arrow up

26. година од оснивања хрватског логора Лора у Сплиту

Логор Лора је био концентрациони логор у Сплиту, у коме су мучени и убијани Срби током ратова на простору бивше Југославије. Постојао је од 1992-1997. О свим дешавањима у Логору Лора био је упознат цео државни и војни врх Републике Хрватске. Кроз логор је прошло 1.005 регистрованих затвореника који су прошли стравичну психо-физичку тортуру. Овај логор је основан на месту некадашње ратне луке Југословенске Народне Армије. Након одласка ЈНА из ратне луке Лора, припадници Војне полиције хрватске војске преузимају Лору. Према сведочењима преживелих логораша Лора је сматран за један од најужаснијих логора на простору бивше Југославије током ратова. У Сплиту је 6. маја 1991. године дошло до великих демонстрација у

Косово Фото: Getty Images

Много Срба одлази, а мало се враћа

Статистика показује да је Косовско поморавље, уз Ранилуг и Гњилане, те општине Клокот и Партеш, напустило више од 1.500 младих који су оставили празна домаћинства. Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Према званичним подацима, у протеклој години на Космет се вратило 350 расељених, углавном Срба и припадника осталих мањинских заједница, а иселило се и продало имовину више од хиљаду лица српске националности. Tалас расељавања, уз одбијање већинске албанске заједнице да се сагласи са повратком прогнаних Срба из Метохијске котлине, посебно у општине Сува Река и Ђаковица, угрожава даљи опстанак српског народа, оцјењују представници Српске листе. Уз заједницу српских општина, безбједност и какав-такав повратак расељених, приоритет Српске листе и представника Срба у локалним и

Помен код споменика жртвама Другог свјетског рата

Помен у Доњим Граховљанима за жртве офанзиве Хрватске војске 1991. године

Реквијем за пакрачка села : У десетак села, остали су цивили који су трагично завршили и за чијим се посмртним остацима и данас трага Пакрац – У селу Горњи Граховљани код Пакраца, 28. децембра први пут је одржан помен за цивилно становништво пакрачког краја настрадало крајем 1991. године. Хрватска војска села заузела је села насељена српским становништвом. У сваком од тих десетак села остали су цивили који су трагично завршили и за чијим се посмртним остацима и данас трага. Само у Горњим Граховљанима нестало је 16 цивила, у Бранешцима седам, у Кусоњама десетак, а жртве се биљеже и у другим селима. Окупљени су се кроз молитву сјетили и цивила из

У Дому културе у Козарској Дубици приказан је документарни филм "Небо над Бјеловаром" аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Tепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године.

Приказан документарни филм о херојству мајора Тепића

У Дому културе у Козарској Дубици приказан је документарни филм „Небо над Бјеловаром“ аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Tепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године. Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да је тај филм наш дуг према хероју Милану Tепићу који ће свједочити о његовом дјелу. „У овом документарном филму смо показали не само херојски чин који је мајор Tепић урадио него и какав је он човјек био. А то је био добар човјек, који је одржао своју ријеч да ће бранити своју земљу. Херојски је погинуо, али је показао генерацијама које долазе како се воли и брани отаџбина“, рекао

Миленко Савановић

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (18): Са Билтом и Акашијем

Мартић није допустио Микелићу да прозбори бар једну ријеч… Ћутао је и Акаши. Ни ријечи није проговорио. Само је слушао. И памтио 5. август 1994. У Книну сам. Јављено ми је да је Борислав Микелић одбио приједлог одлуке о уједињењу Републике Српске и Републике Српске Крајине. Пишем причу за моје у „нашем Ослобођењу“. Пратио сам и сусрет Јасушија Акашија и Карла Билта са руководством Републике Српске Крајине. Милан Мартић није допустио Микелићу да прозбори бар једну ријеч… Ћутао је и Акаши. Ни ријечи није проговорио. Само је слушао. И памтио. Послије састанка разговарао сам са њима двојицом… Нешто су ми и Билт и Акаши прозборили за новине. Онако успут. Ништа

Насер Орић снимљен у време рата у БиХ (Фотодокументација „Политике“)

Тужилаштво се жали на ослобађајућу пресуду Орићу

Бањалука – Тужилаштво Босне и Херцеговине упутило је Суду БиХ жалбу на првостепену пресуду Насеру Орићу, јавља бањалучка АТВ. Тужилаштво је, како се наводи, констатовало да је та пресуда јединствена у судској пракси с обзиром на то да је базирана на доказу који не постоји и на доказу који није изведен на главном претресу. Подсећа се да је Орић пре два месеца ослобођен првостепеном пресудом за убиство три српска цивила у сребреничким селима. Орић, којег Бошњаци сматрају ратним херојем, а Срби злочинцем, ухапшен је 10. јуна 2015. у Берну по потерници Србије, на путу за Швајцарску, где је требало да присуствује обележавању 20. годишњице злочина у Сребреници. Србија је потерницу за

Протојереј Јеленко Стојаковић Фото: Robert Fajt / CROPIX

‘Сада се спремамо за Божић један, а ускоро ћемо за други’

Спуштамо се са старе ријечке цесте у котлину која с ријеком Добром и жељезничком пругом дијели два брда по којима су разбацана 24 насеља. Пред подручном школом Николе Тесле у средишту парка је споменик палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма, и баш тим ријечима то тако пише на ћириличној, али нетакнутој плочи. Мало даље је биста Марка Вучковића, горанског првоборца, која није ишарана спрејем. У самом средишту су четири кафића, из једног гласно трешти партизанска корачница “По шумама и горама”, али се нитко од оно мало пјешака који силазе с нетом пристиглог воза из Ријеке на колодвор на којему пише “Моравице” на то не обазире. Овдје чак није било ни рата,

Паулина Арбутина: Буjицa нa грoбљу

Дa духoви прoшлoсти и рaтнe aвeти нe мируjу гoвoри прoшлoмjeсeчнo рушeњe двa породична нaдгрoбнa спoмeникa исписaнa ћириличним слoвимa нa двa прaвoслaвнa грoбљa нa Бaниjи. Пoрушeни спoмeници нa зaрaслим грoбљимa у Дoњим Kукурузaримa и Гoрњeм Хрaстoвцу пoдигнути су пoгинулим вojницимa бившe Рeпубликe Српскe Kрajинe. Нa jeднoм, oнoмe M. З.-у, писaлo je: ‘Пoгинуo зa бoљу будућнoст Српскe Kрajинe. Спoмeник пoдижу рoдитeљи и брaт.’ Нa спoмeнику Ђ. K.-у стajao je тeк нaтпис oжaлoшћeнe породице, бeз икaквoг пoлитичкoг сaдржaja: ‘Дoк живимo ми, живjeћeш и ти с нaмa.’ Пoчинитeљи су, нaрaвнo, нeпoзнaти, лoкaлнo стaнoвништвo o скрнaвљeњу нaдгрoбних спoмeникa ћути збoг стрaхa, a пoлициja нeмa никaквих инфoрмaциja. Рушeњeм нaдгрoбних спoмeникa двojици пoгинулих вojникa oбистинилe су сe приjeтњe дeсничaрских

Фото И. Радуловић

Претукли га, пекли и тражили паре

Непознати нападачи су провалили у кућу Златибора Денића (67) из Угљара код Косова Поља претукли га, везали и потом му нанели тешке опекотине по ногама а после преметачине куће, оставили су га везаног Непознати нападачи су провалили у кућу Златибора Денића (67) из Угљара код Косова Поља претукли га, везали и потом му нанели тешке опекотине по ногама а после преметачине куће, оставили су га везаног, преноси РТВ Ким. Полиција и форензичари су извршили увиђај, потврдио је командир полицијске станице у Грачаници Братислав Трајковић. „Могу слободно да кажем да су га мучили, нанете су му опекотине. У кући је извршена преметачина, а од њега су тражене паре,“ казао је Трајковић.

Припадници ВРСК, којима је командовао Милан Мартић, немају коме да се обрате за своја права

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (17): Милан Мартић предсједник РСК

Трвења у политичком врху САО Крајине не престају. Милан Мартић на једној, Милан Бабић на другој, Борислав Микелић на трећој, стари есдеесовци на четвртој страни… Не иде ово уз име једног народа осим оног којем припадам 22. фебруар 1994. Први овогодишњи одлазак у Книн гдје не престају превирања… Хоћемо ли се икад уразумити и макар између себе поштовати? Трвења у политичком врху САО Крајине не престају. Милан Мартић на једној, Милан Бабић на другој, Борислав Микелић на трећој, стари есдеесовци на четвртој страни… Не иде ово уз име једног народа осим оног којем припадам. Нисам сигуран де ће све ово изаћи на добро. Увјерава ме у ово и Илија Џепина,

Бихаћко ратиште

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (16): Жестоке борбе на бихаћком ратишту

Пред амбулантом на Грабежу у врећи тијело једног од погинулих. Поред вреће, пакет који је погинулом стигао од његових из Гламоча. Никад неће појести онај коме је то намијењено… 29. јули 1993. Више од три и по хиљаде Хрвата из Бугојна прешло је у селу Мрачај на планини Радуша код Купреса на територију Републике Српске. Међу њима је и око триста униформисаних Хрвата, припадника Хрватског вијећа одбране… Под једном од јелика сједе двије жене и неки господин. Кажу ми да је, прије рата, био директор „Кожаре“ у Бугојну. Једва је пристао на разговор. Прича ми како су муслимани заробили и одвели двадесет и шест најугледнијих Хрвата из Бугојна. – Нико

Фото: Илустрација

Удружење породица киднапованих и убијених на КиМ тражи правду за жртве логора ОВК

Удружење породица киднапованих и убијених на КиМ и породице „Косметских жртава“ траже правду за жртве убијене и мучене у логорима тзв. ОВК, јер у противном неће подржати Специјални суд за злочине ОВК Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији и породице „Косметских жртава“ траже правду за жртве убијене и мучене у логорима такозване Ослободилачке војске Косова и наводе да у противном неће подржати Специјални суд за злочине ОВК. У апелу упућеном Министарству правде, Специјалном суду у Хагу и Владиној комисији за киднапована, нестала и убијена лица, Удружење породица тражи правду за жртве логора и крематоријума „Клечка“, логора и масовне гробнице „Радоњић језеро“, логора и масовне гробнице „Глођане“, логора

Фото Танјуг

Гујон дошао на КиМ са 10 тона помоћи (ФОТО)

Француски хуманитарац почео је поделу помоћи на коју већ традиционално 14 година, могу да рачунају Срби у енклавама у нашој јужној покрајини Оснивач хуманитарне организације “Солидарност за Косово” Арно Гујон почео је данас поделу 10 тона хуманитарне помоћи на Косову и Метохији, прикупљене ове године у Француској.  Помоћ, на коју већ традиционално 14 година, могу да рачунају Срби у енклавама у нашој јужној покрајини, стигла је и овај пут и то је 43. конвој хуманитарне помоћи, од када је основана организација “Солидарност за Косово”. Према речима хуманитарца Арна Гујона, деци у ОШ “Миладин Поповић” у селу Бостане у општини Ново Брдо, овога пута стигле су играчке, гардероба, обућа, док ће

Фото: Thinkstock

Оптужница против 14 лица због ратног злочина над Србима у Коњицу

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против 14 особа због злочина против човјечности над српским цивилима на подручју Коњица и околине. Оптужница је подигнута против Есада Рамића /51/, Шефика Никшића /72/, Митка Прикића /55/, Реџепа Балића /65/, Хамеда Лукомирака /46/, Исмета Хабибовића /61/, Сенадина Ћибе /50/ и Агана Рамића /55/, сви из Коњица, који се налазе у притвору, саопштено је из Тужилаштва БиХ. Оптужница је подигнута и против Аднана Аликадића /55/ из Сарајева и Алмира Падаловића /49/ из Мостара који се налазе у притвору, Енеса Јахића /48/ из Коњица којем су одређене мјере забране, те Сафаудина Ћосића /43/, Мухамеда Цакића /49/ и Сеада Јусуфбеговића /76/ из Коњица. Они се терете за

Изетбеговић и Махмуљин са муџахединима Фото: РТРС

Хрватски медији пишу о масакру на Возући

Медији у Хрватској пишу о ужасним злочинима одреда „Ел Муџахид“ над Србима са Возуће и о амнестирању генерала Сакиба Махмуљина од одговорности, мада је био командант Трећег корупуса у оквиру ког је дјеловала ова исламистичка јединица.Мзџахедини су брутало ликвидирали педесетак српских заробљеника и одсијецали им главе – наводи „Слободна Далмација.“  Хртватски медији наводе и снимке које посједује Радио-телевизија Републике Српске на којима муслимански лидер Алија Изетбеговић постројава корпус и поздравља муџахедине на арапском језику. Махмуљин се пред камерома „похвалио“ да је међу јединицама његовог корпуса и одред „Ел муџахид“. „Tо су Први маневарски батаљон из Зенице, 372. ослободилачка бригада из Tешња, Седма муслиманска, Специјални диверзантски одред, комплетна 329. која је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.