Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Sređuje se Ćele-kula kosti ostaju netaknute

Datum objave: subota, 31 marta, 2018
Veličina slova: A- A+

Užurbano se priprema renoviranje dela najvažnijeg i najposećenijeg istorijskog kompleksa u Nišu. Zbog specifičnosti objekta radiće se samo dvorište, fasada kapele, prilaz lokalitetu

Za svet je Ćele-kula čudo, a za srpski narod ponosni simbol toga kako se plaćala cena slobode. Turskog Huršid-pašu istorija je upamtila po varvarstvu i surovosti, dok legendu o junaštvu Stevana Sinđelića ne može prekriti patina vremena, što se ne može reći i za sam objekat koji simbolizuje stradanje jednog naroda u borbi protiv osvajača. Novina je da grad Niš najavljuje renoviranje kapele koja “štiti” kulu, dok je za ozbiljniju zaštitu potrebno angažovanje republičkog Zavoda za zaštitu spomenika.

Huršid-paša je kulom od lobanja srpskih vojnika hteo da zaplaši narod da odustane od borbe za slobodu, ali su njegove namere izazvale sasvim suprotan efekat. U bici na Čegru nadomak Niša 1809. godine ubijeno je 10.000 Osmanlija, što je bio nezapamćen poraz carske vojske. U znak odmazde, a i da bi opravdao svoj poraz, naredio je da se glave poginula 952 srpska vojnika oderu, napune slamom i pošalju za Carigrad, dok je lobanje zazidao u istočnom delu Niša. Nišlije su krišom skidali lobanje i sahranjivali ih po hrišćanskim običajima, tako da ih je ostalo 58, a za jednu od njih se pretpostavlja da je pripadala Stevanu Sinđeliću.

Gradonačelnik Darko Bulatović kaže da su svesni toga kakvo blago imaju u duhovnom i materijalnom smislu, kao i da će ove godine početi veliko sređivanje i renoviranje tog kompleksa.

– Zbog specifičnosti objekta koji je pod zaštitom države, možemo intervenisati samo u delu dvorišta i na fasadi kapele, pa ćemo tako sanirati oluke i prilaz objektu – kaže Bulatović, i dodaje da je ovaj objekat velika odgovornost ne samo zbog privlačenja turista, nego i zbog istorijskog nasleđa.

Direktor Turističke organizacije Niša Uroš Parlić podseća na to da, počev od francuskog pesnika De Lamartina do običnih turista, a takvih je prošle godine bilo više od 40.000, Ćele-kula nikog ne ostavlja ravnodušnim.

– Ćele-kula je proglašena i za najveće svetsko čudo na listi spomenika od ljudskih kostiju – ističe Parlić.

Vršilac dužnosti direktora Narodnog muzeja Nenad Spasić pojašnjava da se objekat sastoji iz dva dela – kule koju je sazidao turski paša i kapele koju je projektovao Dimitrije Leka.

Sve više turista, iz godine u godinu, obilazi ovu znamenitost
Sve više turista, iz godine u godinu, obilazi ovu znamenitost

– Trebalo bi da svaki nastavnik istorije iz cele Srbije jedan čas učenicima održi u ovom objektu i da svako dete u Srbiji zna kako nam se ispisivala istorija – kaže direktor, koji očekuje da će se u sređivanje Ćele-kule uključiti i republički zavod.

– Kula je veoma specifična i ne verujem da u našoj zemlji postoje stručnjaci koji bi mogli da je renoviraju. Sastoji se od kreča, drveta, kamena i lobanja. Ona je zaštićena staklom i unutar kapele je, ali opet, vreme čini svoje – kaže Spasić.

Lobanja za koju se veruje da je pripadala Stevanu Sinđeliću
Lobanja za koju se veruje da je pripadala Stevanu Sinđeliću

TURISTI I CENE

Grad u kome živimo je ceo muzej, ali nas je Ćele-kula fascinirala zbog svoje poruke – kažu turisti iz Londona koji obilaze Srbiju.

Vodiči u Ćele-kuli Sandra, Tamara i Marko ističu da stranci ostaju bez reči kada saznaju na koji način su te lobanje tu završile, kao i da su prave. Takođe, neverovatna im je i cena ulaznice – 300 dinara, odnosno to da za manje od tri evra mogu obići ovakav spomenik. Inače, cene ulaznice variraju od 150 do 200 dinara za decu i grupne posete, odnosno 300 za odrasle.

REKORD

Ćele-kula je najposećeniji lokalitet u Nišu i za poslednje tri godine broj poseta je udvostručen. Logor na Crvenom krstu prošle godine je posetilo 20.000 turista, Medijanu 9.600, a Sinagogu 6.100.

Autor: D. ALIHODžIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Večna slava Sinđelića i Resavaca | Jadovno 1941.

Dr Predrag Ristić: Programska idejna skica za spomen …

Pismo Turcima: Daleko vam lepa kuća! | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top