arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Udruzenje_porodica_poginulih_i_zarobljenih_boraca.jpg

ЈОВИЋ: ПУНО ЈЕДИНСТВО ЗА СМЈЕНУ ЏАФЕРОВИЋА

Организациjа породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила региjе Добоj упутила jе отворено писмо представницима клубова посланика СНСД-а и СДС-а у Парламентарноj скупштини БиХ у коjем од њих тражи пуно jединство за смjену Шефика Џаферовића са мjеста предсjедаваjућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Предсjедник ове организациjе Драгомир Јовић рекао jе Срни да jе смjена Џаферовића национални интерес испод коjег нико нема право парциjално дjеловати. У писму, коjе ће данас препорученом пошиљком бити упућено клубовима СНСД-а и СДС-а, од српских представника у институциjама БиХ захтиjева се да у други план ставе лични и политички интерес. Јовић jе подсjетио на Џаферовићеву улогу у рату и дjеловање одреда „Ел муџахид“ у саставу

Branimir_Glavas_2.jpg

Загреб: Главаш се враћа у затвор

Бранимир Главаш враћа се у затвор. Према незваничним, али поузданим изворима, Врховни суд преиначио jе рjешење Жупаниjског суда и поново одредио истражни затвор за Главаша. Бранимир Главаш Врховни суд наложио jе полициjи да Главаша одведе у затвор у Реметинцу. Уставни суд Хрватске 12. jануара укинуо jе пресуду Врховног суда у случаjевима „Гаража“ и „Селотеjп“ у коjима jе Главаш правоснажно осуђен на осам година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Осиjеку 1991. Од Врховног суда Уставни jе суд затражио да понови поступак коjим jе потврдио осуђуjућу пресуду загребачког Жупаниjског суда. Након укидања правоснажне пресуде на снази jе остала неправоснажна пресуда коjом jе био осуђен на десетогодишњу казну затвора те

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 05. март 1945. Годишњица страдања Срба у Лици

Смиљан (родно село Николе Тесле) Госпић. Усташе 5. марта 1945. године обjесиле 30 Срба на путоказе и околно дрвеће на раскрсници путева у Смиљану. Довеле их усташе из затвора, казнионице Окружног суда, приjе самог ослобођења Госпића. Масовна гробница на мjесту гдjе jе извршен злочин као и друга  обиљежjа порушено године 1991. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.    Везане виjести: Гробница

Mileva_Lazarevic.jpg

ПОЧЕЛО СНИМАЊЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА „ДЈЕЦА“

У продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС) почело jе снимање документарног филма „Дjеца“ о трагедиjи четворо родитеља коjи су у рату за слободу Српске изгубили по троjе дjеце. Актери филма су Јока Миловановић из Лопара, Милева Лазаревић из Власенице и Милева Жупић из Мркоњић Града, коjе су изгубиле по три сина, те Маринко Бjелица из Трнова, коjи jе остао без два сина и jедне кћерке. Сви су били воjници Воjске Републике Српске. „Циљ овог проjекта jе документовати догађаjе коjи су у вези са овим трагедиjама и подсjетити jавности на чињенице о страдању српског народа у рату у БиХ“, наводи се у саопштењу. Из РТРС-а истичу да jе оваj проjекат од изузетне

Porodica_Babic_iz_Kozarske_Dubice.jpg

ПРИВРЕМЕНО ОДГОЂЕНА ДЕЛОЖАЦИЈА ПОРОДИЦЕ БАБИЋ

Породица Бабић из Козарске Дубице Деложациjа породице Бабић из Козарске Дубице данас jе привремено одгођена, након jедночасовних преговора са судским извршиоцима. Након одлагања деложациjе, Горан Бабић (43) поново jе апеловао на институциjе и организациjе у Републици Српскоj, коjе се баве заштитом људских права, права породице и дjеце, да им помогну да риjеше проблем одузимања имовине коjу су у ратном периоду замиjенили са породицом Сукнаjић. Бабић jе своjу имовину у Пакрачкоj Пољани у Хрватскоj, из коjе jе избjегао, 1992. миjењао за имовину Петра и Славице Сукнаjић у Козарскоj Дубици, на адреси Парнице бб. Према одлуци Окружног суда, Бабићи мораjу да напусте имање, а деложациjа jе према налогу надлежног Суда била заказана

Bozica_Zivkovic_Rajilic.jpg

ЗАКОНОМ РИЈЕШИТИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНА ЖРТАВА РАТА

Удружење жена жртава рата Републике Српске упутило jе у Народну скупштину Српске инициjативу за доношење закона о положаjу жена коjе су преживjеле разне облике тротуре и силовања у затворима, логорима, сабирним центрима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. „Република Српска за 20 година мира ниjе никад дониjела конкретне правне акте по коjима би ова популациjа, ова потпуно маргинализована група мученица, могла да оствари своjа права“, изjавила jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић-Раjилић. Она jе напоменула да jе мали броj чланова Удружења био у некоj могућности да оствари бар дjелимично признање од Републике Српске док jе функционисао Закон о цивилним жртвама рата, али jе и та могућност укинута 31. децембра 2007. године.

Jovan_Raskovic_Kad_utihne_Skadarlija.jpg

Фељтон о Јовану Рашковићу: Кад утихне Скадарлија

Опело мом оцу држано jе у његовом стану у Скадарскоj улици. Те вечери у Скадарлиjи су замукле музика и песма. Ако у оптужници сплитског тужилаштва буде доказа мога зла, па чак и мржње, jа ћу се поjавити на суду, говорио jе… Јован Рашковић ОДГОВАРАЈУЋИ на оптужницу коjу jе против њега подигло Воjно тужилаштво у Сплиту за ратни злочин, Јован Рашковић jе на страницама НИН-а рекао да се хрватска национална политичка мисао ниjе мењала за последњих 150 година. Та политика, по речима Рашковића, траjе од када jе стари кроатистички политичар Старчевић, кога су називали и називаjу “оцем домовине”, успоставио мисао да су Срби у Хрватскоj, а и Срби уопште, реметилачки фактор

Komemoracija_i_ispracaj_rezervista_u_Niksicu.jpg

„Лора“ је многима гробница

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за „Морињ“ (2). Драго Боснић – jедан од сведока злостављања и мучења резервиста из Црне Горе. Седам заточеника убиjено и бачено у Кевину jаму на Козjаку Комеморациjа и испраћаj резервиста у Никшићу У „ЛОРИ“ смо свакодневно злостављани и тучени. Храну смо добиjали уз батине и то сваки четврти дан. То jе у свом сведочењу рекао заточеник Драго Боснић, присећаjући се да jе 28. априла 1992, око 17 часова, дошао Иван Кришто, звани Дугоњче, и одвео Црногорце у Груде на размену. Од тада им се губи сваки траг. Касниjе сам пребачен у Љубушки, где сам срео и упознао затворенике из

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 04. март 1945. Годишњица страдања Срба у Лици

Село Трновац, на Думану, Кореница. Усташе су 4. марта 1945. године масакрирале 33 српска сељака. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.   

Otkrivena_spomen_ploca_Vojislavu_Goranovicu.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД ХРВАТСКЕ АГРЕСИЈЕ

Откривањем спомен-плоче првоj жртви рата у општини Брод Воjиславу Горановићу у кругу предузећа „Грамат“ у Горњем Клакару, данас су обиљежене 23 године од агресиjе регуларне Воjске Хрватске и паравоjних формациjа на ову општину. Горановић jе био технички директор Индустриjе грађевинског материjала „Грамат“, коjи jе погинуо на радном мjесту у jутарњим часовима 16. септембра 1991. године. Спомен-плочу открили су Мирко и Милован Горановић, браћа убиjеног Воjислава, а освештао jе свештеник Дарко Вукомановић, коjи jе потом служио парастос. Послиjе откривања спомен-плоче Мирко Горановић захвалио jе грађанима Брода, посебно бродскоj Борачкоj организациjи, коjи су оживjели сjећања на његовог убиjеног брата. Предсjедник Предсjедништва бродске Борачке организациjе Зоран Видић у обраћању jе рекао да jе

Lora_1.jpg

Заборавили тортуру у „Лори“

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за „Морињ“(1): По злу познати логор у Сплиту био наjмонструозниjе мучилиште Лора ДА ли ће Црна Гора да плати одштету убицама своjих држављана у ратовима деведесетих на простору Хрватске и БиХ? Хрватска jе ових дана у Бриселу, преко своjих посланика у Европском парламенту, прозвала Црну Гору захтеваjући да се покрене питање одштете у случаjу „Морињ“, иако у том приморском месту никада ниjе постоjао „црногорски логор“, већ само воjни затвор бивше СФРЈ, у коjи су почетком деведесетих привођене, саслушаване и задржаване особе хрватске националности због учешћа у оружаноj побуни. Реч jе о онима коjи су претходно напали jединице ЈНА и

Brod.jpg

СУТРА 23 ГОДИНЕ ОД ХРВАТСКЕ АГРЕСИЈЕ НА ОПШТИНУ БРОД

Брод У Броду ће сутра бити обиљежене 23 године од агресиjе регуларне воjске Хрватске и паравоjних формациjа на ову општину. Српски народ коjи jе живио у тадашњоj општини Босански Брод 3. марта 1992. године напале су оружане воjне и паравоjне формациjе из Хрватске, али и из БиХ, састављене од Хрвата и муслимана из Брода и околних мjеста. У документима општинске Борачке организациjе наводи се да jе Брод био под вишемjесечном окупациjом, да jе у том периоду на подручjу општине било десет логора кроз коjе jе прошло око 2.000 људи, а убиjено jе 226. Са подручjа ове општине погинула су 244 српска борца. Програмом обиљежавања предвиђено jе да у кругу предузећа

Enklava_plakat.jpg

ПРЕМИЈЕРА „ЕНКЛАВЕ“ 4. МАРТА У САВА ЦЕНТРУ

Веома ишчекивана премиjера српског филма „Енклава“, дирљиве драме редитеља Горана Радовановића о Србима коjи су остали да живе на Косову и Метохиjи, биће одржана 4. марта у Београду, у оквиру филмског фестивала ФЕСТ. Филм „Енклава“, коjи обрађуjе тему српске заjеднице коjа jе остала на Косову да живи у малим изолованим заjедницама, биће приказан у Сава центру у 19.00 часова, наjавили су организатори ФЕСТ-а. Ове заjеднице су jедине такве у циjелоj Европи, њих чуваjу припадници полициjе УН и ЕУ, Срби у тим енклавама су ограничени да живе тешко на том скученом простору, а њихова дjеца до школа коjе се налазе ван енклава превозе се у утробама оклопних транспортера. Шта се дешава

Plakat_filma_Nebo_iznad_nas.jpg

СУТРА ПРЕМИЈЕРА ХОЛАНДСКОГ ФИЛМА О НАТО БОМБАРДОВАЊУ БЕОГРАДА

У оквиру ФЕСТ-а сутра ће у Београду премиjерно бити приказан филм „Небо изнад нас“, снажна драма холандског редитеља Маринуса Гротхофа коjа прати животе троjе обичних људи различитих генерациjа током НАТО бомбардовања Београда 1999. године. Свjетска премиjера филма одржана jе 28. jануара у оквиру 44. издања реномираног филмског фестивала у Ротердаму, саопштила jе Продуцентска кућа „Арт енд попкорн“. Гротхоф jе режирао филм, након што му jе приjатељица из Србиjе, испричала искуства коjа jе доживjела током НАТО бомбардовања. „Био сам дубоко потресен. Било jе то први пут да сам се осjетио повезаним са особом коjа jе доживjела тако нешто“, каже Гротхоф. Оваj нови, интроспективни поглед на бомбардовање води у само срце малог

Kozaraska_Dubica.jpg

БАБИЋ НЕ ПРИСТАЈЕ НА ДЕЛОЖАЦИЈУ

Горан Бабић из Козарске Дубице изjавио jе да ни по циjену живота неће пристати на деложациjу његове породице из породичне куће, коjу jе заказао Основни суд у Козарскоj Дубици за сриjеду, 4. март. Бабић jе своjу имовину у Пакрачкоj Пољани у Хрватскоj 1992. године миjењао за имовину Петра Сукнаjића у Козарскоj Дубици. „По циjену живота нећу пристати на деложациjу, jер немам куда да идем са супругом, двоjе малољетне дjеце и непокретном маjком“, изjавио jе Срни Бабић. Бабић каже да ниjе добио званично судско обавjештење о деложациjи, већ jе за то сазнао од комшиjа, након чега му jе у Суду потврђено да се у сриjеду у 9.00 часова припрема исељење његове

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Бежанија са оружјем!

Дивизију од 6.500 војника напустило пола састава. Дезертери нису бацали оружје напуштајући

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.