arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом освештао је данас темељ и крст цркве Светог апостола Tоме у Спомен-комплексу "Чардак" који је посвећен страдању становника Дервенте које су 1992. године у насељу Чардак убили припадници Хрватске војске и паравојних хрватско-муслиманских јединица.

Освештани темељи цркве и крст у Спомен-комплексу „Чардак“

12. март 2017.

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом освештао је данас темељ и крст цркве Светог апостола Tоме у Спомен-комплексу „Чардак“ који је посвећен страдању становника Дервенте које су 1992. године у насељу Чардак убили припадници Хрватске војске и паравојних хрватско-муслиманских јединица. Епископ Хризостом рекао је током бесједе да је страдање невиних људи у Дервенти једнако страдању ранохришћанских мученика, те захвалио свима на залагању и помоћи у изградњи Спомен-комплекса „Чардак“. „Нико од страдалих није могао да помисли, а камоли да има сазнање да би неко могао да почини злочин. Никакав гријех нису учинили, осим што су били Срби и патриоте и што су настојали да одбране своје куће, породице, народ и отаџбину“, рекао

У Бијељини су данас, поводом 21 године од егзодуса Срба из Сарајева, положени вијенци на спомен-обиљежје за 1.254 погинула и нестала српска борца из сарајевске регије.

Положени вијенци на спомен-обиљежје погинулим борцима

12. март 2017.

У Бијељини су данас, поводом 21 године од егзодуса Срба из Сарајева, положени вијенци на спомен-обиљежје за 1.254 погинула и нестала српска борца из сарајевске регије. У порти манастира Свете Петке у насељу Пет језера служен је помен за страдале из сарајевских општина Илијаш, Вогошћа и Рајловац. Вијенце су положиле делегације породица погинулих, Борачке организације и представници организатора из Удружења грађана „Пријатељи Илијаша“ у Бијељини. Предсједник Удружења Миленко Зупур рекао је да се годишњица страдања Срба и егзодуса српског народа из Сарајева мора обиљежавати због младих генерација и њиховог познавања и поштовања жртве која је положена за слободу и стварање Републике Српске. Егзодус Срба са подручја Сарајева почео је у

Сједница Предсједништва логораша РС

Логораши Републике Српске траже казне за судско вијеће

12. март 2017.

Предсједништво Савеза логораша Републике Српске затражило је одговорност трочланог судског вијећа које је судило у предмету “Кукавице” код  Горажда за оптужене припаднике Армије БиХ , те у случају “Оџак” у коме је оптужено неколико припадника ХВО-а. Владо Драгојловић, члан Предсједништва Савеза логораша РС из Модриче рекао је да су ослобађајуће пресуде “политичке у којима обраложење нема никакве везе се правом и још су једно ругање српским жртвама”. “Закључили смо да поднесемо кривичне пријаве против трочланог судског вијећа у  саставу Даворин Јукић, Дарко Самарџија и Јасминка Косовић.јер за то постоје стварни разлози и правни основ” пренио је став Предсједништва Владо Драгојловић након сједнице овог органа одржаног у суботу у Брчком. Предсједништво

Косово - Рачак

Доказано да је „Рачак“ био велика превара

12. март 2017.

Бивши истражни судија у Приштини Даница Маринковић изјавила је да се ни под највећим мукама не би одрекла ниједног слова из истраге коју је обавила у Рачку и доказала да није ријеч о злочину над „недужним Албанцима“, него о великој превари која је послужила за НАТО бомбардовање Југославије. Маринковићева је као истражни судија у зиму 1999. године установила да у Рачку нису страдали „недужни сељани“, нити да је било „масакра“, како је свијету представио бивши шеф посматрачке мисије ОЕБС-а на Космету Вилијем Вокер, него да су погинули припадници албанске терористичке ОВК. „Лаж Вилијема Вокера била је јача од наше истине“, рекла је Маринковићева за „Вечерње новости“. Маринковићева, након чијег је

Обиљежавање страдања 37 Срба у мјесту Чардак код Дервенте Фото: СРНА

Данас освештање темеља цркве и крста у спомен-комплексу „Чардак“

12. март 2017.

