Чланови Удружења бораца „Бели вукови“ обиљежили су данас у Палама крсну славу Светог мученика Трифуна служењем парастоса за погинуле припаднике ове јединице у цркви Успења Пресвете Богородице, ломљењем славског колача и полагањем вијенца на споменик ратном команданту јединице Срђану Кнежевићу. Предсједник Удружења Јанко Шешлија захвалио је свима који су се одазвали позиву да и ове године на достојанствен начин обиљеже дан „Белих вукова“ и крсну славу Светог мученика Трифуна. Он је истакао да се његује традиција и борба српског народа и јединице „Бели вукови“, а та сјећања преносе се на младе генерације. „Двадесет година је прошло од када обиљежавамо крсну славу и Дан јединице `Бели вукови` која је формирана 1993.

Поводом 20 година од егзодуса 120.000 Срба са подручја Сарајева, у Бијељини ће 12. марта бити одржана манифестација под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика. „Идеал је засјенио жртву и покренуо постдејтонски егзодус сарајевских Срба, зарад мира и остварења сна, за стварање Републике Српске“, наводи се у промотивном споту за ову манифестацију, који је данас представљен медијима. О егзодусу Срба из сарајевске регије у марту ће у Бијељини бити одржан и округли сто, као и изложба документарних фотографија, најављено је на конференцији за новинаре Организационог одбора манифестације у Народној библиотеци „Филип Вишњић“. Новинарима је представљен плакат, лого и садржај манифестације републичког значаја чији је завршни чин Академија 12. марта у

И данас, када прелиставам ратна сјећања, често се зауставим на тужним страницама исписаним у јануарским и фебруарским данима 1996. године, када су сарајевски Срби са Грбавице, Враца, Вогошће, Илијаша, Илиџе, Хаџића, Рајловца, центра Сарајева и других мјеста, остављали своја родна огњишта и одлазили у неизвјесност.  Потписи на  Дејтонски мировни споразум су њихов завичај „поклонили“ Федерацији БиХ и осудили их на болну сеобу. Конвоји туге, шибани вјетровима и сусњежицом, кретали су се преко Требевића, Пала и Романије. Поред оног што се из куће морало у завежљаје ставити за нови почетак у нигдини, очеви и мајке носили су своје мртве синове. Из породичних гробаља их ексхумирали, да непријатељима не би приуштили задовољство