arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Представљена књига Хроника прогнаних Крајишника 4

20. јун 2017.

Бањалука – У Академији наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци вечерас је представљена књига “Хроника прогнаних Крајишника 4” аутора Саве Штрпца, директора Документационо-информативног центра “Веритас”, који је организовао промоцију. Штрбац је рекао Срни да књига говори о Србима прогнаним из Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, онима који су и данас остали на том подручју, али и оним расутим по свијету. “Књига говори и о мртвим Србима јер прати ексхумације, идентификације, суђења за ратне злочине, све што је у вези са Србима из Хрватске, било да се суди њима или онима који су починили злочине над њима”, навео је Штрбац. Он каже да је књига подијељена у три тематске

Кистање Фото: TrisComHr

Кистање, 19.јуна 2017. : Говор мржње уз Божји храм…

20. јун 2017.

У Кистањама су неки шаљивци фасаде замијенили за сликарска платна. Упорност којом исписују усташке и фашистичке симболе на фасаде, поготово ако су свјеже обновљене, запањујућа је. Само им је понестало креативности. Свако им је ново “платно” навлас исто као оно претходно. Полиција редовно излази на терен, обави увиђај и све остаје баш како је било и прије… Ево најновијих “сликарија” из серије “ушатог У” и кукастих крстова који се у овом мјесту појављују редовно. Кад се на вријеме н реагује, ствар се с временом једноставно игнорише. Па и када су профашистички симболи на корак од Божјег храма, католичке цркве у коју ће јутром, на рану мису, вјерници. Хоће ли свећеник с олтара упозорити

Ратни инвалиди вратили помагала

19. јун 2017.

Ратни војни инвалиди и ампутирци данас су испред зграде Фонда здравственог осигурања /ФЗО/ у Бањалуци вратили ортопедска и медицинска помагала, изражавајући незадовољство због процедура за набавку помагала и права на бањско лијечење. Предсједник Одбора ратних-војних инвалида /РВИ/ Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Војин Гушић рекао је да РВИ траже поједностављење процедура за добијање ортопедских помагала, односно да добију новчана средства за њихову набавку, те да ампутирци и параплегичари добију право да сваке године могу користити бањску рехабилитацију. Он је рекао да у Републици Српској има око 1.400 инвалида са тјелесним оштећењима, те да је од рата до данас од посљедица рањавања умрло око 8.000 РВИ, међу којима је велики број

Парастос поводом двадесет пете године од страдања Срба на Миљевачком платоу, у Хрватској

19. јун 2017.

Парастос за убијене Србе на Миљевачком платоу код Дрниша, служиће се у среду 21. јуна у 11 часова у цркви Светог Марка. Организатор је као и сваке године Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“. Након парастоса, представници Удружења и присутни грађани положиће венце и цвеће на споменик погинулим Србима у ратовима деведесетих, у Ташмајданском парку. Двадесет првог јуна 1992. године, на подручју Миљевачког платоа, догодио се монструозан злочин над српским припадницима територијалне одбране, у присуству Унпрофор-а. У том нападу хрватске војске убијено је четрдесеторо Срба, а неколико њих је рањено и заробљено. Српско село Нос Калик срушено је до темеља и спаљено, један део становништва је побијен а други

У Дервенти је данас служен парастос и положени вијенци испред споменика на раскрсници путева Горња Лупљаница-Велика Сочаница-Дажница /Tомасово брдо/ поводом 25 година од погибије осам српских заробљеника из Дервенте док су копали ровове за потребе хрватских снага

Обиљежено 25 година од убиства српских заробљеника

19. јун 2017.

У Дервенти је данас служен парастос и положени вијенци испред споменика на раскрсници путева Горња Лупљаница-Велика Сочаница-Дажница /Tомасово брдо/ поводом 25 година од погибије осам српских заробљеника из Дервенте, који су погинули док су копали ровове за потребе хрватских снага. Предсједник Удружења заробљеника општине Дервента Драго Кнежевић рекао је Срни да чланови Удружења нису задовољни досадашњим радом Тужилаштва и Суда БиХ, који је донио симболичне пресуде за злочине почињене на подручју Дервенте. “Навршава се 25 година од погибије осам ратних заробљеника који су одведени на Tомасово брдо да копају ровове. Изражавамо велико незадовољство досадашњим пресудама и радом Tужилаштва и Суда БиХ. Tе пресуде су симболичне за учињене злочине почињене у

Породици проф Ђуре Голубовића Фото М. Драганић

Смрт у братском загрљају

19. јун 2017.

Убиство блиских рођака на подручју Коњица током рата превазилази античке трагедије. Само у дворани “Младост” страдало 13 логораша међу којима шесторо браће На трагику српског нестајања у Коњицу у коме је до априла 1992. живело око 7.000 Срба, а данас их је преостало тек 250, увек ће подсећати 15. јун 1992. године, када је у спортској дворани “Младост” у Коњицу, страдало 13 српских логораша међу којима чак шесторо браће. Тог 15. јуна настрадала су браћа Мирко (35) и Стеван (30) Нинковић, Душан (39) и Милорад (42) Ћећез, и Велимир (40) и Жељко (30) Ћећез. Они су по сведочењу Слободана Праљка, генерала ХВО-а, погинули од две гранате које су на салу

Oбиљежавање пробоја коридора - Фото: Глас Српске

Састанак о обиљежавању 25 година од “Пробоја коридора”

19. јун 2017.

Пододбор Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја одржаће данас у Модричи састанак поводом предстојећег обиљежавања 25 година од “Пробоја коридора”. Састанак ће бити одржан у 11.00 часова у кабинету начелника општине, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите. Војном акцијом “Пробој коридора” прекинута је 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине. У овој операцији погинула су 273 припадника Војске Републике Српске, 70 припадника Министарства унутрашњих послова Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине, док је 1.129 рањено. Одлука о пробоју Коридора донесена је 18. јуна 1992. године да би се одблокирао западни дио Републике Српске, гдје је у окружењу било

Спомен-обележје у Брадини (Фото: Д. Станишић)

Брадина, Ледићи и Чемерно чекају правду

18. јун 2017.

Ни 25 година откако је на најсвирепији начин у три српска села која данас припадају Федерацији БиХ убијено 117 људи – нико није одговарао Од нашег дописника Сарајево – О предратном животу Срба у селима Брадина код Коњица, Ледићи код Трнова надомак Сарајева и Чемерно у општини Илијаш, која су након Дејтона припала Федерацији БиХ, већ 25 година сведоче само остаци српских порушених кућа, ливаде и њиве зарасле у коров и спомен-обележја са именима њихових најближих сродника, свирепо ликвидираних у нападу припадника муслиманских снага. Данас у тим сабласно пустим селима, осим духова прошлости, „станује” и неправда, јер за злочин почињен пре четврт века још нико није одговарао. То вишегодишње игнорисање страдања

И.Сарајево:Касиндолски батаљон Сарајевско-романијског корупа Фото: СРНА

Почаст палим борцима Касиндолског батаљона

18. јун 2017.

Припадници некадашњег Касиндолског батаљона и Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, њихови потомци и чланови породица, те бројни мјештани Касиндола, окупили су се данас на “кланцу”, мјесту гдје су погинули први борци овог батаљона и успостављена прва борбена линија. Предсједник Мјесне борачке организације Касиндо Слободан Маунага рекао је Срни да се у склопу манифестације “Дани касиндолског батаљона” сваке године организује и “Поход на кланац”, што представља једну врсту ходочашћа и одавања почасти свим палим борцима Касиндолског батаљона. Он је истакао да је истовремено срећан, али и ганут, када види да је и ове године по лошим временским условима на овај поход кренуло стотињак људи, јер се и на овај начин ратни

Пробој коридора

Малешевић: Сви борци и команданти треба да буду национални хероји

18. јун 2017.

У операцији “Коридор 1992”, која је означена као судбоносна, погинула су 273 борца Војске Републике Српске, 70 бораца Министарства унутрашњих послова Републике Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине. Рањено је 1.918 бораца, наводи историчар Неђо Малешевић. Разговарао: Борис НОГО Историчар Неђо Малешевић истиче да без војне операције “Коридор” кроз Посавну 1992. године не би било Републике Српске, као и да су сви учесници, од бораца до војног врха, заслужили да буду национални хероји. Он напомиње да не смије бити заборављено 413 бораца који су погинули у овој херојској битки – најзначајнијој и најхуманијој борби Војске Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату, од 1992. до 1995. године. Поводом обиљежавања 25

25 година од рушења Саборне цркве у Мостару: Ко сачува истину у вјери, храмови ће њега походити…

17. јун 2017.

17. јун 2017.-ог љета од Христовог рођења. Пријатни повјетарац са Дунава пробија се у ноћи и одгони ми сан. Сличан ваздушни завијутак од врхова Вележи на овај дан 1992. разносио је прах највишег звоника у Херцеговини. Из праха си подигнут, у прах ћу те вратити, закон је милости Господње. До уздизања куполе Светог Саве на Врачару, била су то српска православна звона најближа небу. Од часа када је освештан, Саборни храм Свете Тројице у Мостару, постао је најгордији српски олтар у Херцеговини. Чувао га је иконостас са 44 света лика. Ко год би се од православног херцеговачког милета упутио у Мостар, љекару, суду или неком другом чуду, свратио би и

Годишњица свирепог злочина

17. јун 2017.

Пролеће 1992. године. Социјалистичка Федративна Република Југославија увелико је крварила, разбијана и разбијена по давно нацртаним шавовима и према давно скројеном сценарију англосаксонске кухиње похрањеном у ризницама Ватикана. Југословенска Народна Армија, преостала од две компоненте федералних оружаних снага (оружане снаге СФРЈ чиниле су: Југословенска Народна Армија и Територијална одбрана република чланица), повукла се из Социјалистичке Републике Словеније, као и из Социјалистичке Републике Хрватске, након формирања Републике Српске Крајине и формирања Српске Војске Крајине, на територију осталих република чланица федералне државе. Словеначки терористички састави (тзв. Територијална одбрана Словеније) су током 1991. године убили више десетина ненаоружаних војника ЈНА, и тиме извршили празлочин на простору Југославије, незабележен у новијој европској историји – убијање

Tкo ћe бринути нeгo свoj o свoмe? - Aнђeлиja и Maнojлo Koрaћ

Нajтeжe je штo нeмa нaрoдa

17. јун 2017.

Majкa Aнђeлиja Koрaћ и син Maнojлo живe у личкoм сeлу Грaбушићу. Син узгaja стoку, a кaкo дo њихoвe кућe нeмa чaк нити сeoскoг путa, чaк сe и вeтeринaр дo њих тeшкo прoбиja У сaстaву oпштинe Удбинa нaлaзи сe сeлo Грaбушић. Иaкo je стaнoвникa пo пoдaцимa с пoсљeдњeг пoписa свeгa 66-oрo, мjeштaни кaжу дa их je свaкe гoдинe свe мaњe. Нajудaљeниjи oд свих, бeз прилaзнoг путa и дaлeкo oд цивилизaциje, живи MaнojлoMaнe Koрaћ с 84-гoдишњoм, тeшкo пoкрeтнoм мajкoм Aнђeлиjoм. Maнe, aутeнтични Личaнин, кaкo имeнoм тaкo и нeизмjeрнoм љубaви прeмa свoм крajу, рoдиo сe у Грaбушићу приje 44 гoдинe. У пeриoду кaдa je стaсao у мoмкa, кojи je мoгao oтићи у пoтрaгу зa другaчиjим и

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић присуствује обиљежавању Дана одбране Сарајевско-романијске регије у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату на Војничком спомен-гробљу "Мали зејтинлик" на Сокоцу

Сарајевско-романијска регија одбрањена уз огромне жртве

16. јун 2017.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је данас да је Сарајевско-романијска регија, која је одбрањена у сложеним и тешким условима, дала огромну жртву за слободу и стварање Српске – животе 4.000 најбољих, најснажнијих и најсрчанијих бораца. “Нажалост, у тој одбрани која је била тешка и крвава, због конфигурације терена и концентрације становништва, те бројности непријатеља који је био концентрисан на малом простору, на овом подручју су вођене можда и најтеже битке, поред Коридора и свих простора који су се бранили”, рекао је Савановић у обраћању на Војничком спомен-гробљу Мали зејтинлик. Савановић је подсјетио да је прије минулог рата, према статистичким подацима, у Сарајеву било око 157.000

Ратко Младић

Ратко Младић и Си-ен-ен, 1995. године

16. јун 2017.

Необjављени интервjу америчке тв мреже Си-ен-ен са тадашњим начелником Генералштаба Воjске Републике Српске, Ратком Младићем. ‘Мени jе ово први рат, а неки од моjих страних колега коjи су овде били у мисиjама, иза себе имаjу дванаест или више ратова. Никад нису ратовали на своjоj земљи, а мени визираjу пут за Хаг’. Пред вама jе интервjу коjи jе генерал ВРС Ратко Младић дао америчкоj телевизиjи Си-Ен-Ен 1995. године и коjи из (не)познатих разлога никада ниjе обjављен. Вриjеме интервjуа jе август 1995. године, вриjеме опште офанзиве хрватске, муслиманске и НАТО воjске против Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине. По мишљењима аналитичара, интервjу ниjе никада обjављен jер генерал Младић разложно и са

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА