arrow up
Јама Казани, Фото: Архив

Циљ поставити спомен-крст на Казанима

Савез логораша Републике Српске затражиће од кантоналних власти у Сарајеву дозволу за постављање спомен-крста на Казанима у знак сјећања на све страдале Србе у овом граду у протеклом рату, изјавио је предсједник Савеза Бранислав Дукић. Поводом 22 године од егзодуса сарајевских Срба, Дукић је подсјетио да је у Федерацији БиХ током протеклог рата било 536 логора за Србе, од чега само 126 у Сарајеву. “Власти у Сарајеву нису нам дозволиле постављање спомен-крста на Златишту изнад Сарајева, спомен-плоче у касарни `Виктор Бубањ`, у Добровољачкој, као и на многим другим мјестима гдје су звјерски мучени и убијани Срби, али нећемо одустати од намјере да поставимо спомен-крст на Казанима”, поручио је Дукић. Егзодус

Ученици основних школа са подручја Источног Новог Сарајева и Источне Илиџе присуствовали су данас на гробљу у Миљевићима помену за дјевојчице Милицу Лаловић и Наташу Учур које су убијене снајперским хицима у сарајевском насељу Грбавица 1995. године.

Подићи спомен-обиљежје за све страдале ученике у протеклом рату

Ученици основних школа са подручја Источног Новог Сарајева и Источне Илиџе присуствовали су данас на гробљу у Миљевићима помену за дјевојчице Милицу Лаловић и Наташу Учур које су убијене снајперским хицима у сарајевском насељу Грбавица 1995. године. Директор Основне школе “Свети Сава” Данијела Мрда рекла је да ће ОШ “Свети Сава”, на иницијативу наставника и ученика, подићи спомен-обиљежје у дворишту ове школе за све страдале ученике у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Она је истакла у обраћању окупљенима да рат показује најгоре наличје човјека, а да је најтеже када страдају дјеца. “Ова дјеца нису била крива низашта. Оне су играле ластиша за вријеме потписаног примирја 1995. године, вјерујући у добро нас одраслих

Недељко Митровић Фото: СРНА

Идентичан егзодус Срба из Сарајева и Хрватске

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да је идентичан егзодус Срба из Сарајева и Хрватске, чије су посљедице етничко чишћење и ратни злочини над Србима. “Када се упореди егзодус Срба из Сарајева и егзодус Срба из Хрватске видљиво је да је то посљедица политика међународних фактора која је толерисала етничко чишћење и ратне злочине над српским народом и ништа није предузела да то спријечи”, рекао је Митровић Срни. Митровић је нагласио да је посебно проблематично то што је ратни злочин над Србима у Сарајеву настављен у другом облику – скрнављењем српских гробаља, отимањем приватне имовине, те спречавањем повратка Срба на вјековна огњишта. Он

Корићка јама

Геноцид у Херцеговини: Кад се то звало само истребљење

Како су, кад и гдjе убиjани Срби по Херцеговини; прича jе коjу нико више нема право да заборавља и прешућуjе. Фронтал стога отпочиње jош jедан фељтон. Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. године), учинила jе оваj кршевити краj ареном наjгнусниjих злочина коjе jе запамтила свjетска историjа, али и колиjевком првог масовног устанка против фашистичке тираниjе у поробљеноj Европи. Оно што су подивљале усташке хорде починиле у прољетним и љетним покољима херцеговачких Срба 1941. године превазилази машту и бестиjалност наjсвирепиjих злочина коjе jе историjа запамтила. Мушкарци, жене, дjеца и старци убиjани су на наjбрутаниjе начине: спаљивањем на кућном огњишту, ударањем маљевима, полугама и шипкама,

Фото: Thinkstock

Почело суђење за злочине над Србима у Броду

У Суду БиХ почело је суђење Алминку Исламовићу за ратни злочин почињен над српским цивилима на подручју Брода 1992. године. Исламовић је, према Тужилаштву БиХ, као некадашњи припадник и командир вода Војне полиције 101. брдске бригаде Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптужен у шест тачака да је од марта до октобра 1992. учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности, који су били затворени у подруму старе станице полиције у Броду. Исламовићу је на терет стављено и одвођење заточених на принудне радове, као и паљење и пљачкање њихове имовине, али и уништавање вјерских, културних и историјских споменика, преноси Бирн. Тужилац Тужилаштва БиХ Милорад Барашин рекао је да ће

Муслимани у Сарајеву за годину побили скоро исто Срба као Павелић за четири

У првој години протеклог рата у Сарајеву су муслимани убили 4.048 Срба, што је готово исто колико и /вођа фашистичког усташког покрета Анте/ Павелић у истом граду за четири године, од 1941. до 1945. године, тврди директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић. Он је навео да је у Сарајеву од 1992. до 1995. године убијено 7.432 Срба, од тога 6.188 мушкараца и 1.244 жене, истичући да су мртви Срби најубједљивији свједоци истине, да је њихове мошти могуће сакрити, али да трагове није могуће поништити. Иванишевић је за “Вечерње новости” рекао да српске жртве нестану када их злочинци пописују и да на свијету не постоји нечаснији

(фото;Катера.њуз)

Дан сјећања на Милицу Лаловић и Наташу Учур

Ученици основних школа са подручја општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа присуствоваће данас на гробљу у Миљевићима помену дјевојчицама Милици Лаловић и Наташи Учур које су убијене снајперским хицима у сарајевском насељу Грбавица 1995. године. Директор Основне школе “Свети Сава” из Источног Новог Сарајева Данијела Мрда изјавила је Срни да прота Војислав Чаркић сваке године служи опело погинулим дјевојчицама код спомен-обиљежја у Миљевићима. “Ове године смо одлучили, с обзиром на то да су то биле наше ученице, да опелу присуствују и ученици основне школе. Циљ је да ученици који похађају наставу у овој школи, али и ученици из регије сачувају успомене на страдале дјевојчице”, истакла је Мрда. Она је

Филип Родић

Зона сумрака: Нису Кошаре за клошаре

Шта наша деца треба да уче о српској историји? И оној старијој, а посебно о овој новијој, историји у којој су учествовали и њихови очеви и мајке. Да ли је за „суочавање с прошлошћу“, на којем грађанисти толико инсистирају, довољно учити о српској кривици и геноцидности, или има места и за херојство и пожртвованост? Постоји ли Американац који није чуо за Аламо? Постоји ли Грк неупућен у подвиг његових предака на Термопилима? Има ли Руса који не знају за „Павловљеву кућу“ у Стаљинграду? Можда и има, али требало би их потражити лупом. Такође, замислите какав би одијум у нашој јавности, пре свега грађанистичкој, изазвало евентуално одбијање неке институције да дозволи

Детаљ из серије "Шифра Деспот"

Книнска “Зора“ није ловачко друштво

Серија „Шифра Деспот“ која се већ месец дана приказује на ТВ Пинк најавлјивана је много пре него је почела, трејлером из епизоде у којој су се Радош Бајић и други аутори поиграли с једном од најосетлјивијих група српског друштва, крајишким Србима, протераним у Србију у време хрватских војно-полицијских акција “Блјесак” и “Олуја”. Крајишници знају за шалу, из њихових редова су Петар Кочић, Симо Матавулј, Петар Петровић Пеција, Јован Радуловић и многи други који су пером сецирали њихове слабости. Дакле, у овом тексту није реч о надобудном уверењу да шали, иронији, критици нема места. Али оно што је понудио Бајић није ништа од тога. Главни јунак серије је неспретни, трагикомични Деспот,

Сарајево: За убиство дјевојчица нико није одговарао Фото: СРНА

Годишњица убиства српских дјевојчица на Грбавици

Према наводима свједока, девојчице је убио С.П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ. Сарајка Фатима Бајрамовић свједочила је да је то учинио Сејо Пискић који је рођен 1956. године у Грачаници. Хицима испаљеним из снајпера из дијела Сарајева под муслиманском контролом, на данашњи дан прије 23 године, убијене су српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур у сарајевском насељу Грбавица. За тај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српских цивила, нико никада није одговарао. Снајпериста са зграде “Лориса” на тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред

Поново удар на Србе: Пљуште нове оптужнице за ратне злочине у Хрватској

Загребачко Жупанијско државно тужилаштво саопштило је да је подигло оптужницу против осморице команданата и 14 припадника српских паравојних јединица које терети за ратни злочин против хрватских цивила на подручју славонских села Чојлуг, Балинци и Четековац. Они су оптужени да су у тим селима „у септембру 1991. убили 20 цивила и два ратна заробљеника“, преноси Хина. Наводи се да „Тужилаштво тврди да су осморица команданата наређивали припадницима српских паравојних формација да злостављају, туку и убијају цивиле хрватске националности, да их незаконито узимају као таоце, муче и убијају ратне заробљенике, да пљачкају цивилно становништво, као и да руше и пале куће и привредне објекте становника хрватске националности“. У саопштењу објављеном на сајту Тужилаштва стоји да се „неки од окривљених команданата терете да су и лично учествовали у мучењима и убиствима

Ветерани Другог одреда Министарства унутрашњих послова Републике Српске обиљежили су данас у Шековићима 25 година од формирања ове ратне јединице.

Обиљежено 25 година од формирања Другог одреда МУП-а Српске

Ветерани Другог одреда Министарства унутрашњих послова Републике Српске обиљежили су данас у Шековићима 25 година од формирања ове ратне јединице. Јединица је формирана 10. марта 1993. године у Шековићима, а у ратним дејствима, које је водила на готово свим ратиштима у Републици Српској, изгубила је 21 припадника, док их је велики број теже или лакше рањен. Обиљежавање је почело свечаним постројавањем ветерана Другог одреда и парастосом у Цркви Светог Прокопија у шековићком насељу Тишча, гдје је одред формиран, а потом су учесници скупа положили цвијеће у Спомен-соби, у којој се чува успомена на погинуле припаднике ове јединице. Ратни командант јединице Милош Ступар рекао је новинарима да су припадници ове јединице

У Вуковару промовисана књига Милојка Будимира “Споменичка баштина Срба са подручја данашње Републике Хрватске”

У вуковарском Српском културном центру одржана је промоцијиа књиге “Споменичка баштина Срба са подручја данашње Републике Хрватске” аутора Милојка Будимира. Осим аутора књигу су представили млади историчар поријеклом из Далмације др Милан Гулић (први са десна) и дугогодишњи директор Завода за заштиту споменика у Вуковару, данас професор београдског универзитета др Велимир Ћеримовић. “Јасно је да је много тога отишло у неповрат и зато је ова књига важна. Аутор је прошао кроз судбине свих сакралних објеката којих је нешто испод 500 и од којих многи данас само представљају успомену на локацију на којој је био српски верски споменик, јер двадесети вијек је вијек страдања српског народа али и његове споменичке баштине.

Помен погинулим дервентским борцима служен је у црквих Светих апостола Петра и Павла.

Помен дервентским херојима

У Власеници је данас обиљежено 25 година од погибије 15 бораца дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске, који су 9. марта погинули у рејону Церске у власеничкој општини. Помен погинулим дервентским борцима служен је у црквих Светих апостола Петра и Павла. Обиљежавању су присуствовали чланови породица погинулих бораца, те представници борачких организација и локалних власти општина Дервента и Власеница. Шеф Одсјека за борачко-инвалидску заштиту општине Дервента Станиша Микеревић рекао је да је овај меморијални скуп доказ да народ Власенице и Дервенте поштује жртве које су пале за одбрану Републике Српске и да ће тако бити и убудуће. “Сарадња између наше двије општине је добра, што не значи да у

Српске жртве - Брадина (Фото:starmo.ba)

Оптужница за злочине над српским цивилима из Коњица и Брадине

Суд БиХ потврдио је оптужницу против 12 лица, бивших команданата и припадника такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација, оптужених за злочине почињене 1992. и 1993. године над српским цивилима на подручју Коњица, Брадине и околине. Оптужница за злочине терети Есада Рамића, Шефика Никшића, Аднана Аликадића, Митка Пиркића, Реџу Балића, Хамеда Лукомирака, Сафаудина Ћосића, Мухамеда Цакића, Исмета Хебибовића, Алмира Падаловића, Енеса Јахића и Агана Рамића, саопштено је из Суда БиХ. Они су оптужени да су одговорни за нападе и убиства више десетина цивила српске националности, оба пола, међу којима је било дјеце и старијих особа, те мучења, злостављања, нечовјечна поступања, противправна заточења, већег броја жртава српске

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.