Имиграциона служба у САД наjавила jе да ће депортовати 150 држављана БиХ коjи живе у САД, а за коjе се вjеруjе да су починили ратне злочине, пише „Њуjорк таjмс“. Званичници су идентификовали наjмање 300 имиграната из БиХ за коjе вjеруjу да су прикрили умиjешаност у ратне злочине за вриjеме рата у БиХ. „Што више `копамо`, више информациjа пронађемо“, рекао jе Маjкл Меквин, историчар коjи jе водио истраге у одjељењу Имиграционе службе за ратне злочине. Амерички медиj преноси да су наjближи изручењу бивши воjници, а неки од њих данас раде као фудбалски тренери, радници у фабрикама, док су поjедини запослени у казинима у Лас Вегасу. „Њуjорк таjмс“ пише да jе до

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе Срни да jе 1. март дан сjећања на прегласавање српског народа у БиХ и почетак грађанског рата, чиjе су посљедице хиљаде убиjених, несталих и расељених, као и хиљаде разрушених домова и огњишта. Митровић jе нагласио да 1. март 1992. године српски народ и Република Српска памте по злу, jер jе то дан грубог гажења људских права, уставног насиља и прегласавања jедног конститутивног народа у БиХ. Он jе нагласио да jе за породице српских жртава рата и Републику Српску неприхватљиво да се 1. март у Федерациjи БиХ прославља као „дан независности БиХ“. У БиХ jе

Божица Живковић Раjилић Предсjедик Удружења жена жртава рата из Републике Српске Божица Живковић-Раjилић рекла jе Срни да ће 1. март увиjек бити дан када jе почео напад на Србе у БиХ, њихову имовину и животе. „Одводили су нас из наших кућа, станова, са радних мjеста, мучили нас, пљачкали… и сада траже да њихов `измишљени` такозвани празник и ми признамо. Шта jе таj дан донио доброг БиХ? До кад ће оваква БиХ траjати“, упитала jе Раjилићева. За српске жртве и за Републику Српску, истакла jе она, неприхватљиво jе обиљежавање 1. марта као дана такозване независности БиХ. „Ниjе ми jасно како и шта Бошњаци и Хрвати обиљежаваjу 1. марта? Шта таj дан

Онима коjи су преживjели силовања потребно jе омогућити да докажу страдања, не само медицинском документациjом из времена када jе почињен злочин, него и на друге начине, другим доказима, наводи директор Џендер центра за равноправност и jеднакост полова Владе Републике Српске Мирjана Лукач. Разговарао: Миломир САВИЋ Директор Џендер центра за равноправност и jеднакост полова Владе Републике Српске Мирjана Лукач сматра да би жене – жртве ратног злочина требало да добиjу право на материjалну надокнаду. Она у интервjуу Срни истиче да jе потребно уклонити законске препреке коjе ову групу жена онемогућаваjу да остваре то право. „Потребно jе законом о цивилним жртвама рата у Републици Српскоj предвидjети жртве силовања и сексуалног насиља, као

Пише: Јован Кесар ЈОВАН Рашковић jе 16. jула 1992, из загребачког “Вечерњег листа” сазнао да jе Воjно тужилаштво у Сплиту дан раниjе против њега подигло оптужницу коjа га jе теретила да jе од половине 1990. године, као председник Српске демократске странке, окупљао српске екстремисте, склоне злоупотреби легалног политичког деловања и иницирао, подстицао и организовао разне делатности управљене на угрожавање териториjалне укупности Републике Хрватске. У оптужници се, затим, каже да jе Јован Рашковић писаним и противуставним путем покушао да отцепи део териториjе Републике Хрватске и припоjи га другоj држави. Тиме jе учинио кривично дело против Републике Хрватске – угрожавање њене териториjалне укупности, што jе означено и кажњиво по члану 336, тачка

Пише: Јован Кесар  ЈОВАН Рашковић умро jе у изгнанству у Београду, у свом скромном стану у Скадарскоj броj 24. Био jе уторак, 28. jул 1992. године.  Ништа ниjе наjављивало таj фатални тренутак – каже др Санда Рашковић-Ивић. – Тог дана моj отац jе био на послу. После прогона из Шибеника, радио jе у београдскоj Болници за неуролошке болести “Свети Сава”. Око три по подне посетио jе редакциjу НИН-а и предао за штампу своj текст “У име оца и сина”. Био jе то његов одговор на оптужницу коjу jе против њега подигло Воjно тужилаштво у Сплиту. На питање новинара како се осећа после недавне операциjе жучи, Рашковић jе рекао: “Добро. Мало