arrow up
Drago_Knezevic.jpg

У НЕДЈЕЉУ 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЧАРДАКА

Драго Кнежевић Обиљежавање 23 године од страдања 37 Срба насеља Чардак биће одржано у недjељу, 26. априла, у спомен-комплексу на мjесту масовне гробнице гдjе су посмртни остаци откривени, потврдио jе Срни предсjедник Удружења ратних заробљеника општине Дервента Драго Кнежевић. Он jе рекао да jе већина Срба убиjена на Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу, а злочине су починили припадници регуларне воjске Хрватске, потпомогнути паравоjним хрватско-бошњачким jединицама из Дервенте. Осим страдања Срба у самом насељу Чардак, помен парастос и сjећање биће одржано и за страдале мjештане у логорима Пољари, Томасово брдо, насеље Јасиковача-Гаковац. “Нису биле поштеђене ни жене, дjеца ни старци. Умjесто да се радуjемо Васкрсу, броjне породице су тада

Operacija_Oluja_RSK_izbeglice_traktori.jpg

СЕЋАТЕ ЛИ СЕ СРПСКОГ ДЕЧАКА КОЈИ ЈЕ 1995. ВОЗИО ТРАКТОР БЕЖЕЋИ ОД ОЛУЈЕ? Ово је његова трагична судбина!

Избjегличка колона из Краjине Људи у неприлици често не знаjу ни кога да моле ни кога да куме, па jе Милош Паjић (1985), може бити без велике наде,свратио jуче у редакциjу „Гласа западне Србиjе” у Чачку, и ту потражио помоћ. Његовом болесном оцу, вели, истекло jе дозвољено време боравка на Одељењу палиjативне неге у Градскоj болници, а син тражи да родитељ у болници остане само jош jедан дан, док се он не снађе где да га смести – пише данашња „Политика”. Новинарка Тањуга, Љубица Сокић, одмах jе позвала др Радослава Милошевића, директора Здравственог центра у Чачку и обjаснила каква jе мука, а оваj jе без речи дозволио да пациjент остане

Српско друштво Задужбина

Васкршња помоћ браћи и сестрама на Косову и Метохији

Српско друштво Задужбина Захваљуjући донациjама добрих људи активисти Српског друштва Задужбина су у недељу после Васкрса боравили на нашоj Светоj земљи и том приликом испоручили скромну помоћ нашоj браћи и сестрама. Вредност испоручене помоћи jе износила 2.850 е. Помоћ jе распоређена на следећи начин. 7 породица са више чланова коjе jедва састављаjу краj са краjем трудећи се и свакодневно се борећи за прехрану своjих породица jе добило по две овце и мушко jагње. Ради се о следећим породицама: Саша Ивановић, место Трнићевци, Милош Васић из места Беривоjце, Љубиша Јевтић из Горњег Кормињана, Боjан Симић из Ропотова, Синиша Јовић село Зебинце, Горољуб Антић из Паралова и Станоjе Васић место Ливађе. Сада ова домаћинства добиjаjу прилику да имаjу своjу

Jos_nisu_procesuirani_mnogi_ratni_zlocini_nad_Srbima.jpg

ГЛАВНА ПРЕПРЕКА ПРОЦЕСУИРАЊУ – ПРАВОСУДНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ БиХ

Главна препрека у процесуирању ратних злочина почињених над Србима у претходном рату су правосудни органи на нивоу БиХ, конкретниjе Тужилаштво, па и Суд БиХ, изjавио jе синоћ у Бањалуци Невенко Врањеш из Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске. Врањеш, коjи jе начелник Одjељења за истраживање рата, ратних злочина и обраду документациjе, рекао jе током предавања под називом “Некажњени ратни злочини у БиХ” да се то може констатовати на основу многих мишљења правних експерата, истражилаца из полициjских агенциjа, као и према резултатима истраживања Центра. “Тужилаштво БиХ не даjе ниjедан сигнал, не открива нити саопштава праве разлоге зашто jе то тако. О томе говоре и приговори коjе

Spomenik_poginulim_radnicima_RTS-a.jpg

Сјећање на страдале раднике РТС-а

Чланови породица, приjатељи и колеге положили су ноћас у 2.06 часова виjенце на спомен-обиљежjе “Зашто?”, у знак сjећања на 16 радника РТС-а, страдалих у нападу НАТО снага 23. априла 1999. године. “Ове ноћи сећамо се 23. априла 1999. године, када jе у 2.06 ракета НАТО пакта погодила срце телевизиjе. То срце ниjе била зграда, одељење мастера и сва вредна техника у њему, то су људи коjи су били наjвредниjи и наjбољи део телевизиjе. То су били људи коjи су часно и поштено обављали своjе радне задатке мислећи на сутра. Имали су своjе планове, надања, жеље. Тог априлског jутра 1999. године оне су вољом некога прекинуте”, рекао jе Мирослав Медић, брат

