arrow up
Predsjednik_odbora_za_podizanje_spomenika_Goran_Vesic.jpg

КОНКУРС ЗА СПОМЕНИК НА УШЋУ БИЋЕ ПОНОВЉЕН

Предсjедник Одбора за подизање споменика Горан Весић Конкурс за споменик “Српском народу и грађанима Србиjе страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославиjе”, коjи би требало да буде постављен на београдском Ушћу, биће поновљен, jер ниjедан од пристиглих радова ниjе задовољио критериjуме за прву награду. Градски менаџер Горан Весић, коjи jе и предсjедник Одбора за подизање споменика, наjавио jе да ће Одбор у наjкраћем могућем року расписати конкурс за додjелу прве награде и у њега укључити детаљниjе критериjуме. “Комплекс ће бити грађен да траjе вековима и да одговора захтjевима и народа и државе, али и струке. Руководећи се тиме донели смо одлуку да не доделимо

Spomenik_na_mjestu_masovne_grobnice_Kamen_kod_Glamoca.jpg

СУТРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 18 ГОДИНА ОД ЕКСХУМАЦИЈЕ СРПСКИХ ЖРТАВА

Споменик на мjесту масовне гробнице Камен код Гламоча Служењем парастоса, паљењем свиjећа и полагањем цвиjећа сутра ће бити обиљежено 18 година од ексхумациjе 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице “Камен” код Гламоча, саопштено jе из Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. Програм обиљежавања “дана ексхумациjе” почиње у 10.30 часова окупљањем испред Саборног храма Свете Троjице у Гламочу, док ће у 11.00 часова бити служен парастос, полагање цвиjећа и обраћање званичника код спомен-плоче посвећене масовноj гробници “Камен”, наводи се у саопштењу Организациjе. Бивша Комисиjа за тражење несталих лица Републике Српске у jулу 1997. године ексхумирала jе тиjела 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице

Dusan_Maric.jpg

Душан Марић: Србија, Хрватска и ратни злочини

Душан Марић Хрватска све чешће приjети да ће блокирати улазак Србиjе у ЕУ, између осталог, и због стања у правосуђу Србиjе. Траже да буде промиjењен закон према коjем jе Тужилаштво за ратне злочине у Београду надлежно да процесуира ратне злочине у бившим jугословенским републикама. Што се тиче блокада приjема Србиjе у ЕУ, тиме би нам учинили услугу. Нити ће Србиjа уласком у ЕУ профитирати, нити jе таj савез дугог виjека. Што се тиче тужилаштва у Београду, оно треба да почне да ради своj посао, да буде укинуто или да му име буде промиjењено у Тужилаштво за прогон Срба. Јер, откад га воде Воjислав Вукчевић и Бруно Векарић, од 64 оптужнице

Dusan_T_Batkovic.jpg

АЛБАНЦИ ЖЕЛЕ ДА ПРОГЛАСЕ НЕЗАВИСНУ КОСОВСКУ ЦРКВУ

Душан Т. Батаковић Директор Балканолошког института Српске академиjе наука и уметности Душан Батаковић упозорио jе да jе краjњи циљ представљања српског споменичког насљеђа као албанског да се на Косову прогласи стварање независне косовске епархиjе или цркве, коjа би се споjила са Албанском православном црквом. Он оцjењуjе да би се то десило вjероватно када такозвана “република Косово” стекне пуни суверенитет и послиjе довођења одређеног броjа православних Албанаца у српске косовске манастире. “Честе посете `православне браће из Албаниjе` поjединим српским манастирима ниjе мотивисано само хришћанском солидарношћу, него има jасну политичку позадину, коjа се све мање прикрива”, оциjенио jе Батаковић за “Вечерње новости”. Батаковић напомиње да су учестала представљања српског споменичког насљеђа као

Clanice_Udruzenja_zena_zrtava_rata_RS_na_oporavku_u_Banji_Laktasi.jpg

ЗАВРШЕНА РЕХАБИЛИТАЦИЈА У БАЊИ ЛАКТАШИ

Чланице Удружења жена жртава рата РС на опоравку у Бањи Лакташи Чланице Удружења жена жртава рата Републике Српске боравиле су у Бањи Лакташи на четвородневном одмору и рехабилитациjи, а средства за ове намjене обезбиjедила jе Влада Републике Српске. “Ова рехабилитациjа вратила им jе вjеру у живот и дала снагу да наставе са борбом за доказивање истине о свом страдању током одбрамбено-отаџбинског рата”, рекла jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић Раjилић. Она jе навела да су у овоj групи биле чланице Удружења коjе су први пут биле на оваквоj рехабилитациjи. “Риjеч jе о стариjим или теже обољелим женама. Важно jе напоменути да су оне преживjеле разне облике тортуре по броjним

Kolona_izbjeglica_iz_Krajine.jpg

У САРАЈЕВУ И ЗАГРЕБУ ОБИЉЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У ”ОЛУЈИ”

Колона избjеглих Срба из Хрватске Удружење за друштвена истраживања и комуникациjе (УДИК) из Сараjева, у сарадњи са Центром за жене жртве рата – РОСА Загреб, организоваће у понедjељак, 3. августа, у Сараjеву и Загребу получасовно стаjање као знак сjећања на злочине над Србима у воjноj акциjи Хрватске воjске под називом “Олуjа” 1995. године. Из УДИК-а jе саопштено да получасовна стаjања почињу у 11.00 часова и да ће истовремено бити одржана испред зграде Амбасаде Хрватске у Сараjеву и на Тргу Бана Јелачића у Загребу. Осим тога, стаjања представљаjу мирни протест поводом хрватског државног организованог порицања злочина почињених у акциjи “Олуjа”. УДИК ће упутити и отворено писмо предсjеднику Хрватске Колинди Грабар Китаровић

Ranjeni_vojnik_JNA.jpg

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР ДА ОБУХВАТИ И ВОЈНИКЕ ЈНА УБИЈЕНЕ У СЛОВЕНИЈИ

Рањени воjник ЈНА Удружење породица киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи апеловало jе данас да мемориjални центар коjи ће бити изграђен у Београду за српске жртве страдале у ратовима дведесетих година прошлог виjека обухвати и воjнике некадашње ЈНА убиjене 1990. године у Словениjи. Ово удружење осудило jе одлуку да мемориjални центар, коjи ће бити изграђен у Београду, обухвати само жртве од 1991. до 1999. године, и подсjетило да jе на Косову и Метохиjи по доласку међународних снага до 2000. године киднаповано и убиjено више од 1.300 Срба и Рома. “Грађански рат ниjе почео 1991. године у Хрватскоj, већ jе крваво почео 1990. године у Словениjи убиствима 55 ненаоружаних воjника

Marinko_Culic.jpg

Хрватска мора развити нову културу сећања

Маринко Чулић Тешку, депримираjући бламажу доживела jе влада Зорана Милановића уочи скоре двадесете годишњице „Олуjе”. Све земље позване да учествуjу на воjноj паради у Загребу, а позивница jе уредно послата чланицама НАТО- а, jеднако су уредно отклониле таj позив. Не, наравно, осорно и с висока, напротив позвани су уложили много хвале вредног труда да се не замере наjмлађоj колегиници унутар Северноатлантског савеза. Али, испод те нагло запечене покорице уљудности пробиjала jе на све стране дебела наслага измотавања. Па су Словенци jавили у Загреб да су мислили како je реч о некаквом воjном мимоходу НАТО-а, невешто се правећи да не знаjу какву ратну годишњицу слави први сусед преко Сутле. Американци, jасно,

Hrvatski_gardisti_ispod_kninske_tvrdjave.jpg

Фрљић у Ријеци организује контра-Олују

Редитељ Оливер Фрљић организуjе jавни разговор “Други рат” на дан прославе “Олуjе”. У риjечком позоришту пет протераних жена различитих националности говориће о свом виђењу рата Хрватски гардисти испод книнске тврђаве У РИЈЕЦИ ће се 5. августа, на дан када ће се у Книну обележити двадесета годишњица “Олуjе”, одржати jавни разговор “Други рат”, што jе у Хрватскоj већ названо “Контраолуjом”. Како jе предвиђено, у великоj дворани риjечког Хрватског народног казалишта пет протераних жена различитих националности говориће о свом виђењу рата и сећању како су морале да напусте своjа огњишта. Редитељ Оливер Фрљић жели овим разговором да се супротстави глорификациjи рата, па се вече у Риjеци наjављуjе и као “мировни контрапункт” книнскоj

Aleksandar_Vulin_4.jpg

Вулин: Још чекам да ми Готовина каже да није усташа

Александар Вулин Истог дана, истим поводом, 4. августа, на двадесетогодишњицу почетка воjне акциjе „Олуjа”, Вуковарском улицом у Загребу маршираће више од 2.000 воjника, a око 300 километара даље, са комеморативног скупа краj моста код Сремске Раче, заориће се „Востани Сербие”. Оба догађаjа део су државних манифестациjа: у Хрватскоj, Дана победе и домовинске захвалности, a у Србиjи, Дана сећања на све страдале и прогнане Србе. To што имамо супротна, na чак и супротстављена вредновања догађаjа из наше заjедничке, српско-хрватске историjе, no мишљењу министра за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, Александра Вулина не би требало да буде препрека добросуседским, дипломатским односима. Упркос томе што je Анту Готовину назвао усташким генералом, a

Hram_Svete_Trojice_u_Tumarama.jpg

ПОЧЕТАК ИЗГРАДЊЕ КАПЕЛЕ СРПСКИМ ЖРТВАМА У ТУМАРАМА

Храм Свете Троjице у Тумарама Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом освештаће данас земљиште у порти Храма Свете Троjице у Тумарама, у федералноj општини Лукавац, на коjем ће бити изграђена спомен-капела српским жртвама одбрамбено-отаџбинског рата са овог подручjа, речено jе Срни у Завичаjном удружењу “Озрен” у Добоjу. У спомен-капели у Тумарама биће уклесана имена 420 погинулих припадника Друге озренске бригаде Воjске Републике Српске и цивилних жртава рата са овог подручjа. Земљиште за градњу спомен-капеле биће освештано у оквиру традиционалног народног саборовања посвећеног Светоj Великомученици Марини. Владика Хризостом служиће Свету архиjереjску литургиjу у Храму Свете Троjице у 10.00 часова.   Извор:   Везане виjести: Кренуо марш “Стазама егзодуса” У суботу на Озрену

Kolona_izbjeglica_iz_Krajine_pred_mostom_Raca.jpg

СРБИЈА ЋЕ СТАТИ ТАЧНО У ПОДНЕ

Колона избjеглица из Краjине пред мостом Рача Дан сjећања на страдале Србе, Србиjа и Република Српска ће обиљежити 4. августа великом манифестациjом код моста на Рачи и 5. августа Даном жалости, сиренама и црквеним звонима тачно у подне. Петог августа ће, поред парастоса, бити одржана централна манифестациjа у Центру “Сава”. “Тачно у подне Србиjа ће стати на jедан минут. Огласиће се сва црквена звона и све сирене како бисмо застали и одали пошту свим убиjенима и протеранима”, рекао jе за “Блиц” министар рада Србиjе Александар Вулин, наводећи да на исти начин Јевреjи обиљежаваjу Дан Холокауста. Очекуjе се долазак више хиљада грађана у Рачу, као и представника Владе и дипломатског кора,

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 30. јул 1941. Годишњица страдања Срба са Кордуна, Баније и Ливањског поља

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Глина – Српска православна црква “Рођења Богородице” – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина Баjић jаме, код Костаjнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. jула 1941. поклале 280 српских сељака. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца,

Aleksandar_Vucic.jpg

“ОЛУЈА” НАЈВЕЋЕ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ НАКОН ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Александар Вучић Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе данас да jе хрватска акциjа “Олуjа” наjвеће етничко чишћење послиjе Другог свjетског рата на тлу Европе. “Србиjа ништа не говори ни против кога – ни против хрватског народа, нити против хрватске државе, али себи даjе за право да жали за погинулим, страдалим и протераним Србима”, рекао jе Вучић на конференциjи за новинаре у Београду. Он jе навео да Србима нико не може да забрани да “пусте коjу сузу и да запале свећу”. “Мислим да jе то цивилизациjско достигнуће и да никоме не би, ваљда, смело да падне на памет да се против тога буни. А, шта ће неки други да раде, нека

svijece.jpg

УСВОЈЕН ПРИЈЕДЛОГ ПРОГРАМА ОБИЉЕЖАВАЊА 5. АВГУСТА

Организациони одбор за обиљежавање Дана сjећања на страдање и прогон Срба покренуо jе инициjативу да се 5. август прогласи за Дан жалости на териториjи Србиjе као знак сjећања на трагично страдање српског народа током акциjе “Олуjа”. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе саопштило jе да ће се тог дана истовремено огласити звона на свим црквама Српске православне цркве и сирене са сигналом за престанак опасности. На сjедници Одбора усвоjен jе приjедлог Програма обиљежавања 5. августа. Сjедницом jе предсjедавао министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин, у своjству предсjедника Одбора, а присуствовали су министар правде Никола Селаковић, министар одбране Братислав Гашић и министар културе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.