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом освештаће данас темеље и крст цркве Светог апостола Томе у Спомен-комплексу „Чардак“, најављено је из Српске православне цркве општине Дервента. Предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао је Срни да Спомен-комплекс „Чардак“ представља знак сјећања на српске цивилне жртве на мјесту гдје се налазила масовна гробница Срба из насеља Чардак. „На том мјесту је била масовна гробница српских цивила страдалих од злочинаца 1992. године. Ту смо пронашли у децембру 1992. године 19 тијела убијених Срба из насеља Чардак. Злочин су извршили припадници Хрватске војске и паравојних хрватско-муслиманских јединица из Дервенте“, истакао је Кнежевић. У оквиру спомен-комплекса налазе се спомен-плоча и споменик, као и спомен-црква која

Братунац - парастос Фото: СРНА

Братунац: Сјећање на егзодус сарајевских Срба (ВИДЕО)

11. март 2017.

На братуначком гробљу данас је служен парастос, положено цвијеће и прислужене свијеће за покој душа 185 погинулих српских бораца са сарајевског ратишта, чији су посмртни остаци пренесени у братуначко гробље. Цвијеће на Спомен-обиљежје данас су положиле делегације Завичајног удружења „Срби сарајевске регије“, које је организовало ово сјећање, затим Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунца, те удружења несталих лица Братунац-Сребреница. Предсједник Завичајног удружења „Срби сарајевске регије“ Видомир Бандука, говорећи о српском егзодусу из Сарајева од децембра 1995. године до половине марта 1996. године, истакао је да ни након 21 године сјећања на те тешке, тужне и ружне дане не блиједе сјећања и учесници имају осјећај

Вулин: Луначекова би морала да зна да ратни злочин не застаријева

11. март 2017.

Министар за рад Србије Александар Вулин изјавио је, поводом позива потпредсједника Европског парламетна Улрике Луначек Београду да повуче „застарјелу оптужницу против Рамуша Харадинаја“, да би она морала да зна да ратни злочини никада не застарјевају. „Да ли би госпођа Луначек у својој земљи рекла да не треба гонити нацисте, јер су чинили злочине пре 80 година? Харадинај је на слободи зато што су сви сведоци у његовом случају побијени и не сме остати на слободи, јер ће бити побијени и преостали сведоци, а материјални докази уништени“, рекао је Вулин. Он је указао да је, ако су злочини ОВК застарјели, питање зашто је онда међународна заједница формирала суд за злочине ОВК.

Стоп полиција (илустрација)

Без одговорности за убиство српских дјевојчица на Грбавици

11. март 2017.

Српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур убијене су на данашњи дан прије 22 године у сарајевском насељу Грбавица, снајперским хицима испаљеним из дијела града под контролом муслиманских снага, а за тај злочин још нико није одговарао. Снајпериста са зграде „Лориса“ на тадашњем Тргу Пере Косорића убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо. Према записнику из болнице, Милица је довезена мртва, док је

Братунац: Академија сјећања на егзодус Срба Фото: СРНА

Братунац: Академија сјећања на егзодус Срба

11. март 2017.

На братуначком гробљу данас ће бити служен парастос погинулим борцима са сарајевског ратишта чији су посмртни остаци пренесени у Братунац, те прислужене свијеће за покој душа. Парастос погинулим борцима на братуначком гробљу биће служен од 11.00 часова. У организацији Завичајног удружења „Срби сарајевске регије“ из Братунца синоћ је у овом мјесту одржана академија сјећања којом је обиљежена 21 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума. Након подсјећања на егзодус и невоље кроз које су прошли сарајевски Срби, у пуној биоскопској сали наступио је београдски глумац Лепомир Ивковић и извео монодраму „Вождово радовање“, у којој се говори о слободи због које су и сарајевски Срби напустили своја

Обијено пет православних храмова у Далмацији

10. март 2017.

У Далмацији је обијено пет православних храмова, саопштила је Српска православна црква /СПЦ/, изразивши забринутост због овог до сада невиђеног вандалског чина. У саопштењу Епархије далматинске наводи се да је полицијска станица у Дрнишу установила да је између 6. и 8. марта обијено пет православних храмова у дрнишком крају. Полиција је приликом увиђаја утврдила да, осим нестанка мањег износа новца, на тим вјерским објектима није причињена већа материјална штета. Обијене су Црква Светог Јована Крститеља у Баљцима, Црква Светог Луке у Штикову, Црква Светог Георгија у Кричкама, Црква Светог Јована Крститеља у Миочићу и Црква Свете Петке у Кањанима. „Имајући у виду да је Црква Светог великомученика Георгија у Кричкама

Азра Башић Фото: СРНА

Свједоци потврдили да је Азра Башић малтретирала заробљене Србе

10. март 2017.

Свједоци Тужилаштва БиХ потврдили су данас да је Азра Башић малтретирала заробљене српске цивиле у Дому војске у Дервенти 1992. године, те убила Благоју Ђурађа. Свједок Мирослав Дујаковић рекао је да су 26. априла 1992. године њега и комшије из насеља Чардак, општина Дервента, заробили припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Територијалне одбране, који су их спровели у Дом војске у Дервенти у којем је већ било неколико комшија. „У сали у коју су нас увели било је двадесетак комшија, међу којима су били Илија Ћук, Миле Кузмановић, Благоје Ђурађ, Чедо Продић, као и мој отац Миле. Били су леђима окренути према прозору, а нас су постројили испред њих. Тада

Ексхумација жртава

Више од 20 година се зна за гробницу са српским жртвама у Шашу

10. март 2017.

Документациони-информативни центар „Веритас“ саопштио је да се више од 20 година зна да су на локацији Шаш у општини Суња у Хрватској биле покопане српске жртве „Олује“, а да је за деветоро давно потврђена и прелиминарна идентификација. У саопштењу, поводом завршетка ексхумације остатака 13 српских жртава са мјесног гробља Шаша, наводи се да је на тој локацији било покопано 15 посмртних остатака, од којих је пет било под именом, а остали под ознаком НН. „Веритас“ се у овој тврдњи позива на „Попис погинулих лица у акцији `Олуја` са мјестом покопа посмртних остатака“ који је Хрватска предала српској страни у марту 1996. године. На локацији Шаш код Суње под именом Миле

Един Сакоч Фото: РТРС

Сакочу седам година за злочин над Србима

10. март 2017.

Суд БиХ изрекао је данас првостепену пресуду којом је Един Сакоч осуђен на седам година затвора за ратни злочин над српским цивилним становништвом на подручју општине Чапљина 1992. године. Сакочу ће у издржавање казне бити урачунато вријеме проведено у затвору од момента хапшења 19. фебруара прошле године. Против ове пресуде дозвољена је жалба. Суд БиХ потврдио је 28. априла прошле године оптужницу која терети Сакоча да је у својству припадника ХВО-а, за вријеме рата и оружаног сукоба између ХВО и Војске Српске Републике БиХ на подручју општине Чапљина са њему познатим лицима учестововао у убиству два лица српске националности. Сакоч је оптужен и да је, уз употребу силе и оружане

Ексхумација жртава

На гробљу у Шашу ексхумирано 13 српских жртава „Олује“

10. март 2017.

У Хрватској је на мјесном гробљу у Шашу, општина Суња, ексхумирано 13 посмртних остатака жртава српске националности, које су убијене у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, саопштено је из Комисије Владе Србије за нестала лица. Надлежни органи Хрватске су током протекла два дана завршили процес ексхумација српских жртава на овом гробљу, а према прелиминарним подацима, три тијела су женског пола, девет мушког, док за једно тијело није било могуће утврдити пол. Од свих посмртних остатака узети су узорци ради идентификације методом ДНК анализе. Сви ексхумирани посмртни остаци су транспортовани у Завод за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, гдје ће бити обављена њихова идентификација. У складу са

Лика које више нема

Лика које више нема

10. март 2017.

Рукопис Миле Станковића jе прозно штиво коjему су у темељу ауторова сjећања на дjетињство у Лици, саопштена из перспективе непосредно приjе и по пропасти Српске Краjине. Фабуларна нит обjедињена jе посjетом родном селу у Лици, о Петровдану 1995. године. Током те посjете, с доласком на одређене локалитете и при сусретима с људима одмотаваjу се сjећања на личности и прилике из приповjедачеве младости, дjетињства и зрелих дана, прекидана разговорима и размишљањима о актуелним зебњама. Та, по нашем осjећаjу, срећна форма омогућила jе слободно повезивање сjећања на животне околности, приче и причања, пуне аутентичних одбљесака људи, њиховог особеног темперамента и поимања свиjета. Наjљепша страна ове књиге jе у изврсно дочараноj процедури свакодневних

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА