arrow up
Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ 10. ЈУНА

У Организациjи породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево, чланови породица српских жртава положиће у сриjеду, 10. jуна цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа, jош нису БиХ одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе у 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 04. јун. Годишњица страдања Срба ’41 и ’92

Корићка jама – У ноћи између 4. и 5. jуна 1941. године, у селу Корита, општина Билећа, усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повjереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића су мучки убиле и бациле у jаму више од 130 Срба мjештана овог и околних села. Кости корићких страдалника извађене су 1953. године, када jе на основу 180 пронађених лобања установљено да jе броj жртава Корићке jаме био знатно већи. Међу страдалницима наjвише jе било чланова породица Сворцан, Бjелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулиjа, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић, Радан. Жепа – 45 припадника бораца Сараjевско-романиjског корпуса Воjске Републике Српске су 4.jуна

Нестали

НА УСАГЛАШЕНОМ СПИСКУ 1.606 НЕСТАЛИХ НА ТЕРИТОРИЈИ ХРВАТСКЕ

Још се трага за великим броjем несталих људи Комисиjе за нестала лица Србиjе и Хрватске усагласиле су списак од 1.606 несталих лица током посљедњег оружаног сукоба 1991-1995. године на териториjи Хрватске, без обзира на националност – саопштили су послиjе дводневног састанка у Београду предсjедници ових комисиjа Вељко Одаловић и Иван Груjић. Предсjедник Комисиjе за нестала лица Србиjе Вељко Одаловић jе рекао на конференциjи за новинаре у Палати Србиjе да су на списку људи коjи су живjели на териториjи Хрватске. „Неки од од њих су били држављани Хрватске, а неки су приjављени као нестали тек када су се њихове породице доселиле као избjеглице у Србиjу, због чега jе било тешко усагласити

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 03. јун 1992. Годишњица страдања Срба у Ледићима

У селу Ледићи у федералноj општини Трново муслиманско хрватске формациjе су измасакрирале 24 српска цивила у ноћи 03. jуна 1992. године. Наjмлађа жртва била jе осамнаестомjесечна беба, Милун Тешановић, а наjстариjа Икониjа Васић, коjа jе имала 92 године.     Везане виjести: Ледићи: Помен за 24 убиjена српска цивила

Вељко Марић

ВЕЉКО МАРИЋ ИЗРУЧЕН ХРВАТСКОЈ

Вељко Марић Хрватски ратни ветеран Вељко Марић, коjи jе у Србиjи служио затворску казну због ратног злочина над српским цивилом, изручен jе данас поподне. Вељко Марић jе изручен око 16.00 часова Хрватскоj на граничном прелазу Баjаково – пренио jе РТС. Он би након изручења требало да у Хрватскоj настави да служи казну од 12 година, на коjу jе осуђен у Србиjи због убиства ненаоружаног 66-годишњег Србина Петра Слиjепчевића за вриjеме рата у Хрватскоj, код Грубишна Поља. Марић се налазио у затвору у Сремскоj Митровици, одакле га jе, након одлуке Апелационог суда у Београду да буде изручен, до границе спровела српска полициjа. Марић, коjи jе био возач камиона, ухапшен jе у

Savo_Strbac_1.jpg

ШТРБАЦ: РИЈЕЧ О ИЗБОРНИМ КАЛКУЛАЦИЈАМА

Директор Докуменатационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оциjенио jе данас да вриjеме актуелизовања оптужнице против бившег предсjедника Републике Српске Краjине Милана Мартића и закључак Жупаниjског суда у Загребу да му буде суђено у одсуству ниjе случаjно изабран и поклапа се са изборним калкулациjама поjединих хрватских политичара. Штрбац jе изjавио Срни да jе независност судова, како оних међународних тако и домаћих – декларативна и да jе актуелизовање оптужнице против Мартића, коjа jе подигнута jош 2003. године, услиjедила након, како jе оциjенио, „значаjног мига власти“. „Изручење Капетана Драгана и суђење Мартићу у одсуству поклапа се са изборном годином у Хрватскоj. Тамо се на такозваном домовинском рату, српском питању и односу према бившим

