Отаџбински рат Архиве - Страница 158 од 504 - Јадовно 1941.

Предсједник Републике Српске разговарао са предсједницом Удружења жена жртава рата Републике Српске (http://www.predsjednikrs.net)

Предсједник Српске подржао усвајање закона о заштити жртава ратне тортуре

25. октобар 2017.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас у Бањалуци са предсједницом Удружења жена жртава рата Републике Српске Божицом Живковић Рајилић. Рајилићева је упознала предсједника Српске са активностима Удружења и иницијативи за доношење закона о заштити жртава ратне тортуре. Предсједник Српске је изразио пуну подршку доношењу овог закона, те нагласио да ће институције Републике Српске и убудуће наставити да пружају институционалну подршку овом удружењу. Рајилићева је Додику уручила плакету као знак захвалности и подршке. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Рајилић: Потребан исти однос према свим жртвама рата … Рајилић: Тужићемо злочинце који су нас злостављали | Јадовно … Рајилић: У Посавини било заточено више од 360 Српкиња …

Коментар: Ветерани

25. октобар 2017.

Ветерани који су веровали својој земљи предуго су таворили у мемли периферијских борачких канцеларија, славећи своје годишњице у кафанама и салама за парастосе. Била је то освета дезертера и идеолога новог поретка Када је потписано примирје у Првом балканском рату, децембра 1912. године, Краљевина Србија за свега неколико недеља исковала је споменице, доделила инвалиднине, и уписала ратни стаж за око 400.000 бораца који су тиме постали “стари ратници”. Данашњој Србији требало је скоро две деценије да јавно ода признање свима који су се борили под њеном заставом. Познато је и због чега. Лакше је било јавно стидети се деведесетих и огрешити се о бивше војнике, него рећи истину и замерити

Покушај банализације злочина над сарајевским Србима

25. октобар 2017.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић изјавио је Срни да политичко Сарајево не жели да буду процесуирани Бошњаци који су чинили ратне злочине, не само на локацији Казани, гдје су убијени бројни српски цивили, већ и у другим случајевима у овом граду. Истичући да сви који су починили злочине током рата у БиХ треба да одговарају, Којић је напоменуо да јама Казани није једино мјесто злочина почињених над Србима у Сарајеву и околини и да би у овом граду требало да се обиљеже сва стратишта. Он је подсјетио да је прошле године и лидер СДА Бакир Изетбеговић обишао Казане, али искључиво из политичких

Ухапшен некадашњи припадник ХВО због ратног злочина над Србима у Посавини

25. октобар 2017.

Некадашњи припадник Војне полиције Хрватског вијећа одбране ухапшен је данас због сумње да је починио ратне злочине над жртвама српске националности на подручју Брода 1992. године, саопштено је из Тужилаштва БиХ. Лице је ухапшено на граничном прелазу, на основу наредбе Тужилаштва БиХ. У току је транспорт осумњиченог, који је под истрагом, у Сарајево гдје ће бити предат поступајућем тужиоцу који ће га испитати, након чега ће одлучити о даљим процесним активностима у предмету. Ријеч је о истрази Тужилаштва БиХ која се односи на ратне злочине над жртвама српске националности на више локација на подручју Брода 1992. Извор: СРНА Везане вијести: Стравични злочини над Српкињама у протеклом рату | Јадовно … Kaкo су

Србин тражио од Срба да не оптужују Орића!

25. октобар 2017.

Бивши командант бригаде Војске РС осумњичен за ометање правосуђа. С. П. упозоравао људе пре сведочења да пазе шта причају. Сумња се да су одређени сведоци били подмићивани, али нема доказа Током суђења Насеру Орићу, команданту такозване Армије БиХ у Сребреници, више сведока Тужилаштва БиХ било је изложено притисцима, што је полиција и документовала, изјавио је координатор Тима за истраживање ратних злочина МУП РС Симо Тушевљак. Он каже да је МУП РС од тих сведока узео изјаве и о свему обавестио Тужилаштво БиХ. – Једна особа је због тога ухапшена и очекује се подизање оптужнице против ње – истакао је Тушевљак, не желећи да открива о коме је реч. Из извора

Велика Госпа нестала у пламену

25. октобар 2017.

Прошло је 26 године како је у ноћи између 23 и 24 октобра 1991. године изгорела црква Успења Пресвете Богородице у Доњој Рашеници, у народу познатија као Велика Госпа. Недалеко од Грубишног Поља на брду између Рашенице и Ивановог села, поред гробља стајала је црква која је саграђена 1709. године и по предању је саградио капетан Радојчић. Била је једна од четири дрвене цркве које су преживеле 1941. годину, али не и 1991. Непозната рука запалила је храм који је изгорео до темеља иако је био споменик нулте категорије и под заштитом Унеска. Црква Успења Пресвете Богородице, иако скромних димензија (15 х 9,30 м) била је највећа по величини међу

Grubišnopoljska kronika 1990. – 1991. или о томе како Ивица и Перица конструишу хрватску историју

25. октобар 2017.

Шта су све поjедини Хрвати спремни да учине како би оправдали своjе злочине над Србима, доказ jе између осталог и писање хронике Грубишног Поља двоjице младих хрватских аутора, Петра Башића и Ивице Мишкулина. У часопису „scrinia slavonica“ обjављена су 2007. и 2010. године (Scrinia Slavonica, god.7, br.1, rujan 2007,str. 342–370; Scrinia Slavonica, god.10, br.1, rujan 2010, str. 454-494) са назнакама „Izvorni znanstveni rad“два тематски везана текста под насловом „Grubišnopoljska kronika 1990.–1991.“ (I dio односно II dio, у даљем тексту Kronika) младих хрватских аутора Петра Башића и Ивице Мишкулина, иза коjих стоjе, односно чиjи су сарадници судећи по испису испод имена аутора – Hrvatski institut za povijest, Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, Slavonski Brod. Већ прво читање овог „изворног научног рада“ показуjе шта jе заправо циљ и сврха свега овога – стварање нове хрватске повиjести помоћу непостоjећих и фалсификованих

Свједочења о силовању малољетне Српкиње

24. октобар 2017.

На суђењу бившим припадницима такозване Армије БиХ Елвиру Муминовићу, Самиру Кешмеру и Мирсаду Мензиловићу за силовање малољетне Српкиње 1993. године у сарајевском насељу Велешићи, свједок Тужилаштва БиХ Фарук Зубчевић, који је тада радио у Центру служби безбједности Сарајево, рекао је да му је у мају те године дошла малољетна дјевојка са мајком да пријави силовање и да је послије идентификовала починиоце. Зубчевић је испричао да је средином маја 1993. године у Центар дошла старија жена и рекла да су њену кћерку силовала тројица припадника Армије БиХ. “Потом је ушла дјевојка сва избезумљена и објаснила да су је три особе, уз пријетњу оружјем, приморале да оде у стамбени објекат и силовале.

Српски хероји добијају празник

24. октобар 2017.

Министарство одбране поднело иницијативу да се 4. децембар прогласи за Дан ратника. Министар Вулин: Биће то дан када ће наши хероји ући у касарне, школе и медије Србија би већ ове године 4. децембар могла да обележи као празник посвећен палим и преживелим учесницима ратова – Дан ратника. Овим гестом држава би на највишем нивоу изразила захвалност свима који су под њеном заставом носили оружје од ослободилачких ратова у 19. веку, па до одбране земље од НАТО агресије 1999. Министарство одбране званично је упутило захтев Влади да установи овај празник, у спомен на све грађане који су се одазвали позиву државе и стали у њену одбрану. Суштину ове идеје чини

ЕВО ЗБОГ ЧЕГА Србија тражи Насера Орића

24. октобар 2017.

Против Насера Орића и још четири његова сарадника у Србији се води поступак због убиства девет српских цивила јула 1992. Орић је недавно у Сарајеву ослобођен кривице за злочин над Србима. Тужилаштво за ратне злочине Србије поднело је захтев за спровођење истраге почетком августа 2011, а Виши суд одобрио је њено спровођење у првој половини децембра исте године, сазнаје „Блиц“. Осим Орића, поступак се води и против Хакије Махољица, Смаје Манџића, Нурије Хусића Сенахида и Амира Мехмедовића Гезе. У решењу се наводи да су осумњичени злочин починили са сада покојним Зулфом Тусуновићем, као и са припадницима Територијалне одбране БиХ, за које нема ближих податка: Велидоном Делићем, Харизом Ахметовићем, Аземом Мулалићем,

Бомбардовање и гранатирање Приједора 1995. године

24. октобар 2017.

Пред крај одбрамбено-отаџбинског рата Приједору је запријетила опасност да падне у руке хрватско-муслиманске коалиције, помогнуте и авионима НАТО пакта. Ипак, херојством припадника Војске Републике Српске и грађана Приједора такав сценарио је избјегнут. Вријеме о којем пишемо представља једну од тежих ситуација за српски народ у ратовима деведесетих. Те 1995. године Срби из Републике Српске Крајине протјерани су са својих огњишта, у акцији хрватске војске која је била помогнута и снагама НАТО пакта. Цијели западни дио Босанске Крајине био је окупиран снагама хрватско-муслиманске коалиције. И овај пут те снаге су имале одобрење и помоћ западних сила. Стотине хиљада српских избјеглица са ових територија закрчило је путеве и градове Републике Српске. На

На данашњи дан 1991. проглашена Скупштина српског народа БиХ

24. октобар 2017.

На данашњи дан 1991. године у Сарајеву је проглашена Скупштина српског народа БиХ, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ. Административно сједиште скупштине било је у Сарајеву, а након избијања ратног сукоба сједиште је измјештено на Пале. Од 1998. године административно сједиште Народне скупштине Републике Српске je у Бањалуци, гдје се налази и данас. Посланици Народне скупштине 9. јануара 1992. године усвојили су Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ и тај дан се у Републици Српској обиљежава као Дан Републике. Народна скупштина је 28. фебруара 1992. године донијела Устав, као утемељење правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске. По окончању ратних дејстава,

Душу нису убили – један народ – један вијек – три страдања – да не заборавимо

23. октобар 2017.

На 62.Међународном Сајму књиге у Београду 24.10.2017.године у 14,00 часова у сали Иво Андрић(Хала 2 приземље) у организацији Представништва Републике Српске у Србији и Управе за сарадњу са Србима у дијаспори и региону биће одржана промоција пројекта”Душу нису убили” Удружења Српско-руски Мост из Бањалуке. Пројекат се састоји од истоименог документарног филма (трајања 82 минуте) и књиге свједочења “Душу нису убили” аутора Мире Лолић Мочевић ( новинара РТРС и публицисте) и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20.вијеку ” аутора доцента др Драге Мастиловића ( декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву). По први пут на једном мјесту о страдању српских цивила у Босни и Херцеговини у свим ратовима

Данас пронађени остаци лобање, тијела раније “нестајала”

23. октобар 2017.

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана са сједиштем у Добоју Зоран Благојевић рекао је Срни да је добио информацију да је данас на једном локалитету у Возући пронађен скелетни остатак лобање, те да су на терен упућени тимови. “Породице несталих Срба жељно ишчекују да сахране барем дио тијела који се пронађе”, изјавио је Благојевић. Благојевић је истакао да се на подручју Возуће трага за још 129 несталих српских жртава и да је њихов проналазак “ствар нечије добре воље”. Он је истакао да су локације са посмртним остацима погинулих Срба добро познате, јер се сваки пут по проналажењу тијела измјештају и врше опструкције. Као примјер Благојевић наводи податак да је ексхумирање посмртних остатака

Идуће године публикација о страдању Срба у Тузли

23. октобар 2017.

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у сарадњи са Удружењем “Тузлака” из Бијељине објавиће наредне године публикацију о страдању Срба у Тузли у 20. вијеку са посебним акцентом на страдање у “Тузланској колони”, рекао је Срни директор овог Центра Милорад Којић. “Страдање у `Тузланској колони` обиљежило је почетак сукоба на ови просторима и почетак протјеривања Срба из такозване `мултиетничке Тузле` и ова публикација се темељи искључиво на чињеницама, а никако на манипулацијама”, навео је Којић. Према његовим ријечима, публикација о страдању Тузлака у 20. вијеку биће основа за снимање документарног филма. Којић је рекао да би рецензент ове публикације требао бити главни историчар израелског Института