Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

DRŽAVI NE TREBA ZAKON O ĆIRILICI: U Sekretarijatu za zakonodavstvo kažu da je za zaštitu pisma dovoljna strategija razvoja kulture

Datum objave: nedelja, 4 aprila, 2021
Veličina slova: A- A+
Od zakona o zaštiti jezika i pisama, koji je trebalo da zaštiti ćirilicu od povlačenja pred sve agresivnijom latinicom i stranim izrazima, po svemu sudeći – nema ništa!
Izložba o Ćirilu i Metodiju (foto: Novosti)

Predlog je napisan još 2017. godine, prosleđen iz Ministarstva kulture vladinom Sekretarijatu za zakonodavstvo, a „Novosti“ su svih ovih godina pratile neizvesnu sudbinu ovog propisa koga se svi, osim njegovih pisaca i inicijatora, odriču. Tek ove nedelje Sekretarijat je obelodanio da smatraju da predloženi zakon nije dobar i da Ministarstvo kulture može da piše novi. U petak su otišli korak dalje tvrdnjom da nam uopšte nije ni potreban zakon koji bi zaštitio nacionalno pismo, već će taj posao raditi strategija kulture.

Iz njihovog obrazloženja, koje smo u petak dobili, zaključuje se da se rešenja kojima se štiti naše pismo nalaze u Predlogu strategije razvoja kulture za period od 2020. do 2029. godine. Navode i da bi se, prema strategiji, ćirilica štitila izmenom pojedinih zakona.

Oni su, takođe, poručili da Ministarstvo kulture može da napiše novi predlog zakona o javnoj upotrebi jezika i pisama.

U Ministarstvu kulture, međutim, vlada muk. Ministarka Maja Gojković i njeni saradnici nisu se oglašavali ovim povodom, iako smo pitali da li će biti napisan novi predlog zakona i kako komentarišu to što je postojeći predlog praktično odbačen nakon što je nekoliko godina čekao na usvajanje. Odgovore, međutim, nismo dobili.

S druge strane, u Sekretarijatu za zakonodavstvo obrazložili su svoj stav:

– Suštinski je važno to da se Vlada u prethodnom sazivu vezano za pitanje zaštite ćiriličkog pisma opredelila za drugi pristup i koncept u odnosu na onaj koji je zastupljen u Predlogu zakona, tako što je 13. februara 2020. usvojila Predlog strategije razvoja kulture od 2020. do 2029. Očekuje se dalji rad na tom dokumentu u ovom sazivu Vlade – pojašnjava za naš list Darko Radojičić, pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Naš sagovornik tvrdi da se ne radi o nepreduzimanju mera i odsustvu stavova, već su mere koncipirane na nešto drugačiji način, i podrazumevaju pre svega stimulacije i podsticaje.

– To je zapravo u ovoj oblasti jedini mogući pristup, koji pre svega polazi od potrebe podizanja svesti povodom određenih pitanja. Nasuprot tome, uvođenje koncepta koji se zasniva na privrednim prestupima i prekršajima koji mogu uslovno rečeno biti počinjeni od tako širokog kruga subjekata zapravo je najbolji način da zakon ostane mrtvo slovo na papiru – smatra Radojičić.

A u pomenutoj strategiji za razvoj kulture u ovoj deceniji, u delu koji reguliše „negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma i povezivanje srpskog kulturnog prostora“ navedeno je 12 tačaka, od kojih se samo šest bavi zaštitom srpskog jezika i ćirilice. U njima je navedeno: obavezivanje televizija sa nacionalnom frekvencijom na ćiriličko pismo prilikom titlovanja sadržaja i posticanje distribucije ćiriličkih književnih dela u javne biblioteke prilikom otkupa Ministarstva kulture. Navedena je i obaveza da kulturne manifestacije finansirane javnim sredstvima imaju ćirilički logo, potom stimulisanje privrednika čiji natpisi i reklame su na ćirilici, kao i proširenje nastavnih planova i programa sadržajima usmerenim na negovanje nacionalnog jezika i pisma. Poslednja tačka predviđa pokretanje inicijative da se na fakultetima uvede predmet Kultura izražavanja.

Radojičić napominje da se većina ovih mera može sprovesti bez izmena zakona.

STRUČNA JAVNOST OGORČENA

Lingvisti su ogorčeni najavama da se odustaje od donošenja zakona o zaštiti ćirilice. Članovi radne grupe koja je pisala predlog ovog propisa ocenjuju da je taj postupak primer državne nebrige, neznanja, arogancije i ignorisanja struke kad su posredi identitetska pitanja. Oni, takođe, smatraju da na ove oluke utiče i politika, te da nekome ne odgovara da se donese zakon kojim se štite srpski jezik i pismo kao osnove identiteta našeg naroda.

Izvor: novosti.rs

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top