arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Осам деценија манипулација: Наводни геноцид у Сребреници као средство империјализма Запада

12. јул 2025.

У Сребреници се није догодио геноцид над Бошњацима у јулу 1995. године, али би Срби требало да поднесу своју тужбу за геноцид на подручју Сребренице у претходним ратовима – Првом и Другом, као и у последњем рату деведесетих, оцењено је на трибини „Сребреница против геноцида – три деценије после“. Геноцид у Сребреници се заиста догодио али над српским народом, док „случај Сребреница“ из јула 1995. године нема никакве везе са појмом геноцида, јер шта год да се ту догодило – није постојала интенција, изјавио је политички филозоф Драгољуб Којчић. Англосаксонци су извршили „геноцид појма геноцид“ и лишили га садржаја да би могли да спроводе политичку самовољу и то се десило у тренутку кад је сила

Ђурђица Драгаш: Ниџо, Велебит те памти, сигурна сам

10. јул 2025.

Драги Ниџо, била сам ти скоро у Смиљану. Било је плаво небо, без облачка. Онако прозрачно и широко како само личко може да буде. Сећаш се сигурно тог неба… сви га са собом по свету носимо. Косила се трава и таласало жито. Мирисало је баш онако како памтиш. Знаш кад личка земља дише…. Зеленио се Велебит плавичасто. Тежак и моћан. Савршен и страшан. Велебит којег у крви и костима носимо, планина што нарасте и отежа од крви наше и костију по утроби његовој расутих. Памти старина све наше тајне, памти и ћути. Како ли је њему Ниџо мој?! Боле ли га ране наше ил’ му живот и смрт дођу на

Ковић: Томпсонов концерт показао лице већинске Хрватске

8. јул 2025.

Хрватска отворено слави један покрет и идеологију који су на најбруталније начине уништили српску дјецу, жене, старце, мушкарце, рекао је историчар Милош Ковић поводом загребачког концерта Марка Перковића Томпсона. „То је идеологија која стоји иза једног од најстрашнијих геноцида у историји Европе и свакако најстрашнијег геноцида који је српски народ поднео. То се данас слави у Хрватској на овако масован начин. Али, последице могу да буду позитивне у смислу губитка последњих југословенских илузија међу Србима“, навео је Ковић. Ковић је истакао да је овим концертом у масовним размерама страшно изгледала обнова усташких идеја и иконографије, а тиме се и јасно показало проусташко расположење већинске Хрватске. „Довољно је прочитати текстове песама

Дарко Ристов Ђого: То што се десило у Загребу израз је најискренијег осјећања већине Хрвата

8. јул 2025.

Не могу да се начудим нашем чуђењу због Томпсоновог концерта. Једна цивилизација своје аксиоме испољава увијек и у свему, у највишим и најнижим културним регистрима. Западна цивилизација се од самих својих почетака, од франачког фалсификованог Римског царства до данас, одликовала презиром, нетрпељивошћу и агресијом према „Грцима“ тј према свему и свакоме ко је крштење примио из Константинопоља. „Ми смо два свијета и никада нећемо бити један јер Бизант је све покварено“ – те ријечи није измислио већ изрекао кардинал Степинац, али исте ријечи су изречене хиљадама пута раније, од Хегела до сваког послодавца у ЕУ који нашем гастарбајтеру неће да да повишицу и унапрјеђење. Тај дубоки, расистички јаз унутрашње је

РАСПОЛУЋЕНА ДИНАРОМ

7. јул 2025.

Динара по средини мене. Располутила ме. Располућена сам Динаром. Ја са два њена лица. Камен и шума. Румена руја и Сунцем сасушена танка трава. Једно ми лице босанско, друго личко, подвелебитско. Које је лице више моје и чија сам више ја? Ја личка и босанска кћи. Чија сам више? Пише: Цвијета Радић Под Динаром се поље пружило. Зеленило жутим класом пресечено огледа се у плаветнилу од лаких крила плавих птица понад Троглава. А у том пољу моји. Као на стражи вечној под мрамором на обе стране поља. Нема нам кућа да у њима ватра запламти, нема ни овце да заблеји, ни пса да залаје, ни коња да зарже… Ако! Али

Гордана Достанић: А сада ја теби о Врепцу

1. јул 2025.

Ко ли ће, после мене, сем Лике, памтити Вребац? Онај из мамине давне, сетне приче у којој још једино постоји.         Увек си ми причала о Лици, Врепцу, свом детињству, зорама које су пуне росе кад кренеш за овцама, вечерима уз ватру на огњишту. Све си памтила: људе, њихове надимке, шаљиве стихове, догађаје… Волела си сваки тај прошли дан, ма шта да је носио. А носио је лепоту детињства, личке свеже ноћи и распеване птице, носио је ледене зиме, и страхоте рата, скривање у планини, шуми, носио је и непребољену погибију брата негде далеко од Врепца… После сам се и ја сећала тих твојих сећања и неких мојих које сам пабирчила

Бојан Вегара: Има и нас који се сјетимо трагедије породице Голубовић

1. јул 2025.

На данашњи дан 1992. године у Коњицу су убијени Ђура, Власта, Петар и Павле. Познавао сам их. Ђура и Власта нису у животу мрава згазили. Петар је имао 7 година, а Павле 5 година и били су криви јер су Срби. Извели су их из стана ти њихови „специјалци“ и убили. Петра чак два пута, јер прво стрељање је преживио. Наишао је на патролу муслиманске полицији која га је вратила убицама. Други пут су били прецизни, погодили су то мало тијело и убили га. Ни данас се у широј јавности о том злочину не зна и убијамо их наново нашим заборавом. Али, ето, видим да има и нас који их

Олуја нас донела на Косово и Метохију, сада нам прети нова! Преломни дани за Србе у Лепосавићу

3. јун 2025.

Тридесет година чекам да поново имамо своју кућу, два рата и три места боравка су иза нас. Три деценије живота у једној соби по колективним центрима. Сада када ми је дете коначно прославило рођендан у правом дому, желе да нам отму кључеве нашег стана у Лепосавићу. Дома који смо годинама чекали, који нам је дала наша држава. Немоћни смо. Ово за Спутњик прича Драгана Аџић, избеглица из Глине у Хрватској, која од Олује живи на Косову и Метохији: „Лично је њихов председник општине Љуљзим Хетеми претио, рекао је мојој мајци да изађе из стана који је добила и пресели се код нас, или ће мене избацити са троје деце из мог стана“. Породица

Бојан Вегара: Коначно смо сви расути и напокон сам вас се свих отарасио

27. мај 2025.

Крај рата у којем смо изгубили све, а Југо, Бато и кум Ведран и очеве, осудио нас је једне на друге. Данас пред болницом у Зворнику сједим у ауту и чекам да посјета код Деје прође. Никакав и забринут због Деје. И у главу ми дође, да ујутру иде Југо у Ирску. Одједном ми не би добро. Скупи ми се и зера да заплачем. Онда ме мисао однесе на почетак нашег дружења у онај март 1993. кад нам је школа била у подруму Батиног улаза и кад је Југо дошао да полаже. Знао сам га од прије рата и на мору би били у истом мјесту али нисмо се дружили.

Роман “Дјеца коју није волио свијет” снажно свједочанство о жртви сарајевских Срба

21. мај 2025.

У Источној Илиџи синоћ је промовисан роман “Дјеца коју није волио свијет”, аутора Бојана Вегаре, који кроз 57 прича из угла дванаестогодишњака описује ратна дешавања у мјесту Хаџићи код Сарајева. Вегара је новинарима рекао да је овај роман написао како би остао траг тог ратног времена, да људи виде какву су сарајевски Срби поднијели жртву за стварње Републике Српске. “Ми смо се у рату одбранили и опстали, а након рата смо у егзодусу отишли. Прва прича почиње 1. марта 1992. године након барикада и убиства српског свата у Сарајеву, а задња је настала у марту 1996. године када долазимо у Братунац и обнављамо срушену кућу да би се населили”, присјетио

Тешка реалност Срба у западној Славонији: За годину 49 опијела и два крштења

15. мај 2025.

