arrow up
Живадин Јовановић

Унутрашњи дијалог о Космету: Зашто се Западу жури? 

Разговарамо са некадашњим Министром иностраних послова Савезне Републике Југославије, господином Живадином Јовановићем,данас председником Београдског форума за свет равноправних. Господине Јовановићу,ви сте један од ретких политичара у Србији који своје мишљење о Косову и Метохији до данас није променио.Ви сте онда а и данас судбину Косова и Метохије видели као део једне шире стратегије разбијања суверене СФРЈ. Ценећи ваш став и вашу одлучност, молимо вас да нам одговорите : У чему се из данашње визуре,састоји проблем – Косово и Метохија? ЖЈ: Косово и Метохија је за Србију и српски народ питање од животног значаја. Од  односа према том питању данас зависи како ћемо и да ли ћемо опстати као нација и

О страдању српског становништва у колони на путу Србобран-Јајце, септембра 1995.

ИНФОРМАЦИЈА О РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА ПРИПАДНИКА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ НАД СРПСКИМ ЦИВИЛНИМ СТАНОВНИШТВОМ НА ПУТУ СРБОБРАН – ЈАЈЦЕ 13. СЕПТЕМБРА 1995. ГОДИНЕ Пошто су 13. септембра 1995. године припадници Хрватске војске напали Србобран (Доњи Вакуф), српско цивилно становништво, међу којим је било највише жена, деце и стараца, кренуло је, бежећи пред њиховим нападом запрежним колима, тракторима, пешице, у аутобусима и камионима, из Србобрана и околних села ка Јајцу и Бањалуци. Велики број њих гонио је испред себе своју стоку. Ту колону, која се кретала од Србобрана ка Јајцу, напали су 13. септембра 1995. године код села Бравнице, на око 3 км испред Јајца, припадници 2. гардијске бригаде Хрватске војске, који су их

Милан Тепић

Обиљежавање 26 година од страдања мајора Милана Тепића

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу, у Козарској Дубици, сутра ће бити обиљежено 26 година од страдања народног хероја – мајора Милана Tепића. Помен мајору Tепићу у оквиру програма обиљежавања „Септембарских дана одбране“, биће одржан у 10.00 часова на мјесном гробљу у Комленцу. Мајор Југословенске народне армије Милан Tепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје, којим би убијао његове војнике. Њему у част, Република Српска је установила Орден за посебне заслуге у рату, а одлуком Скупштине општине Козарска Дубица 29. септембар проглашен је Даном сјећања на

Отворена изложба „Српско уметничко наслеђе на КиМ“ у САНУ(ФОТО)

Изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост“, аутора дописног члана САНУ Миодрага Марковића и проф. др Драгана Војводића, свечано је отворена у САНУ Београд – Изложба „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост“, аутора дописног члана САНУ Миодрага Марковића и проф. др Драгана Војводића, свечано је отворена у САНУ. Изложбу је отворио председник Академије, Владимир Костић, а отварању су присуствовали бивши председник Србије, Томислав Николић, генерални секретар у Председништву Србије, Никола Селаковић, директор канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић. Отварајући изложбу председник Академије, Владимир Костић, рекао је како се усуђује да изрекне суд да се ради не само о најзначајнијој

Фото Игор Маринковић

Постављен споменик мајору Милану Тепићу

Споменик народном хероју мајору Милану Тепићу постављен је недавно на зеленој површини у близини Клиничког центра Србије Споменик народном хероју мајору Милану Тепићу постављен је недавно на зеленој површини у близини Клиничког центра Србије. Обележје је прекривено пластичном фолијом, а ускоро би требало да буде и свечано откривено. Мајору Милану Тепићу биће подигнут споменик у близини улице која носи његово име на Савском венцу у знак сећања на његов херојски чин током ратних сукоба 1991. године. Тепић је издао наређење да се дигне у ваздух војно складиште ЈНА у близини Бјеловара 29. септембра 1991. године, које је требало да буде нападнуто, и том приликом жртвовао и сопствени живот. Аутор: В.Н. Извор:

Зов карауле Фото: РТРС

Представљена књига „Зов карауле“, исповијести војника са Кошара (ВИДЕО)

У Народном позоришту Републике Српске промовисан је роман Ненада Милкића „Зов карауле, посвећен догађајима на Косову у вријеме НАТО бомбардовања и копненог напада тзв. Ослободилачке војске Косова и војске Албаније. Књига „Зов Карауле“ писана је по истинитим догађајима које су испричали преживјели јунаци и родитељи који су изгубили дјецу на Кошарама. Настала је у знак сјећања на оне који се са Кошара нису вратили. „Живимо у времену када нас убјеђују да до копненог напада на СР Југославију и Србију није ни дошло. Међутим, 9. априла, на Велики петак, кренуо је копнени напад Војске Албаније и терористичке ОВК уз помоћ НАТО алијансе. Борбе су трајале три дана“, рекао је Ненад Милкић, аутор

Поводом обиљежавања 25 година од формирања Скеланског батаљона, данас је служен парастос за све погинуле српске борце и цивиле овог краја код Централног спомен-обиљежја за 305 погинулих Срба са простора бивше општине Скелани.

Обиљежено 25 година од формирања Скеланског батаљона

У Скеланима код Сребренице данас је обиљежено 25 година од формирања Скеланског батаљона Војске Републике Српске. У току одбрамбено-отаџбинског рата основана је општина Скелани са већинским српским становништвом у којој је формиран овај батаљон, чији је циљ био да сачува Србе у неколико села на подручју те општине. Поводом обиљежавања 25 година од формирања Скеланског батаљона, данас је служен парастос за све погинуле српске борце и цивиле овог краја код Централног спомен-обиљежја за 305 погинулих Срба са простора бивше општине Скелани. Након успостављања двоетничке власти у Сребреници, у јуну 1999. године под притиском високог представника и међународне заједнице дошло је до реинтеграције Скелана у састав ове општине, али је, ипак,

Petko_Miletic_sa_pordicom.jpg

Петко – српски Робинзон Крусо на Косову

Једина породица у селу у коме је до 1999. године, до повлачења српске војске и полиције са Косова и Метохије, у тридесетак домаћинстава живјело око 200 Срба Петко Милетић вратио се са породицом у село Опрашке, удаљено двадесетак километара од Истока на Косову и Метохији, гдје данас живи у потпуној изолацији. „Осудио сам себе, супругу и двоје деце на изолацију и жртвовао их зарад сопственог убеђења да ћу сопственом жртвом помоћи опстанку Срба и српске државе на Косову и Метохији“, прича за Срну Милетић. Tамара, ученица седмог разреда, и њен брат Лазар, ученик шестог разреда, у пречнику од пет километара, изузев подивљалих паса, живу душу не могу срести нити видјети.

Фото: pravoslavie.ru

У Бањој Луци промоција романа Ненада Милкића „Зов карауле“

У сриједу, 27. септембра 2017. године у 19 часова, на сцени Петар Кочић Народног позоришта Републике Српске, одржаће се промоција романа Ненада Милкића „Зов карауле“. Овај роман други је дио трилогије „Ми смо бранили Кошаре“ која је посвећена догађајима на Косову у вријеме НАТО бомбардовања и копненог напада тзв. Ослободилачке војске Косова и војске Албаније. Након промоција широм Србије и Црне Горе (16 промоција – преко 2000 посетилаца), зову карауле, причи о јужној српској граници и једној од две највеће битке модерне српске историје, причи о караули Кошаре и херојима са Проклетија, одазвала су се и браћа преко Дрине те ће прва промоција романа „Последња стража“ и „Зов карауле“, аутора

За борце Војске Републике Српске из Подгоре код Лопара данас је служен парастос испред спомен-обиљежја на којем су уписана 22 имена.

Парастос за борце из Подгоре

За борце Војске Републике Српске из Подгоре код Лопара данас је служен парастос испред спомен-обиљежја на којем су уписана 22 имена. Начелник општине Лопаре Радо Савић истакао је да је Подгора у рату дала велики допринос одбрани, јер су борци овога краја били на бранику планине Мајевице. „Општина Лопаре је у предходном периоду урадила бројне инфраструктурне пројекте да би се побољшао квалитет живота мјештана, а у овој години син несталог борца из Подгоре примљен је у стални радни однос у Центар за културу у Лопарама“, рекао је Савић новинарима. Према његовим ријечима, за потребе Борачке организације у Лопарама годишње се издваја 70.000 КМ из општинског буџета. Предсједник Општинске борачке организације

Недељко Митровић

Породице погинулих из Српске против ретификације споразума

Републичка организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Српске против је ратификације Споразума о статусу функционисања Међународне комисије за нестала лица у БиХ /ИЦМП/ због њихове пристрасности бошњачким, а на штету српских жртава, рекао је предсједник ове организације Недељко Митровић. „Породице погинулих и несталих из Републике Српске у потпуности се залажу да Дом народа парламента БиХ не ратификује Споразум са ИЦМП-ом, јер би на тај начин верификовали њихову активност, која није била објективна“, рекао је Митровић Срни. Он је истакао да су породице погинулих и несталих из Републике Српске из више разлога незадовољне радом ИЦМП-а, прије свега, асистенцијама у процесу тражења несталих, ексхумацијама, а посебно идентификацијама посмртних остатака. „За

big-1503.jpg

Милан Цветојевић убијен код Сиска, нађен крај Ковина

Миља Цветојевић свога је супруга Милана сахранила тек након рата, након што јој је нетко од повратника у поштански сандучић ставио лист „Панчевац“, у којем је писало да је тијело Милана Цветојевића пронађено на обали Дунава код Ковина, шест мјесеци послије убојства уз Саву Мошћеница код Сиска, топао дан 19. септембра 1991. Милан Цветојевић ради у дворишту породичне куће. Три особе, одјевене у маскирне униформе без ознака, гологлаве, с пиштољима за опасачима, долазе по њега и одводе га на обалу Саве, у оближњу Храстелницу, гдје га убијају мецима у потиљак. Убиство Милана Цветојевића тек је једна од неколико стотина сисачких ратних прича у којој починитељи нису одговарали. Све судске инстанце

Прва СДС Фото: СРНА

Прва СДС: Пресуда Капетану Драгану заснована на мржњи према Србима

Пресуда хрватског правосуђа Драгану Васиљковићу, познатијем као Капетан Драган, је политикантска, обојена усташком идеологијом и заснована на мржњи према Србима, саопштено је данас из Прве Српске демократске странке. Из ове партије наводе да је пресуда Васиљковићу осуђена да у будућности буде дерогирана и оборена, јер међународни правни поредак неће прихватити негирање међународних конвенција о људским, политичким и правним слободама. „Најоштрије осуђујемо правосуђе једне државе која је, нажалост, у ЕУ, а изриче овакве срамне и антисрпске пресуде“, истичу из Прве СДС. Васиљковић је јуче у сплитском Жупанијском суду, након годину дана суђења, неправоснажно осуђен на 15 година затвора. Проглашен је кривим по двије тачке оптужнице – злостављање затвореника на Книнској тврђави

Дрaгицa Koвaчeвић

Tajнa брaтoвoг кaпутa

Дрaгицa Koвaчeвић сумњa дa je нeкo тoкoм рaтa у бaниjскoм Kлaснићу ликвидирao њeнoг брaтa Mилaнa Дeмићa, jeр ниje хтиo узeти oружje и крeнути у рaт Лутajући пo зaпуштeнoм и нaпуштeнoм Kлaснићу, прoлaзeћи крaj дeсeтинa срушeних, нaгoрjeлих и oпљaчкaних кућa, нигдje нe нaлaзимo чeљaдeтa. Oдjeднoм, изa jeднoг зaвoja трoшнoг путa, зaбљeсну нaс кућa, тoликo лиjeпa дa зaстaje дaх. Испрeд њe, витaлнa жeницa пoзвa нaс у двoриштe. ‘E, бaш лиjeпo дa стe дoшли, дaнaс ми je сeдaмдeсeти рoђeндaн!’ – рeчe уз ширoк oсмиjeх и oтвoри joш ширe врaтницe. Нa трпeзи сe зa чaс нaђoшe тeк убрaнe jaбукe и крушкe. Приje чeтрдeсeт гoдинa, Дрaгицa Koвaчeвић и њeн супруг Љубoмирoтишли су, зa пoслoм из Kлaснићa у Kaрлoвaц,

Капетан Драган: Последња битка српско-хрватског рата

О Драгану Васиљковићу, једној од најживописнијих фигура новије српске историје, ексклузивно за Недељник говоре његови пријатељи, супруга, адвокати, сарадници, они који су га знали деведесетих и они који се праве да га не познају сада… Рећи да је живот Драгана Васиљковића, Данијела Снедена, Драгана Симендића, Капетана Драгана – што су само нека од познатих имена која су означавала ту контроверзну, живописну фигуру што се појавила почетком деведесетих – сценарио за филм, био би озбиљан еуфемизам. У ствари, срећа је што се читава планета помало оканула Холивуда, и што је прешла на производњу серија, пошто прикљученија човека који је данас осуђен на 15 година затвора у ХРватској. Недељник је у Аустралији

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Невјесте смрти

Овjенчане победничким соколским ловоровим виjенцем Пребиловчанке су, безмало све до jедне, осим

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.