Miodrag_Linta.jpg

СУЂЕЊЕ МАРТИЋУ ЈЕ ВРХУНСКИ ЦИНИЗАМ

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта изjавио jе да jе врхунски цинизам одлука Хрватске да суди у одсуству већ осуђеном Милану Мартићу, истичући да се у Хрватскоj води политика цементирања етничког чишћења. „Врхунски jе цинизам да Хрватска почиње да суди у одсуству већ осуђеном предсjеднику бивше РСК Милану Мартићу за ракетирање Карловца и Јастребарског 1995. године, а jош нико од тадашњих хрватских званичника и хрватских генерала ниjе одговарао за гранатирање краjишких градова и колоне српских избjеглица током и после хрватске акциjе `Олуjа`, као и других хрватских воjних акциjа“, навео jе Линта у писаноj изjави. Он jе оциjенио као неискрену изjаву предсjедника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да треба риjешити

Srbac_1.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА ИЗ ЖУПСКОГ РАЗБОЈА

Србац У србачком селу Жупски Разбоj данас jе служен парастос за десет погинулих бораца у Другом свjетском рату и четворици погинулих бораца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату из тог мjеста. Парастос на заjедничком спомен-обиљежjу служили су свештеници Славко Дебељак и Младен Продановић, а члановима породица погинулих бораца и члановима делегациjа борачких категориjа, СУБНОР-а Србац и општине Србац обратио се предсjедник Организационог одбора Перо Миладић. „У име Мjесне борачке организациjе захвалан сам свима коjи су дошли на парастос и тако показали породицама погинулих бораца у оба претходна рата да њихове жртве нису биле узалудне и да ћемо им на овакав начин вjечно одавати помен, а младе учити да поштуjу оне коjи су

Нестали

КОМИСИЈЕ ЗА НЕСТАЛЕ О УНАПРЕЂЕЊУ САРАДЊЕ

Још се трага за великим броjем несталих људи Комисиjе за нестала лица Владе Србиjе и Владе Хрватске разговараће у Београду током два наредна дана о рjешавању питања несталих у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ од 1991. до 1995. године. Циљ састанка, коjем ће присуствовати и представници Међународног комитета Црвеног крста и Међународне комисиjе за нестала лица, jесте унапређење међудржавне сарадње у овоj области, саопштено jе из Комисиjе за нестала лица Србиjе. На састанку владиних тиjела за тражење несталих биће размиjењене информациjе и документациjа у складу са потписаним Споразумом и Протоколом о сарадњи у тражењу несталих лица и преузетим обавезама на претходно одржаним састанцима, ради рjешавања питања лица коjа се

Minirani_zvonik_Crlve_Svete_bogorodice_u_Suvoj_Reci.jpg

ПРАХ И ПЕПЕО СРПСКОГ МУШУТИШТА

Под заштитом њемачких „мировњака“, Албанци су до темеља порушили манастир Свете Троjице у засеоку Русеница. Остао jе само звоник.   Минирани звоник Цркве Свете Богородице у Сувоj Реци Пише: Неђељко ЗЕЈАК Биланс шеснаестогодишње мисиjе „мировњака“ УН у селу Мушутиште, десетак километара од Суве Реке, гласи – на стотине спаљених и разиданих српских кућа, минирани темељи обjеката и порушене цркве. У Мушутишту, познатиjем по цркви Пресвете Богородице саграђеноj приjе седам виjекова, до 1999. године у 200 домаћинстава живjело jе око 2.000 Срба. Данас су Срби непожељни, а њихове бивше комшиjе, усљед насиља и потпуног безвлашћа, не дозвољаваjу им ни да приђу своjим разиданим домовима. Албанци траже сачињавање списка непожељних односно оних

Polaganje_vijenaca_na_spomenik_poginulim_borcima_u_Ribniku.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ДРУГОГ КРАЈИШКОГ КОРПУСА

Служењем парастоса у цркви Рођења Пресвете Богородице и полагањем виjенаца на централно спомен-обиљежjе погинулим борцима у Рибнику jе данас обиљежен Дан Другог краjишког корпуса Воjске Републике Српске. Полагање виjенаца на споменик погинулим борцима у Рибнику Обиљежавању Дана Другог краjишког корпуса присуствовао jе министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, коjи jе подсjетио да jе оваj корпус формиран 25. маjа 1992. године с циљем одбране српског народа и стварања Републике Српске. Савановић jе навео да jе током Одбрамбено-отаџбинског рата кроз Други корпус прошло 18.000 бораца од коjих jе 2.000 погинуло. „Сви треба да их поштуjемо и да их сjећамо“, рекао jе Савановић. Он jе додао да ће бити размотрено да

Crkva_imena_Marijina_u_Klepcima.jpg

Обнавља се католичка црква ратног злочинца Дон Илије Томаса у Клепцима Светог Вукашина

„Благослов поља“ извршен jе поводом годишњице смрти ратног злочинца Дон Илиjе Томаса Црква у коjоj су насилно покрштавани Срби из Клепаца 1941. године У овоj „цркви“ извршен jе обред католичењa Срба из Клепаца 10. августа 1941, у суштини присилан, са обећањем Дон Илиjе (усташког повjереника за Херцеговину) да им се сада гарантуjу животи. Већ сутрадан су дон Илиjине усташе, похапсиле те исте Србе. Бабе коjе нису могле да пешаче, њих девет, поубиjали су по кућама и на улицама. Остали народ су под кундацима одвели у злогласни „Силос“ у Тасовчићима. Одатле су, у жицу везане дjечаке и одрасле мушкарце из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Почитеља,Чапљине камионима спровели до jаме Бивоље Брдо

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 30. мај 1999. Годишњица страдања Срба у Варварину

На данашњи дан 1999. године авиони НАТО су код Варварина с четири проjектила, испаљена за мање од пет минута, срушили мост преко Велике Мораве и убили наjмање 11 цивила, међу коjима Сању Миленковић (16), jедног од наjталентованиjих младих математичара у свету. Напад jе отпочео у 13.25 часова, при ведром времену, а мост jе због пиjачног дана у Варварину био пун људи. У истом нападу убиjен jе и протоjереj ставрофор Миливоj Ћирић, прва жртва НАТО агресиjе међу свештенством Српске православне цркве, коjи jе усмрћен на прагу оближњег храма Успења Пресвете Богородице. Истог дана jе у нападу НАТО авиjациjе на конвоj британских, италиjанских и португалских новинара на путу Призрен-Брезовица убиjен возач Небоjша

Milojko_Budimir_2.jpg

СРБИ ЋЕ ХРИШЋАНСКИ ОБИЉЕЖИТИ 20 ГОДИНА ОД „ОЛУЈЕ“ И ПРОГОНА

У порти манастира Крушедол на Фрушкоj Гори данас jе одржана промоциjа Зборника радова „Српски народ у Хрватскоj од конститутивности до националне мањине“ и тако наjављен Свесрпски сабор „Крушедолска звона 2015“, коjи jе ове године диjелом посвећен 20 година до прогона Срба са простора Хрватске. Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир изjавио jе за Срну да ће Срби сутра, у манастирском миру и у складу са своjом хришћанском вjером, достоjанствено запалити свиjеће за страдале у „Олуjи“. Он jе нагласио да су породице страдалих и прогнани Срби огорчени због начина на коjи Хрватска намjерава да обиљежи таj датум. „За разлику од Срба коjи имаjу хришћански приступ, Хрватска

Obiljezena_godisnjica_odbrane_grada_Prijedora.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 23 ГОДИНЕ ОД ОДБРАНЕ ГРАДА

Обиљежена годишњица одбране града Приjедора У Приjедору jе данас обиљежена двадесет и трећа годишњица одбране града у знак сjећања на 30. маj 1992. године када jе у нападу муслиманских паравоjних формациjа погинуло 15 бораца из редова воjске и полициjе, а 26 рањено. Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Приjедора Здравка Карлица рекла jе да jе 30. маj 1992. у Приjедору симбол побjеде добра над злом, слободе на тероризмом и патриотизма над издаjом. „Кад убиjете воjнике у земљи у коjоj живите, то jе тероризам. Кад нападнете полициjску станицу, то jе тероризам. У чему jе разлика напада на полициjску станицу 30. маjа 1992. у Приjедору и недавно

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.