Отаџбински рат Архиве - Страница 337 од 503 - Јадовно 1941.

Његомир Недић крај ћеркиног поломљеног споменика , Деса Милошевић полако губи наду

Дeса Mилoшeвић: Пeт путa ми руше спoмeник oцу, мajци, брaту, поломили плочу тромесечне бебе!

2. октобар 2015.

У Гостовићу од 1992. више нема српских житеља, а и данас непрестано скрнаве гробове њихових наjмилиjих. Бeздушници су пoлoмили и oбнoвљeну нaдгрoбну плoчу Mилeни Нeдић, дeтeту кoje je са три мeсeцa умрло дaвнe 1962. У ПРВОМ нaлeту нaкoн њиховoг прoтeривaњa 1992. гoдинe на осам мeсних грoбaљa Гoстoвићaнa коjи су морали да напусте своjа огњишта, порушeнo je прeкo 80 одсто нaдгрoбних спoмeника. Двaдeсeт три гoдинe касниjе и дaљe сe рушe чaк и oбнoвљeни спoмeници, неки и пo пeти пут. Пoслeдњи случaj дeсиo сe oвих дaнa нa грoбљу Чaрдaк, кaд je oскрнaвљeнo и пoрушeнo девет спoмeникa. Прoтeрaнe Гoстoвићaнe зa рoдни крaj joш jeдинo вeжу грoбoви прeдaкa, збoг чегa oни пoрушeнe спoмeникe из

Промоција књиге "Хроника прогнаних Крајишника" и књиге о етничком чишћењу Срба у Хрватској на енглеском језику "Gone with the Storm".

РАД САВЕ ШТРПЦА ПРЕВАЗИШАО УСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ

1. октобар 2015.

Рад Саве Штрпца на документовању страдања српског народа у Хрватскоj превазишао jе уске националне интересе и заслужуjе већу подршку, истакнуто jе на представљању трећег тома Штрпчеве „Хронике прогнаних Краjишника“ и књиге о етничком чишћењу Срба у Хрватскоj на енглеском jезику „Gone with the Storm“. На промоциjи у Библиотеци града Београда историчар Чедомир Антић упоредио jе значаj Документационо информационог центра „Веритас“ Саве Штрпца за Србе са значаjем Центра „Симон Визентал“ за Јевреjе. Антић jе истакао да jе српском народу учињена таква неправда да jе то превазишло национално питање jедног народа и подсjетио на страдања у геноциду од 1941. до 1945. године и деведесетих година прошлог виjека „када jе као народ коjи

Мркоњић Град послије напада хрватске војске

УСКОРО ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА

30. септембар 2015.

Документарни филм „О континуитету страдања Срба“ биће снимљен на подручjу општине Мркоњић Град, са посебним акцентом на протекли рат и масовну гробницу у коjоj су 1996. године пронађени посмртни остаци 181 особе. Уговор о снимању филма данас су потписали начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић и директор „Исток филма“ Мирослав Станковић. Предсjедник Скупштине општине Мркоњић Град Миленко Милекић рекао jе да ће ова локална заjедница пружити помоћ приликом снимања филма у коjем ће бити доста материjала из протеклог рата коjи до сада ниjе приказан. Милекић jе навео да се то посебно односи на материjал снимљен приликом откопавања масовне гробнице коjа jе пронађена 1996. године, у коjоj су били посмртни остаци

Избјеглице из Крајине у колони код Топуског

Промоција књиге Хроника прогнаних крајишника 3 (Најава)

30. септембар 2015.

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Саво Штрбац Вас позива на промоциjу своjих књига ХРОНИКА ПРОГНАНИХ КРАЈИШНИКА 3 GONE WITH THE STORM О књигама ће говорити: др Чедомир Антић, историчар Ратко Дмитровић, новинар Новак Лукић, адвокат Душан Ђаковић, књижевни критичар Саво Штрбац, аутор Промоциjа ће се одржати у четвртак 01. октобра 2015. године у 18 часова у Библиотеци града Београда, Кнез Михаилова 56/II (у читаоници Фонда уметности). Позивница за промоциjу књига Саве Штрбца Везане виjести: „РАТ И РИЈЕЧ“ САВЕ ШТРПЦА – Jadovno 1941. Саво Штрбац, 27.10.2013. – ОДРЕШЕНА НЕМАН – Jadovno 1941. КУЛТУРА У ИЗБЈЕГЛИШТВУ – Jadovno 1941.

Убиства Срба у Ливну

30. септембар 2015.

На суђењу Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу за злочине почињене над српским цивилима у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Милутин Црнчевић рекао jе да jе 1992. године чуо да су неки Срби убиjени, истакавши да jе међу њима био и његов отац. Свjедок jе рекао да jе касниjе чуо да му jе оца убио воjни полицаjац Илиjа Павић, ког jе Кантонални суд у Ливну осудио на три године затвора због злочина почињених у том граду, али jе пресуда неправоснажна. „Питао сам Зденка Андабака, командира Воjне полициjе, шта jе било. Он ми jе рекао да jе чуо за случаj, али да jе тада био у Загребу. На суђењу Павићу, Андабак

Митрополит Амфилохије на премијери филма ''Ви идите, ја нећу''

СРПСКИ НАРОД ВИЈЕКОВИМА НА КОСОВСКОМ РАСПЕЋУ

30. септембар 2015.

Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе рекао jе на свечаноj премиjери документарног филма о страдању српског народа на Косову и Метохиjи „Ви идите, jа нећу!“, да jе српски народ виjековима „саразапет Христу“ на косовском распећу, чиме jе постао и остао Божиjи народ. „Само народи коjи се сараспињу Христу, коjи се пењу на његову голготу и постаjу причасници његове васкрсле жртве за живот свиjета, су зрели историjски народи“, рекао jе митрополит Амфилохиjе у београдском Дому синдиката. Он jе поручио да jе филм свjедочанство о новом распећу Косова и да посебно говори о Милошу Ћирковићу, Србину из Пећи коjи jе „као нови Обилић остао рекавши: `Ви идите, jа нећу` и себе жртвовао

Ослушкивање тишине на Малом Зејтинлику

30. септембар 2015.

Све чешће долазим овдjе, рече док jе спуштао поглед са биjелог мермерног крста. А раниjе сам долазио риjетко, jедном годишње, на задушнице. Пише: Вукашин Беатовић На тренутак jе заћутао, као да jе скупљао снагу да каже оно што jе желио. На његовом лицу примиjетио сам благу несигурност коjу jе брзо разниjела громогласна тишина Малог Зеjтинлика. Потом jе ставио руку на хладну крстачу и испричао причу коjа ме дуго прати, па сам риjешио да jе запишем. Да остане. – Док сам био диjете ово гробље за мене jе представљало сусрет са оним од чега сам бjежао. Нисам могао да прихватим да jе отац погинуо док jе бранио Илиџу. Дубоко у себи

Служен парастос у Доњем Забрђу код Угљевика

ГОДИШЊИЦА ПОВРАТКА СРПСКИХ ЗАРОБЉЕНИКА СА ЛИСАЧЕ

29. септембар 2015.

У Доњем Забрђу код Угљевика данас jе обиљежено 20 година од повратка српских бораца коjи су 11 мjесеци били заточени након заробљавања на маjевичкоj Лисачи. Поводом овог догађаjа и Дана Мjесне заjеднице служен jе парастос погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и у Другом свjетском рату. У протеклом одбрамбено-отаџбинском рату у редовима Воjске Републике Српске погинуло jе 16 мjештана Доњег Забрђа, а на спомен обиљежjу уписано jе 246 имена палих бораца и цивилних жртава из протекла два рата. Начелник општине Василиjе Перић рекао jе да сваки грађанин Угљевика и Републике Српске има дужност и обавезу да слиjеди идеале за коjе су се српски борци жртвовали. Он jе рекао да се на Дан

Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске Фото: СРНА

БОРС: Потребан програм помоћи обољелим од ПТСП-а

29. септембар 2015.

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске (БОРС) Миломир Савчић сматра да би Српска требало да донесе програм помоћи борцима Воjске Републике Српске обољелим од посттрауматског стресног поремећаjа (ПТСП) и да као држава стане иза тог програма. „Потребно jе да Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, Министарство здравља и социjалне заштите Републике Српске, БОРС и друге организациjе коjе се баве овом проблематиком сагледаjу величину овог проблема, те да донесу одговараjући програм иза коjег ће стати држава“, изjавио jе Савчић. Савчић jе подсjетио да jе раниjе била идеjа у БОРС-у да се саборцима обољелим од ПТСП-а помогне оснивањем клубова ветерана у Српскоj, али jе то практично остало „мртво слово на папиру“, jер су за

Косово- Мртви Срби „склапају“ уговоре

29. септембар 2015.

Судовима самопроглашеног Косова и Агенциjи за приватизациjу поднесено jе више од 41.000 тужби и захтjева за враћање насилно одузете имовине Срба и неалбанаца. Промjена власништва над непокретностима врши се на основу фалсификованих судских пресуда и уговора о промету коjе су „потписали“ чак и мртви Срби, изjавила jе адвокат Милка Милосављевић. Она наводи да криминалци и шефови албанске мафиjе настоjе да протежирањем спорова легализуjу имовинску карту Косова насталу фалсификовањем земљишних књига. – Стање у коjем се налази имовина Срба и државе Србиjе jесте алармантно. Риjеч jе о наjтежоj врсти криминала коjа се огледа у томе што се промjена власништва над непокретностима врши на основу фалсификованих судских пресуда и уговора о промету коjе

Полагање вијенаца на гроб мајора Милана Тепића

ОДАТА ПОШТА ХЕРОЈУ МИЛАНУ ТЕПИЋУ

29. септембар 2015.

Полагањем виjенаца и прислуживањем свиjећа код породичне гробнице на мjесном гробљу у Комленцу, у општини Козарска Дубица, обиљежен jе Дан сjећања на народног хероjа Милана Тепића и 24 године од његове погибиjе у бjеловарскоj касарни у Беденику. Виjенце су код породичне гробнице Тепића положили начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро, предсjедник Скупштине општине Милован Баришић и делегациjа Општинске Борачке организациjе на челу са предсjедником Драгољубом Ћибићем. „И данас смо се као и годинама уназад поклонили сjенама народног хероjа маjора Милана Тепића. Његово дjело jе понос Козарске Дубице и треба да послужи као наук и инспирациjа новим генерациjама“, изjавио jе Злоjутро. Он каже да Скупштина општине Козарска Дубица прогласила 29. септембар

СУТРА ДАН СЈЕЋАЊА НА НАРОДНОГ ХЕРОЈА МИЛАНА ТЕПИЋА

28. септембар 2015.

Графит посвећен Милану Тепићу Полагањем виjенаца и паљењем свиjећа на мjесном гробљу у Комленцу сутра ће у Козарскоj Дубици бити обиљежен Дан сjећања на народног хероjа Милана Тепића. У присуству чланова породице, виjенце ће на породичну гробницу Тепића положити начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро, предсjедник Скупштине општине Милован Баришић, посланици у Народноj скупштини Републике Српске и представници Општинске борачке организациjе. Маjор Југословенске народне армиjе Милан Тепић погинуо jе 29. септембра 1991. године у бjеловарскоj касарни на Беденику, након што jе дигао у ваздух воjно складиште и себе, не желећи да препусти неприjатељу оружjе коjим би убиjао његове воjнике. За таj jуначки чин маjор Тепић jе одлуком

ДАНАС КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

28. септембар 2015.

Споменик српским цивилима убиjеним у Вариводама У селима Вариводе и Гошић код Кистања данас ће бити одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе „Олуjа“. Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће и општина Кистање. На данашњи дан навршава се 20 година од убиства девет мjештана српске националности у селу Вариводе, и за те злочине до данас нико ниjе осуђен, саопштио jе данас предсjедник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Двадесетосмог септембра 1995. године, готово два мjесеца по завршетку „Олуjе“, у селу Вариводе, убиjено jе девет мjештана српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Раjдивоj Берић (69), Мариjа Берић (69), Мирко Покраjац (84), Душан Дукић (59),

Коме сметају мртви Срби у Гостовићу у Федерацији (ВИДЕО)

27. септембар 2015.

Након што су мjештани Гостовића, села у близини Завидовића, протjерани 1992.године, порушено jе и више од 80 одсто њихових мjесних надгробних споменика. Порушени споменициФото: РТРС Двадесет три године послиjе, споменици су и даље на мети вандала. Неки су обнављани чак и пет пута. Починиоци никада нису пронађени. А то довољно говори, кажу протjерани мjештани, да у Гостовићу нису добродошли. Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске Везане виjести: ПОЛИЦИЈА ДА ПРОНАЂЕ РУШИТЕЉЕ СПОМЕНИКА – Jadovno … СРУШЕНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ У ДВОРИШТУ СРПСКЕ ЦРКВЕ ПРЕДМЕТ 10 ГОДИНА СТОЈИ У ТУЖИЛАШТВУ БиХ! – Jadovno … Озрен – Возућа – Jadovno 1941.

Личина за Пресс: Из Хрватске протјерано укупно 800.000 Срба!

27. септембар 2015.

Ратко Личина Недавно морбидно обиљежавање 20. годишњице „Олуjе“ у Хрватскоj, али и актуелни суманути „царински рат“, коjи jе званични Загреб обjавио Србиjи због таласа миграната с Блиског истока, потврђуjу да ће односи два наjвећа народа на простору бивше Југославиjе jош дуго потресати Балкан. О кључним контроверзама с овим предзнаком, Пресс jе разговарао с Ратком Личином, данашњим министром у влади РСК у прогонству, коjи jе послиjе првих вишестраначких избора у Хрватскоj 1990. године био наjмлађи посланик СДС-а у Хрватском сабору. – Као што су Хитлер и Ниjемци у Другом свjетском рату вjеровали да ће постићи „коначно рjешење“ jевреjског питања, тако су и Туђман и Хрвати послиjе „Олуjе“ помислили да су коначно