fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Малешевић: Сви борци и команданти треба да буду национални хероји

Операција Коридор
Операција Коридор

У операцији „Коридор 1992“, која је означена као судбоносна, погинула су 273 борца Војске Републике Српске, 70 бораца Министарства унутрашњих послова Републике Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине. Рањено је 1.918 бораца, наводи историчар Неђо Малешевић.

Разговарао: Борис НОГО

Историчар Неђо Малешевић истиче да без војне операције „Коридор“ кроз Посавну 1992. године не би било Републике Српске, као и да су сви учесници, од бораца до војног врха, заслужили да буду национални хероји.

Он напомиње да не смије бити заборављено 413 бораца који су погинули у овој херојској битки – најзначајнијој и најхуманијој борби Војске Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату, од 1992. до 1995. године.

Поводом обиљежавања 25 година од пробоја Коридора кроз Посавину, Малешевић истиче за Срну да је пробијање коридора ка Србији био услов за опстанак српског народа у западном дијелу Републике Српске и тадашњој Републици Српској Крајини.

„Одлука о операцији није била лака, али Србима је опет пријетио геноцид, тако да се морало одлучити о пробоју за живот и опстанак српског рода“, наглашава Мелешевић.

Он сматра да је ова војна операција била пресудна за српски народ западно од Дрине због више разлога који је сврставају у ред најславнијих српских битака.

„Њен значај расте из године у годину. Они који су из операције `Коридор 1992` отишли у вјечност оставили су нам ово што данас имамо и морамо да их се сјећамо са великим достојанством“, напомиње Малешевић.

Он подсјећа да су у мају 1992. године општине Модрича и Дервента биле под војном управом Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране /ХВО/, које су биле спојене са муслиманским снагама у Градачцу, чиме су пресјечени сви путни правци из Крајине према Шамцу, Брчком, Бијељини, Србији и остатку свијета.

Малешевић наводи да је одлуком Савјета безбједности УН од 21. маја 1992. забрањен цивилни саобраћај са аеродрома у БиХ и тиме изгубљена и ваздушна веза са Србијом и свијетом, а двије крајине доведене у безизлазну ситуацију.

У току извођења операције, Војску Републике Српске предводили су Први крајишки корпус и Источно-босански корпус, а за вријеме операције формирано још неколико лаких бригада.

Малешевић подсјећа да су команда хрватско–муслиманских снага и оперативне групе „Источна Посавина“ имале на располагању 16 бригада – пет моторизованих и 11 лаких пјешадијских. Моторизоване бригаде биле су регуларне јединице Војске Хрватске, а лаке ХВО, уз садејство три бригаде такозване Армије БиХ.

Источно-босански корпус је, наглашава Малешевић, у овој операцији учествовао са двије пјешадијске бригаде, а учествовала је и лака пјешадијска бригада полиције Републике Српске Крајине.

„Однос снага на почетку операције `Коридор` је био 40.800 војника Војске Републике Српске, док су у току извођења операције команда хрватско–муслиманских снага и оперативне групе `Источна Посавина` имали на располагању 25.500 војника“, наводи Малешевић за Срну.

Операцијом „Коридор 1992“ руководио је командант Првог крајишког корпуса генерал Момир Талић, а команду на истуреном командном мјесту формирао је начелник штаба Првог крајишког корпуса пуковник Бошко Келечевић.

Командант Тактичке групе један био је пуковник Новица Симић, Тактичка група два била је под командом пуковника Миле Новаковића, пуковник Славко Лисица био је командант Тактичке групе три, док је Тактичком групом четири командовао потпуковник Радмило Зељаја.

Операција „Коридор 1992″ била је нападна операција за пробој из оперативног окружења и имала је три етапе које су се постепено одвијале све до краја октобра 1992. године“, каже Малешевић.

Према његовим ријечима, ова операција је једна од ријетких у којој је наступано офанзивно, а да прије тога није обезбијеђен однос снага три према један, као што се о сличним ситуацијама учи у војним школама, па би и због тога требало да буде изучавана.

„Четрдесет два дана од пресијецања правца Бањалука-Добој-Тузла на Брчанској малти и двадесет дана од почетка припрема за пробој Коридора, 26. јуна 1992. године, два дана прије рока, на Видовдан, пуковник Симић је извршио наређење и пробио коридор према Србији“, напомиње Малешевић.

Тада су створени и повољни услови за нормално функционисање власти у Републици Српској, али и у Републици Српској Крајини.

Српском народу је омогућено да се врати послије протјеривања на своја огњишта у Посавини, а на ослобођеној територији формиране су четири нове општине – Модрича, Дервента, Брод и Вукосавље, подсјећа Малешевић.

У операцији „Коридор 1992“, која је означена као судбоносна, погинула су 273 борца Војске Републике Српске, 70 бораца Министарства унутрашњих послова Републике Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине. Рањено је 1.918 бораца.

Овом битком ослобођени су Дервента, Модрича, Оџак и Брод, након чега је успостављена копнена веза са осталим дијелом територије Српске и са Србијом.

Комплетна војна операција пробоја и обезбјеђивања Коридора завршена је 6. октобра 1992. године изласком српске војске на ријеку Саву у Броду.

Акцију „Коридор 1992“ извеле су здружене јединице Војске Републике Српске и Војске Републике Српске Крајине против војних и паравојних снага муслиманско-хрватске коалиције.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Операција Коридор: Ево како је српска војска гинула за 12 беба …

Војска Републике Српске кроз фотографије: Операција „Коридор …

Коридор живота битка свих битака | Јадовно 1941.

ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР – Битка за пут живота, I део | Јадовно …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: