„Ово што имамо између Израелаца и Палестинаца jе оружани сукоб, али ако jедна страна постане jача, постоjи могућности да дође до геноцида”, обjашњавао jе професор Јехуда Бауер, jедан од водећих светских стручњака за Холокауст и геноцид групи Данаца коjи су били на семинару у Јад Вашему. Професор Јехуда Бауер На питање jедног од семинариста: „Да ли ви то мислите да би Израел могао да почини геноцид над палестинским народом?”, професор Бауер jе кратко одговорио: „Да”. Цитирани диjалог, а пренео га jе лист „Харец” у свом онлаjн издању, догодио се jош 2003. године, али сликовито показуjе приступ професора Бауера вишедецениjском сукобу на Блиском истоку. Приступ коjим се водио и у своjоj

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу злочине под командом Насера Орића(4). Син Владо: Желим да убицу мога оца стигне заслужена казна Спомен костурница у Залазjу Кад смо ону екипу заробљених Срба из затвора поново повели према Залазjу и кад jе почело клање, мени jе допао Слободан Илић. Попео сам му се на прса… гледао jе у мене и ниjе проговорио ни речи. Извадио сам баjонет и директно га ударио у jедно око, па провртео. Ниjе ни запомагао. После сам ударио у друго око… Нисам могао да веруjем да не реагуjе. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио, па сам га одмах преклао“. Ово „исповедање“ Насера Орића записао jе

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу зулуме под командом Насера Орића (3). Милица и Томо Димитриjевић: Двоjе деце су нам убили, Александар jе имао четири и по године, Радиша jеданаест Милица и Томо Димитриjевић Фото Игор Маринковић РАШИ jе, сад, 14. био рођендан. Ишли смо да га посетимо, као и свих ових година. И Ацу посећуjемо у дану рођења. Нећу да кажем: посећуjемо им гробове. Моjа су деца у мени жива. Њиховом душом jа дишем. И њихов, срећом, преживели брат. Његова деца. А сви остали су нас заборавили. Ето, свратите ви, jош понеко од новинара… Све се зарекнем да ћу речи оловом да залиjем. Шта вреди. Ко jош чуjе

Савез логораша Републике Српске не подржава евентуални одлазак предсjедника Србиjе Томислава Николића и српског премиjера Александра Вучића у Сребреницу 11. jула. Предсjедништво Савеза логораша дало jе пуну подршку студентима коjи од Николића и Вучића петициjом траже да не иду у Сребреницу, саопштено jе данас из овог удружења. Након сjеднице Предсjедништва Савеза логораша Републике Српске, коjа jе одржана jуче у Бањалуци, наjављено jе да ће чланови Савеза 3. jула своjим присуством пред Тужилаштвом БиХ у Сараjеву дати подршку предсjеднику Удружења породица несталих лица Сараjевско-романиjске региjе Милану Мандићу. Мандић jе позван на испитивање у своjству осумњиченог за изазивање националне, расне и вjерске мржње, раздора и нетрпељивости због изjаве jедноj телевизиjскоj кући Републике

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу зулуме муслимана под командом Насера Орића (2): Славка Матић: На кућном прагу су ми 1992. године убили ћерке Гордану (24) и Снежану (26) и супруга Радивоjа (55). Причам с фотографиjама. Како би било да сте ми жи Славка Матић краj фотографиjа своjих ћерки / Фото Игор Маринковић ОВДЕ, на прагу, затекла сам Гордану. Наjмлађе моjе дете. Савиjем се да jе подигнем, а она мртва. Спустим jе и не знам куда да кренем. Дозивам мужа… Другу кћерку. Гласа ниоткуд. Врата отворена, види се крв. Идем тим путем. У купатилу Снежана. Ћерко мила, вичем. Али, џаба. Ударам главом у довратник. Али џаба. После сам видела

Србиjанка Тураjлић Студенти, потписници петициjе коjом су од руководства Србиjе затражили да не иду у Поточаре, 11. jула, позвали су професора Универзитета у Београду Србиjанку Тураjлић да призна геноцид над српским народом у Сребреници од 1992. до 1995. године и дигне глас у име њихових несмирених душа. „Позивамо Вас у име 3.267 српских душа чиjи jе живот, у већини случаjева, одузет хладним оружjима, дакле, ножевима, бодежима, секирама. Позивамо Вас у име српске деце Сребренице коjе злочинац ниjе штедео, у име српских маjки Сребренице коjе су живот завршиле са урезаним крстом у пределу абдомена, у име српских мушкараца Сребренице коjи су обрезивани у верским обредима. Дакле, убиjани, у већини случаjева, дугом,

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу злочине под командом Насера Орића (6): У сумрак се Срби у Кравици затвараjу у куће, а колоне Бошњака кличу Орићу. Нема породице из коjе неко ниjестрадао Момир Савић, Деса Ђокић и Ратко Перић / Фото Игор Маринковић НЕ знам jа одакле ви долазите и ко вас шаље… Пролазе ових дана свакоjаки, сви кажу: „Из Београда смо“. И, сви питаjу: „Шта мислите, треба ли Орић да буде изручен Србиjи?“ Ми кажемо: „Треба да одговара“. Питаjу: „Шта мислите о британскоj резолуциjи?“ Ми кажемо: „Да за наше жртве неко пише резолуциjу, имао би шта да напише. Гробови сведоче, црне мараме сведоче, ми сведочимо… После, ништа чули,

Миливоjе Иванишевић Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. виjеку Миливоjе Иванишевић упутио jе „Молбу за опроштаj“ српским жртвама у Сребреници зато што ће предсjедник Владе Србиjе, „можда, бити принуђен да дође у Поточаре и ода почаст њиховим убицама“. Иванишевић у саопштењу наводи да jе тешку обавезу да затражи опроштаj од српских жртава добио од „чланова Српске академиjе наука и уметности и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, свештеника СПЦ, бивших министара и генерала Србиjе и Републике Српске те више београдских породица“. „Ово jе наjвише што ми коjи тражимо опроштаj сада можемо да учинимо и у чему нас нико не може спречити“, истиче Иванишевић, уз напомену да jе

Српски студенти испред Народне скупштине Србиjе у Београду Студенти из Републике Српске и Србиjе, њих око 400, апеловали су да предсjедник Србиjе Томислав Николић и премиjер Александар Вучић не учествуjу у актуелноj демонизациjи сопственог народа могућим одласком у Поточаре 11. jула коjи би имао далекосежне посљедице по српски народ. У отвореном писму студенти су поручили да би Николићев и Вучићев одлазак у Поточаре значио учешће у директном удару на Републику Српску са краjњим циљем да се она укине као „творевина настала на наводном геноциду“. Студенти поручуjу да српски народ наjвише боли чињеница да сви они коjи данас учествуjу у његовоj демонизациjи не виде или намjерно не желе да виде више