Terorista_Hasim_Taci_okruzen_pripadnicima_zlocinacke_OVK.jpg

УХАПСИТИ ТАЧИЈА ГДЈЕ ГОД СЕ НАЛАЗИО

Терориста Хашим Тачи окружен припадницима злочиначке ОВК Удружење породица киднапованих и убиjених Срба на Косову и Метохиjи саопштило jе да породице српских жртава траже хапшење некадашњег команданта такозване ОВК Хашима Тачиjа било гдjе да се нађе. “Породице жртава по сваку цену и цену сопствених живота траже да држава Србиjа коначно затражи хапшење Тачиjа било где се налазио у Бриселу, Бечу, Вашингтону, Приштини”, наводи се у отвореним писму премиjеру, министрима правде и полициjе Србиjе, као и Тужилаштву Србиjе за ратне злочине. Породице жртава подсjећаjу се да jе Тачи правоснажно осуђен на 10 година затвора због злочина почињеног 1993. године када су убиjена троjица и рањено четворо полицаjаца на пружном прелазу Глоговац

Ima_li_pravde_za_srpske_zrtve.jpg

СУТРА ПРЕДАВАЊЕ О ТЕМИ “НЕКАЖЊЕНИ ЗЛОЧИНИ У БиХ”

Начелник Одjељења за истраживање рата, ратних злочина и обраду документациjе у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Невенко Врањеш одржаће сутра у Бањалуци предавање о теми “Некажњени злочини у БиХ”. Будући да jе риjеч о теми коjа jе веома актуелна, а о коjоj се не говори често и довољно у jавности, Врањеш ће настоjати да на основу података и информациjа, коjима располаже Републички центар за истраживање рата, публици представи прикупљене податке о ратним злочинима почињеним над српским народом у БиХ, као и мjере коjе су предузете за процесуирање поменутих ратних злочина. Предавање jе организовано у оквиру циклуса “Изазови и странпутице српске политике”, а организатор jе

Kolona_izbjeglica_iz_Krajine.jpg

” СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ХРВАТСКОЈ У АКЦИЈАМА “БЉЕСАК И ОЛУЈА”

Колона краjишких избjеглица Позивамо Вас на трибину у организациjи Српског либералног савета под насловом ” СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ХРВАТСКОЈ У АКЦИЈАМА “БЉЕСАК И ОЛУЈА” На трибини ће говорити: проф др. Смиља Аврамов историчар Момчило Диклић Милоjко Будимир удружење Срба из Хрватске и гост из Љубљане Никола Милованчев Трибина ће се одржати у уторак 28.априла 2015. године са почетком у 19 часова у Парохиjскоме дому Храма Светога Саве на Врачару. Трибина се одржава са благословом српског Патриjаха. Везане виjести: Трибина: „Зашто негуjемо културу заборава?“, Факултет … Позив на Округли сто: Положаj Срба у Хрватскоj … – Jadovno 1941. Хрвати мучили Србе толико да их породице ни мртве нису …

Парастосом у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима и полагањем цвиjећа испред Спомен-костурнице у Источном Новом Сараjеву данас jе обиљежен Дан несталих Срба Сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату.

ОБИЉЕЖЕН ДАН НЕСТАЛИХ СРБА САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ

Служење парастоса у цркви Светог Ђорђа у Миљевићима Парастосом у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима и полагањем цвиjећа испред Спомен-костурнице у Источном Новом Сараjеву данас jе обиљежен Дан несталих Срба Сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату. Виjенце су, поред породица несталих, положили изасланик предсjедника Републике Српске Миладин Драгичевић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Милорад Коjић, представници борачких организациjа, институциjа Републике Српске и БиХ и начелник општине Источно Ново Сараjево Љубиша Ћосић. “Прошле су 23 године од када су нестали први сараjевски Срби, а те трагичне догађаjе обиљежавамо као знак сjећања на дан првог масовниjег нестанка такозване `групе осам`. Они су нестали у jедном

Crkva_Svete_Petke_u_brcanskom_naselju_Grcica.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОГИНУЛЕ БОРЦЕ ПРВЕ ПОСАВСКЕ БРИГАДЕ

У Спомен-капели погинулим борцима Воjске Републике Српске у порти храма Свете Петке у брчанском насељу Грчица данас jе служен парастос за погинуле припаднике Трећег батаљона Прве посавске бригаде. “Трећи батаљон Прве посавске бригаде све вриjеме минулог одбрамбено-отаџбинског рата броjао jе око 700 бораца. Нажалост, слободу ниjе дочекало њих 74, чиjа се имена и фотографиjе налазе у овоj спомен-капели”, рекао jе новинарима ратни командант овог батаљона Мишо Јовић. Он jе изразио жаљење што данашњем парастосу ниjе присуствовао већи броj грађана и сабораца погинулих jунака. “Данас смо одали пошту нашим драгим саборцима коjи су дали животе у одбрани Брчког и у стварању Републике Српске”, рекао jе замjеник команданта Трећег батаљона Прве посавске

Mirko_Vranic.jpg

СУТРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА НЕСТАЛИХ СРБА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

Организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево организоваће сутра у Источном Новом Сараjеву обиљежавање Дана несталих Срба Сараjевско-романиjске региjе у одбрамбено-отаџбинском рату. “Прошле су 23 године од када су нестали први сараjевски Срби, а те трагичне догађаjе обиљежавамо у знак сjећања на дан првог масовниjег нестанка такозване групе осам, коjи су нестали у jедном дану и од коjих посмртни остаци шест наших људи никада нису пронађени”, рекао jе данас Срни предсjедник Регионалне координациjе Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево Мирко Вранић. На оваj датум, истиче он, обиљежаваjу се и сви други нестанци Срба у овоj региjи, за чиjим посмртним остацима се

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 19. април 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Горњи Кирин, Вргинмост, jарак Џаперовац, 19. априла 1942. године усташе поклале жене и њихову дjецу избjегле из њихових опљачканих и попаљених кућа.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска. 

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 18. април. Годишњица страдања Срба 42′ и 45′ године

Српски народ jе 18. априла страдао у више наврата 1942. и 1945. године: Црни Поток, код Топуског, 18. априла 1942. усташе убиле 64 Србина. Петрова гора, Мрачаjски jарак, усташе су 18. априла 1942. године масакрирале 18 српских избjеглица. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба. Извор: – Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. – Котар Вргинмост у НОБ 1941-1945, Душан Баић, Вргинмост, 1980. (стр 388-398) – Геноцид на Кордуну и околици, Петар Зинаић, Београд 1996, (стр 429-430) Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас

Ubijeni_srpski_civili_u_Dvoru_na_Uni_tokom_operacije_Oluja.jpg

БРИСЕЛ ДА ЗАУСТАВИ ПРОСЛАВЉАЊЕ “ОЛУЈЕ”

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта позвао jе ЕУ да захтиjева од Хрватске да престане да слави “Олуjу” и да почне да процесуира ратне злочине над Србима. Линта jе поручио да “одбацуjе историjску лаж” хрватског предсjедника Колинде Грабар-Китаровић и премиjера Зорана Милановића да jе “Олуjа” била ослободилачка, легитимна и праведна акциjа. “`Олуjа` jе била агресорска и нелегитимна акциjа на заштићену зону УН, jер њен примарни циљ ниjе био успостављање териториjалног интегритета Хрватске већ протjеривање Срба”, истакао jе Линта у писаноj изjави. Он jе подсjетио да jе у пресуди Међународног суда правде у Хагу, по хрватскоj тужби и српскоj противтужби, недвосмислено констатовано да jе током и послиjе хрватске акциjе “Олуjа” извршен

Zapaljena_kuca_u_Oluji_zaseok_Rezovac.jpg

Неузнемирена јавност

У грачачкоj опћини пронађени посмртни остаци jош jедне жртве из коловоза 1995: Анка Лукић jедна jе од стотина несретница и несретника коjи су на свом прагу дочекали ослободитеље – убоjице у униформама ХВ-а Виjест каже да jе на подручjу опћине Грачац пронађен костур. Посмртне остатке jе открио мjештанин Јово Новаковић. Он jе испред jедне куће уништене у ‘Олуjи’, у разореном засеоку Резовцу, краj такођер диjелом уништеног и великом већином напуштеног српског села Церовца, наjприjе пронашао људску лубању. Неколико метара поред лубање, коjа jе лежала у трави, открио jе раку у коjоj jе био споменути костур на коjему jе, унаточ протоку времена, било и нешто одjеће. Догађаj се збио 20. ожуjка,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Бежанија са оружјем!

Дивизију од 6.500 војника напустило пола састава. Дезертери нису бацали оружје напуштајући

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.