Миливоj Иванишевић Предсjедник Института за истраживање српских страдања у 20. виjеку Миливоj Иванишевић рекао jе да jе страхуjе да иза нестанка шваjцарског новинара српског пориjекла Александера Дорина стоjе исламисти коjима ниjе у интересу да Дорин обjави оно што зна о Насеру Орићу и околностима коjе су довеле до догађања у Сребреници у jулу 1995. године. Иванишевић jе рекао Срни да jе у први мах мислио да иза нестанка Бориса Крљића, коjи jе под псеудонимом Александер Дорин обjавио броjне студиjе коjе побиjаjу званичну верзиjу о догађаjима у Сребреници, стоjи шваjцарска полициjа коjа га jе узела за сарадњу како би добила основне информациjе о Орићу. „Он jе сигурно превише знао о Насеру

Српско гробље у Братунцу Удружење „Сребреница“ позвало jе данас становништво региjе Бирач и Подриња да у суботу, 4. jула, на Градском гробљу у Братунцу у што већем броjу присуствуjе парастосу и одавању захвалности убиjеним и побиjеним Србима средњег Подриња у одбрамбено-отаџбинском рату. „Своjим присуством парастосу и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалих желимо исказати захвалност и дужну пошту настрадалоj браћи и сестрама и враћамо дио дуга за слободу коjу данас имамо, а за коjу су они дали живот“, истиче се у позиву овог братуначког удружења обjављеном посредством друштвених мрежа. Наводи се да jе на подручjу Сребренице, Скелана, Братунца, Милића, Власенице, Осмака и Зворника у току посљедњег рата страдало око 3.500

Министар Миленко Савановић на данашњоj конференциjи за новинаре Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић оштро jе критиковао правосудне органе БиХ коjи нису спремни да процесуираjу лица одговорна за злочине над Србима у средњем Подрињу и Бирчу, гдjе jе страдало 3.500 Срба. „Тамо се десило наjвеће страдање цивилног становништва у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Страдало jе 3.500 Срба, а 5.400 српских породица jе остало без покретне и непокретне имовине“, рекао jе Савановић новинарима поводом обиљежавања страдања Срба са тог подручjа коjе ће бити одржано у суботу, 4. jула, у Братунцу. Савановић, коjи jе и предсjедник Одбора Владе Српске за његовање традициjа ослободилачких ратова, нагласио jе да се 80 одсто

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу злочине под командом Насера Орића (8). Лукић: Британска резолуциjа покренула наjцрње, неизмирене рачуне. Ови су дани претешки за српски народ у Подрињу Братунац            Фото Игор Маринковић Е, ДУШО моjа… овде jе дан – помрчина. А, ноћ, наjдужа на кугли земаљскоj. Братунац, спомен-соба српских жртава, речи jече између имена и фотографиjа. Долазе маjке, стижу синови, пристижу унуци убиjених Срба из Подриња. – Нема дана да неко не дође – каже нам Небоjша Лукић, председник борачке организациjе. – Нема дана да неко од породица убиjених, не затражи какву помоћ. У новцу. У огреву… Па, ако хоћете, и у храни. Мени

Проф. др Вељко Ђурић Мишина Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида, Београд Музеj жртава геноцида у Београду и Фонд стратешке културе организоваће у суботу, 4. jула, у Београду конференциjу „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“ ради утврђивања пуне истине и чињеница о догађаjима у Сребреници, мимо медиjског, регионалног или локалног контекста. Циљ конференциjе, коjа ће окупити стручњаке из области одбране, историjе, безбjедности, новинарства и религиjе, jесте да се укаже и на српске жртве у сребреничком краjу, као и на то да ниjе било геноцида над муслиманима, саопштили су организатори. Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида Вељко Ђурић рекао jе данас на конференциjи за новинаре да, уколико се неко пита откуд Музеj

Срби у Сребреници и Братунцу не заборављаjу злочине под командом Насера Орића (7). Цвjетко Ристић, Кушићи код Скелана: Запалили су ми оца, убили маjку и сестру, брата одвели, jош му не знам гроб Цвjетко Ристић    –   Фото Игор Маринковић НА прагу између детињства и младости, између два родитељска загрљаjа и наде да свако зло има и своj краj, па и оно коjе jе ударило на Србе у Подрињу, у зиму деведесет треће – остао jе сам. Са живим ранама, у своjоj четрнаестоj години. Оне ће га пратити целог живота. Данас их, он, вешто потискуjе. Али, и док говори, и када ћути, а поглед му некуд одлута – бол jе