovnika i u Konavlima od raznih belosvetskih paravojnih formacija i njihovih snajperista.

Prilikom dopremanja posmrtnih ostataka rezervista, u Nikšiću je bio proglašen Dan žalosti. Žalost je bila i u celoj Crnoj Gori, ali ne zbog boraca, već zbog pogibije predsednika Makedonije Borisa Trajkovskoj u avionskoj nesreći u Hercegovini.

Iako je od ovih tragičnih događaja prošlo podosta vremena, Crna Gora i dalje ćuti pred zločinima nad svojim građanima. Porodice još ne znaju ko su dželati, koji su okrvavili ruke na njihovim sinovima. I pitaju, kako je moguće da toliko dugo izmiču pravdi. Tražili su da država pokrene istragu, ali osim izvinjenja Mila Đukanovića hrvatskom predsedniku Stipi Mesiću, inače počasnom građaninu Podgorice, nisu dobili ništa drugo.

– Svojim ratnim i poratnim političkim koracima od “sedam milja” premijer Đukanović je zgazio i unizio Crnu Goru do granica nepodnošljivosti – kaže Radan Nikolić.

U Nikšiću danas stoji spomen-obeležje sa imenima poginulih boraca u ratovima devedesetih. Smešten je u podnožju Sabornog hrama Svetog Vasilija Ostroškog, uz ogradu Gradskog groblja. Obilaze ga njihove porodice i sugrađani.

SPORNI SPORAZUM TUŽILACA

DRŽAVNI tužioci Crne Gore i Hrvatske, Vesna Medenica i Mladen Bajić, potpisali su 2006. godine sporazum o saradnji i gonjenju počinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.

– Tačkom 1 propisano je da se njegove odredbe primenjuju isključivo u predmetima krivičnih dela ratnih zločina na području Hrvatske, odnosno prema njenim državljanima, a čiji počinioci imaju prebivalište ili državljanstvo Crne Gore. O gonjenju hrvatskih državljana u tom sporazumu nema ni jedne jedine reči – naglašava Radan Nikolić.

PUSTA OBEĆANjA
SVOJEVREMENO je na tribinama DPS Milo Đukanović obećavao da će Crna Gora hitno, preko svoje diplomatije, koristeći dobre odnose sa Hrvatskom, rasvetliti sudbinu zarobljenih pripadnika bivše JNA iz Nikšića i Šavnika. Porodice nastaradalih su apelovale na Filipa Vujanovića da povede priču sa Karlom del Ponte, u to vreme tužiteljkom Haškog tribunala, ali se ni to nije ostvarilo.

 

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Feljton: LORA I

Feljton: LORA II




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top