arrow up
Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске Фото: СРНА

БОРС: Потребан програм помоћи обољелим од ПТСП-а

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске (БОРС) Миломир Савчић сматра да би Српска требало да донесе програм помоћи борцима Воjске Републике Српске обољелим од посттрауматског стресног поремећаjа (ПТСП) и да као држава стане иза тог програма. „Потребно jе да Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, Министарство здравља и социjалне заштите Републике Српске, БОРС и друге организациjе коjе се баве овом проблематиком сагледаjу величину овог проблема, те да донесу одговараjући програм иза коjег ће стати држава“, изjавио jе Савчић. Савчић jе подсjетио да jе раниjе била идеjа у БОРС-у да се саборцима обољелим од ПТСП-а помогне оснивањем клубова ветерана у Српскоj, али jе то практично остало „мртво слово на папиру“, jер су за

Приштина: Православно гробље Фото: СРНА

Косово- Мртви Срби „склапају“ уговоре

Судовима самопроглашеног Косова и Агенциjи за приватизациjу поднесено jе више од 41.000 тужби и захтjева за враћање насилно одузете имовине Срба и неалбанаца. Промjена власништва над непокретностима врши се на основу фалсификованих судских пресуда и уговора о промету коjе су „потписали“ чак и мртви Срби, изjавила jе адвокат Милка Милосављевић. Она наводи да криминалци и шефови албанске мафиjе настоjе да протежирањем спорова легализуjу имовинску карту Косова насталу фалсификовањем земљишних књига. – Стање у коjем се налази имовина Срба и државе Србиjе jесте алармантно. Риjеч jе о наjтежоj врсти криминала коjа се огледа у томе што се промjена власништва над непокретностима врши на основу фалсификованих судских пресуда и уговора о промету коjе

Полагање вијенаца на гроб мајора Милана Тепића

ОДАТА ПОШТА ХЕРОЈУ МИЛАНУ ТЕПИЋУ

Полагањем виjенаца и прислуживањем свиjећа код породичне гробнице на мjесном гробљу у Комленцу, у општини Козарска Дубица, обиљежен jе Дан сjећања на народног хероjа Милана Тепића и 24 године од његове погибиjе у бjеловарскоj касарни у Беденику.  Виjенце су код породичне гробнице Тепића положили начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро, предсjедник Скупштине општине Милован Баришић и делегациjа Општинске Борачке организациjе на челу са предсjедником Драгољубом Ћибићем. „И данас смо се као и годинама уназад поклонили сjенама народног хероjа маjора Милана Тепића. Његово дjело jе понос Козарске Дубице и треба да послужи као наук и инспирациjа новим генерациjама“, изjавио jе Злоjутро. Он каже да Скупштина општине Козарска Дубица прогласила 29. септембар

СУТРА ДАН СЈЕЋАЊА НА НАРОДНОГ ХЕРОЈА МИЛАНА ТЕПИЋА

Графит посвећен Милану Тепићу Полагањем виjенаца и паљењем свиjећа на мjесном гробљу у Комленцу сутра ће у Козарскоj Дубици бити обиљежен Дан сjећања на народног хероjа Милана Тепића.   У присуству чланова породице, виjенце ће на породичну гробницу Тепића положити начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро, предсjедник Скупштине општине Милован Баришић, посланици у Народноj скупштини Републике Српске и представници Општинске борачке организациjе.   Маjор Југословенске народне армиjе Милан Тепић погинуо jе 29. септембра 1991. године у бjеловарскоj касарни на Беденику, након што jе дигао у ваздух воjно складиште и себе, не желећи да препусти неприjатељу оружjе коjим би убиjао његове воjнике.   За таj jуначки чин маjор Тепић jе одлуком

Вариводе - споменик

ДАНАС КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

Споменик српским цивилима убиjеним у Вариводама У селима Вариводе и Гошић код Кистања данас ће бити одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе „Олуjа“. Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће и општина Кистање. На данашњи дан навршава се 20 година од убиства девет мjештана српске националности у селу Вариводе, и за те злочине до данас нико ниjе осуђен, саопштио jе данас предсjедник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Двадесетосмог септембра 1995. године, готово два мjесеца по завршетку „Олуjе“, у селу Вариводе, убиjено jе девет мjештана српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Раjдивоj Берић (69), Мариjа Берић (69), Мирко Покраjац (84), Душан Дукић (59),

Коме сметају мртви Срби у Гостовићу у Федерацији (ВИДЕО)

Након што су мjештани Гостовића, села у близини Завидовића, протjерани 1992.године, порушено jе и више од 80 одсто њихових мjесних надгробних споменика.   Порушени споменициФото: РТРС Двадесет три године послиjе, споменици су и даље на мети вандала. Неки су обнављани чак и пет пута. Починиоци никада нису пронађени. А то довољно говори, кажу протjерани мjештани, да у Гостовићу нису добродошли.   Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске   Везане виjести: ПОЛИЦИЈА ДА ПРОНАЂЕ РУШИТЕЉЕ СПОМЕНИКА – Jadovno … СРУШЕНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ У ДВОРИШТУ СРПСКЕ ЦРКВЕ ПРЕДМЕТ 10 ГОДИНА СТОЈИ У ТУЖИЛАШТВУ БиХ! – Jadovno … Озрен – Возућа – Jadovno 1941.    

Личина за Пресс: Из Хрватске протјерано укупно 800.000 Срба!

Ратко Личина Недавно морбидно обиљежавање 20. годишњице „Олуjе“ у Хрватскоj, али и актуелни суманути „царински рат“, коjи jе званични Загреб обjавио Србиjи због таласа миграната с Блиског истока, потврђуjу да ће односи два наjвећа народа на простору бивше Југославиjе jош дуго потресати Балкан. О кључним контроверзама с овим предзнаком, Пресс jе разговарао с Ратком Личином, данашњим министром у влади РСК у прогонству, коjи jе послиjе првих вишестраначких избора у Хрватскоj 1990. године био наjмлађи посланик СДС-а у Хрватском сабору. – Као што су Хитлер и Ниjемци у Другом свjетском рату вjеровали да ће постићи „коначно рjешење“ jевреjског питања, тако су и Туђман и Хрвати послиjе „Олуjе“ помислили да су коначно

Parastos_na_Rogosiji.jpg

ПОМЕН ЗА 29 БОРАЦА ПОГИНУЛИХ НА РОГОСИЈИ

Борачка организациjа обиљежила jе 23 године од страдања 29 бораца Воjске Републике Српске коjи су на данашњи дан 1992. године погинули у нападу неприjатељских снага на узвишењу Рогосиjа код Власенице. Мемориjалном скупу код спомен-обиљежjа погинулим ратницима на Рогосиjи присуствале су и делегациjе борачких удружења, логораша, општинских власти у Власеници, те чланови породица погинулих jунака и њихови саборци. Парастос погинулима служио jе свештеник Владимир Радоњић, коjи jе у пригодноj бесjеди након богослужења рекао да се никада не смиjе заборавити жртва коjу су борци Рогосиjе подниjели за одбрану Републике Српске. „Када jедан млади живот оде са ове земље, не оде само он и ми не изгубимо само њега, него изгубимо и његову

Polaganje_vijenaca_kod_Spomen_obiljezja_u_Novom_Gradu.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОДБРАНЕ У ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОМ РАТУ

Полагање виjенаца код Спомен-обиљежjа у Новом Граду Делегациjе општине Нови Град, локалне Борачке организациjе и породица погинулих бораца и ратних воjних инвалида положиле су виjенце и прислужиле свиjеће код спомен-обиљежjа погинулим борцима у овом граду, поводом 25. септембра – Дана одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Након овог чина, од Трга Младена Ољаче кренуо jе „Марш слободе“ према Новскоj планини, гдjе jе у септембру 1995. године била посљедња линиjа одбране. Ученицима новоградских средњих школа историjски час одржао jе командант 6. батаљона Новоградске бригаде Мирко Мачак, коjи jе говорио о томе како jе одбрањена општина од напада прво Хрватске воjске, а затим и Петог корпуса такозване Армиjе БиХ. „Да су хрватске

Nedeljko_Mitrovic.jpg

ИЗЛОЖБА „ОПОМЕНА“ У МУЗЕЈУ СРПСКЕ

Недељко Митровић Поводом обиљежавања 15. септембра – Дана погинулих и несталих Републике Српске, у Музеjу Републике Српске у Бањалуци постављена jе изложба под називом „Опомена“ о узроцима и посљедицама одбрамбено-отаџбинског рата Српске.   Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић навео jе да jе риjеч о документарно-фактографскоj изложби о страдањима Срба од 1991. до 1995. године, коjа садржи 30 паноа, величине 100 пута 70 центиметара.   „Изложба садржи уводни дио коjи говори о страдањима Срба западно од Дрине до посљедњег грађанског рата у БиХ, са акцентом на почињени геноцид у Другом свjетском рату, чиме се жели указати на континуитет злочина у 20. виjеку чиjи jе циљ

U_crkvi_Sv_Velikomucenice_Marine_u_Podravanju_sluzen_parastos.jpg

ПОРОДИЦЕ ТРАЖЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА УБИЦЕ СРБА У ПОДРАВАЊУ

У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању служен jе парастос страдалим Србима У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен jе парастос за 60 мjештана овог села погинулих у посљедњем рату, од коjих су 32 цивила и воjника убиjена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа погинулих, неколико десетина мjештана, сабораца и чланова породица страдалих, обиљежило jе данас 23 године од погибиjе мjештана овог села, међу коjима jе осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића. Делегациjе општинске Борачке организациjе и српских чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвиjеће код спомен-плоче погинулима коjа jе постављена на зид

Тужилаштво БиХ

Срби напуштали Ливно из страха

На суђењу за злочине почињене над српским цивилима у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Витко Дувњак рекао jе пред Судом БиХ да jе већина Срба у марту и априлу 1992. године напустила Ливно из страха. Дувњак jе испричао да jе почетком рата у Ливну власт преузела Хрватска демократска странка (ХДЗ), а да jе у самом граду већинско становништво било српске и бошњачке националности. Он jе рекао да jе у љето 1992. године био притворен у Основну школу „Иван Горан Ковачић“, гдjе jе задржан пет до шест дана, а да jе приjе тога био притворен у полициjским гаражама у Ливну. „Ишао сам уjутро да се приjавим у полициjу, било jе обавезно jављање

Podravanje_Spomen_ploca.jpg

СУТРА ПАРАСТОС ЗА 60 УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ ПОДРАВАЊА

У новоизграђеноj Цркви Свете Огњене Мариjе у Подравању код Сребренице сутра ће бити служен парастос за 60 убиjених српских воjника и цивила из овог села, од коjих су 32 погинула 24. септембра 1992. године. Након тога биће положено цвиjеће на спомен-плочу коjа jе приjе три године постављена и освештана на зиду локалне цркве. Одавање поште и служење парастоса, коjи ће бити одржан у организациjи Борачке организациjе Сребренице, мjештана Подравања и породица настрадалих, биће прилика и за подсjећање на страдање Срба из овог села приjе 23 године за шта jош нико ниjе одговарао. Међу убиjеним 24. септембра 1992. године било jе и седам жена из Подравања. Тада су муслиманске снаге из

Годишњица погибиjе радника РТРС-а на Озрену

Годишњица погибије Саше Колевског и Горана Пејчиновића

Данас се навршило 22 година од погибиjе радника Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС) Саше Колевског и Горана Пеjчиновића, коjи су 23. септембра 1995. године погинули на радном задатку на Озрену. Радници РТРС-а покренули су приjе пет година инициjативу да оваj дан на подручjу циjеле БиХ буде проглашен даном заштите новинара у Републици Српскоj и БиХ, као знак сjећања на страдале новинаре, са жељом да више нигдjе не дође ни до ратних деjстава нити страдања новинара. Очевидац страдања радника РТРС-а, Душко Катанић из Петрова раниjе jе рекао да jе аутомобил коjим су ишли на терен био видно обиљежен, али да jе и поред тога на новинарски аутомобил отворена ватра са муслиманске стране.

srna.png

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

Вариводе – Спомен крст У селима Вариводе и Гошић код Кистања у понедjељак, 28. септембра, биће одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе „Олуjа“. Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће (СНВ) и општина Кистање. У селу Гошић 27. августа 1995. године убиjено jе седам стариjих српских цивила – Саво (70), Васиљ (68), Гроздана (75), Мариjа (81), Косовка (77), Милка (75) и Душан Борак (56), док jе десетак дана раниjе убиjен и Гоjко Лежаић (65). Приjе и у вриjеме убистава у овом селу ниjе било никаквих ратних активности, саопштено jе из СНВ-а. Скоро два мjесеца након „Олуjе“, 28. септембра 1995. године убиjено jе девет мjештана

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.