arrow up
Спаљен у погрому: Манастир Светих архангела код Призрена Фото: ЕПА/Саша Станковић

Мученичка смрт оца Харитона

„Са Косова не одлазим ни жив ни мртав. Ово је српски народ, српска земља, никоме ништа нисмо нажао учинили. За све су криви комунисти“, рекао ми је дан раније. То је рекао и владици Артемију. Ово су неке од последњих речи оца Харитона, монаха у манастиру Свети Архангели код Призрена, киднапованог и брутално убијеног јуна 1999, у 39 години живота, а које нам преноси бивши игуман ове светиње Стефан. Сведочење муслиманке Тело оца Харитона је пронађено обезглављено годину и више од нестанка, а извештаји вештака указују да му је глава одсечена оштрим предметом, поломљена кичма, неколико ребара и кости леве руке. Тело је пронађено у монашкој мантији и џемперу, а расцепи

Предсједник Републике Српске Милорад Додик

Додик: Боли што црне мараме српских мајки мање значе од бијелих марама бошњачких мајки

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да Срби поштују страдања свих народа на овим просторима, али да боли што црна марама српских мајки које су изгубиле синове мање значи него бијела марама бошњачких мајки. „То боли и то се види, јер овдје не сједе представници међународне заједнице који ће за који дан похрлити да гледају бијеле мараме, јер их црне не интересују“, рекао је Додик синоћ у Братунцу на обиљежавању страдања Срба у Подрињу. Он је истакао да су Срби своји на своме, да је Република Српска резултат борбе српског народа за слободу, не само у отаџбинском рату, него сублимат свих тежњи, знаних и незнаних кроз вијекове, које су

фото РТС

Парастос у Братунцу: Хоће ли српски народ икада добити извињење за сваку невину жртву?

Начелник општине Недељко Младеновић подсетио је да је највећа погибија Срба у овој области била у другом делу 1992. и 1993. године Парастосом на братуначком гробљу вечерас је почео централни програм посвећен обележавању 25. годишњице страдања Срба у средњем Подрињу. Обележавању страдања Срба у Подрињу присуствују председник Републике Српске Милорад Додик, изасланик председника Србије министар одбране Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борацка и социјална питања Србије Зоран Ђордевић, изасланик председавајуцег Председништва БиХ, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, преноси РТРС. Након парастоса, уследило је обраћање званицника на градском тргу, а потом је на летњој позорници почело приказивање документарног филма „Злочин без казне-страдање Срба у средњем Подрињу“, ауторке Слађане Зарић, у продукцији

Слика српске мајке са лобањом сина Фото: РТРС

Нема српског села у околини Сребренице и Братунца које није горјело (ВИДЕО)

Нема српског села у околини Сребренице и Братунца које није горјело, гдје војничка чизма тзв. Армије РБиХ није покушала да избрише траг свему што је српско. У селу Обади убијена је готово сва породица Петровић. О каквим гнусним злочинима је ријеч, најбоље показује примјер села Загони, када су муслимани из Сребренице убили 14 српских цивила док су радили на њивама. Татомиру Гвозденовићу убили су сестру. – Која је била видни цивил у шортсу и мајици… На крају је и измасакрирана – прича Гвозденовић. Слика Добрине Продановић, из Ратковића код Сребренице која држи лобању убијеног сина Живана, обишла је свијет. Каква је антисрпска пропаганда у западним медијима вођена након рата, свједочи

Миљевачки Плато

Злочин на Миљевачком платоу

Епилог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца Хрватска војска је 21. јуна 1992. напала положаје крајишке територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша. Био је то други напад храватских снага на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК, и први после повлачења ЈНА из „авнојевске“ Хрватске. Епилог тог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца, од којих је већина масакрирана после заробљавања. И уместо да тела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују крајишким заробљеницима да их баце у крашку јаму у Дриновцима. Хрватска радио-станица Сплит, у маниру крајњег цинизма, емитовала је имена погинулих крајишких бораца уз звуке српске националне химне

Предсједник општинске Борачке организације Милутин Врачевић полажио цвијеће на Централни споменик погинулим борцима Војске Републике Српске

Обиљежно 25 година од формирања Прве требавске бригаде

Служењем парастоса и полагањем цвијећа на Централни споменик погинулим борцима Војске Републике Српске и у спомен-соби Борачке огранизације, у Модричи је данас обиљежено 25 година од формирања Прве лаке требавске пјешадијске бригаде из које је у протеклом рату погинуло 346 бораца, а више од 1.000 је рањено. Предсједник општинске Борачке организације Милутин Врачевић рекао је да је обиљежавање Дана Tребавске бригаде прилика да се укаже на значај одбрамбено-отаџбинског рата и улогу ове јединице у одбрани српског народа на овом простору. Он је истакао да се подсјећањем на ратни пут ове јединице евоцирају и успомене на погинуле борце, саборце умрле након рата и ратне војне инвалиде који су најзаслужнији за слободу.

Братунац - Централно спомен-обиљежје у КравициФото: СРНА

Данас обиљежавање страдања Срба у средњем Подрињу

Централни програм посвећен обиљежавању страдања Срба у средњем Подрињу биће одржан данас у Братунцу у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. Обиљежавању страдања Срба у Подрињу присуствоваће предсједник Републике Српске Милорад Додик и делегација Народне скупштине Српске. Програм ће почети у 19.00 часова парастосом убијеним и погинулим Србима из Подриња на градском гобљу у овом мјесту. Том приликом биће прислужене свијеће за покој душа 3.267 погинулих из регије Бирач, од којих је 2.428 настрадало у средњем Подрињу, а остали на другим ратиштима и дијеловима БиХ. Окупљене делегације положиће цвијеће код Централног спомен-крста гдје ће бити одата почаст свим српским жртвама из ове регије. Након парастоса, предвиђено

Никола, Јагода и Дарко прослављају са комшијама Дајанин рођендан / Фото Д. Дозет

Jагоду и Дарка љубав вратила у родни крај

Захваљујући повратничкој породици Веселиновић дечја граја одјекује далматинским брдима. Имају двоје деце, Николу и Дајану, много посла на сеоском газдинству, али се нису покајали због повратка Захваљујући Веселиновићима, Јагоди и Дарку, и њиховој животној причи, дечја граја поново одјекује далматинским брдима. Као у неком филму: вратили су се из туђине, он због носталгије према родном крају, а Јагода због љубави према Дарку. Осмелили су се да, далеко од градске вреве, оснују породицу у Голубићу код Книна, отворе излетиште и оформе велико сеоско газдинство. Али прича о Веселиновићима није филм, већ стваран живот препун изазова, суза и зноја, пољубаца и загрљаја. Као и већина њихових земљака, огњишта у Голубићу и суседном

Gojko_Gojkovic.jpg

Геноцид о коме се дуго ћутало!

Припадници дивизиjе „Принц Еуген“, потпомогнути муслиманима, поклали више од 600 житеља села Велика jула 1944. године Dр Гоjко Гоjковић, Велика Представници Невладине организациjе „Клуб Велика“ званично су предали Влади Црне Горе инициjативу за утврђивање пуне истине о геноциду у селу Велика, општина Плав, 28. jула 1944. где су, како тврде, зликовци клали неjач, старце, жене и децу коjа су бацана у ваздух и дочекивана на баjонете и коjоj су сечене ноге испод колена… – Будући да нацистички геноцид у Велици 28. jула 1944. године превазилази локалне оквире и опомиње, захтевамо да Влада Црне Горе формира државну комисиjу, у коjоj би били и квалификовани Величани, са задатком да се утврди тачан

Фото: Дарко Дозет

У мом Голубићу сунце другачије греје

Мирослав Веселиновић (46), најпознатији повратник у северној Далмацији. Бивши полицајац се пре осам година вратио из Србије и сада гаји око 300 грла стоке Сваке ноћи од, за српски живаљ у Хрватској најстрашнијег августа 1995, Мирослав Веселиновић (46) сањао је своје огњиште у Голубићу. Онда је, пре осам година, преломио, спаковао кофере, оставио посао и породицу у Инђији и вратио се у родно село надомак Обровца. – Да ли ми је било тешко? Тешко је било будити се свако јутро. Када сам дошао, четири дана сам седео на сунцу, само да ме огреје. То можда нећете разумети, другачије сунце греје, оно је ближе, топлије, као да те милује, а војвођанско

Прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу у Братунцу, данас је обиљежено 25 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони, које су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице.

Обиљежено 25 година од страдања 14 Срба у Загонима

Прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу у Братунцу, данас је обиљежено 25 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони, које су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице. Поред преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, који су одали почаст својим сродницима и комшијама, цвијеће код спомен крста положила је делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца. Породице су и данас подсјетиле на тај стравични дан и почињени масакр у Загонима. За тај злочин, као ни за многе почињене над Србима у средњем Подрињу, нико није одговарао.

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа убијених мјештана, данас je код спомен обиљежја у порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи, обиљеженo је 25 година од страдања 24 српска цивила и војника из овог села од којих је 17 убијено на данашњи дан 1992. године.

Служен парастос за 24 убијених Срба из Крњића

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа убијених мјештана, данас je код спомен обиљежја у порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи, обиљеженo је 25 година од страдања 24 српска цивила и војника из овог села од којих је 17 убијено на данашњи дан 1992. године. Цвијеће уз спомен-обиљежје постављено на црквеном зиду положиле су делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Удружења ветерана из Сребренице. Као и у другим српским селима ове општине злочин над српским становништвом у Крњићима починиле су муслиманске снаге из Сребренице и околних села. Представници Борачке организације и сродници убијених Срба из овог села још

Обиљежено страдање Срба у Крњићима (Фото: СРНА)

Данас парастос убијеним Србима из Крњића

У сребреничком селу Крњићи данас ће бити служен парастос за 24 српских цивила и војника које су припадници муслиманских снага из Сребренице убиле 5. јула 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова Цркви Светог Пророка Илије у Крњићима. Чланови породица настрадалих и делегације општине, Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулух бораца и несталих цивила из Сребренице положиће цвијеће уз споменик који су мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске, подигли својим настрадалим сродницима и комшијама у порти овдашње цркве. Тиме ће бити одата дужна почаст настрадалима и обиљежено 25 година од свирепог убиства невиних становника овог српског селa. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих

Скупштина Србије Фото: РТРС

„Српски зид плача-Сребреница“ 11. јула испред Скупштине Србије

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији најавило је да ће 11. јула испред Скупштине Србије поставити „Српски зид плача“ са фотографијама убијених сребреничких Срба и позвало удружења породица из Републике Српске да доставе фотографије српских жртава. „Молимо удружења породица жртава из Републике Српске да нам доставе слике Срба убијених у Братунцу, Кравицама и Сребреници, како бисмо урадили `Српски зид плача-Сребреница`“, саопштено је из тог Удружења. Они наводе да би тако на једном мјесту истог дана, могле заједно да тугују муслиманске и српске мајке из Сребренице. У саопштењу се додаје да су једино породице убијених муслимана дочекале правду, „док, нажалост, правде за српске жртве из Сребренице у БиХ

У Дервенти је данас обиљежен Дан ослобођења општине у одбрамбено-отаџбинском рату у коме је погинуло 608 српских бораца са овог подручја, а око 2.000 је рањено

Дервента: Обиљежен Дан ослобођења општине у одбрамбено-отаџбинском рату

У Дервенти је данас обиљежен Дан ослобођења општине у одбрамбено-отаџбинском рату у коме је погинуло 608 српских бораца са овог подручја, а око 2.000 је рањено. Начелник општине Дервента Милорад Симић изјавио је да се овај дан обиљежава достојанствено и свечано јер је 4. јули датум када су српске јединице ослободиле административно сједиште општине Дервента. „Tужно је вријеме било 1992. године, када су сви Срби, готово половина становништва, морали отићи из града, а они који су остали били су заточени, мучени, убијани“, рекао је Симић новинарима. Он каже да је, према неким евиденцијама, било 13.500 порушених стамбених јединица, али да су након 25 година видљиве знатне промјене. „Имамо стабилан буџет,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.