Парох пакрачки Игор Карановић, поријеклом из Новог Града у Републици Српској, прошле године је у црквеним књигама евидентирао 49 опијела и два крштења д‌јеце. Пише: Милан Пилиповић Ови подаци су најјаснији оквир за слику западне Славоније у садашње вријеме и статуса Срба на том подручју. „Тај тренд се наставља. Мало је кршења, вјенчања готово и нема, све се своди на опијела и понеки парастос. То је наш реални живот. На литургију долази пет до десет душа, већином старијих“, испричао нам је парох који је у ову средину дошао прије двије године. Претходно је службовао у Банату, у општини Ковачица, у селу Дебељача. У том мјесту било је 70 одсто парохијана

Централна свечаност поводом обиљежавања Дана ВРС

12. мај 2025.

Централна свечаност поводом обиљежавања Дана Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ почела је данас у касарни „Козара“ у Бањалуци, гдје је у току парастос за погинуле борце и цивиле у Одбрамбено-отаџбинском рату. Обиљежавању присуствују предсједник Српске Милорад Додик, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић, замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић, предсједник НСРС Ненад Стевандић. начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ генерал Гојко Кнежевић и командант Трећег пјешадијског Република Српска пука бригадир Горан Максимовић. Присутни су и пензионисани генерали и официри ВРС, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, личности из јавног, политичког и друштвеног живота Српске и БиХ.

Од завичаја остала цигла срушене цркве

7. мај 2025.

На месту где је до 1991. године постојала црква у Великим Зденцима, сада је ледина као симбол пустоши у српским селима у Западној Славонији. Пише: Милан Пилиповић – Специјално за „Политику” Грубишно Поље – Др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”, чува у Бањалуци циглу срушене православне цркве Воздвижења Часног крста у Великим Зденцима, некада једном од највећих српских села у Котару Грубишно Поље, у Западној Славонији, као једини траг ове богомоље, изграђене 1744. године. „Циглу чувам у стану, као завичајну икону”, каже Басташић, чији су преци вековима живели, крштени, венчавани и сахрањивани у овом крају, у Хрватској. „Цигла уграђена пре скоро три века је моја успомена на цркву и завичај”,

Злочин у Добровољачкој улици 33 године без судског епилога

3. мај 2025.

У Источном Сарајеву и Сарајеву данас ће бити обиљежене 33 године од злочина над војницима ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици, а ријеч је о историјском догађају од републичког значаја чије обиљежавање организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. Извор: Глас Српске/Жељка Домазет Како је планирано, обиљежавање ће почети у Источном Сарајеву, гдје ће у 10 часова у храму Светог великомученика Георгија у Миљевићима бити служен парастос за страдале припаднике ЈНА, а потом је предвиђен одлазак аутобусима у Сарајево у бившу Добровољачку улицу, гдје ће у 11 часова мирном шетњом, полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа бити одат помен страдалим припадницима ЈНА. – Као и код осталих злочина у

Kомеморација и филм поводом три деценије од протеривања Срба из Западне Славоније

2. мај 2025.

Тридесета годишњица од протеривања Срба из Западне Славоније у хрватској војној и полицијској акцији „Бљесак“, обележена је 01. маја 2025. у Градишци. Пише: Милан Пилиповић Kрсто Жарковић, председник Удружења Срба Западне Славоније рекао је након полагања венаца на споменик погинулим сународницима у Градишци,  да је гологота с почетка маја пре тридесет година последњи чин истребљења Срба из Западне Славоније. Милорад Додик председник Републике Српске, казао је да су Срби из Западне Славоније, пре тридесет година, наивно прихватили обећања међународне заједнице да ће бити заштићени. „Нема нити једног тужног догађаја да узрок није српска наивност и лако одустајање од националних и државних циљева,“ рекао је Додик. Зоран Аџић, градоначелник Градишке, града

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА