Пред Жупаниjским судом у Риjеци данас jе одржано припремно рочиште за суђење Јури Шимићу, оптуженом за ратни злочин над заробљеним официрима ЈНА у бjеловарскоj касарни 29. септембра 1991. године. Шимић, коjи jе у то вриjеме био предсjедик регионалног Кризног штаба за Билогорско-подравску региjу, стриjељање jе наредио након уласка хрватских воjно-полициjских снага у касарну “Божидар Аџиjа” у коjоj се предало око 60 официра и 150 редовних воjника ЈНА, саопштено jе из Документационо – инормационог центра “Веритас”. Воjници ЈНА били су разоружани и построjени на полигону унутар касарне и натjерани да се скину у поткошуље и панталоне. Према оптужници, Шимић jе издвоjио из групе троjицу заробљеника – команданта касарне пуковника Раjка Ковачевића

Ин мемориам Јован Мирић (1935. – 2015.): У Мирићевоj књизи ‘Систем и криза’ антиципиране су, пише његов колега Ненад Закошек, теме на коjима ће касниjе доћи до отвореног расцjепа унутар jугославенске политичке елите Јован Мирић Умировљени професор Факултета политичких знаности у Загребу Јован Мирић умро jе у недjељу, 5. травња, у 81. години, а посљедњи испраћаj бит ће у петак, 10. травња у 14 и 30 сати на Крематориjу загребачког Мирогоjа. Овог професора, интелектуалца и публициста одредиле су, између осталога, двиjе књиге чиjи jе аутор и коjе, на неки начин, омеђуjу његову професорску кариjеру. Године 1984., кад се криза jугославенског система тек наговjештавала, али се у то вриjеме о њоj

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић оциjенио jе поводом правоснажне пресуде генералу Воjске Републике Српске Здравку Толимиру да jе узалудан труд Хашког трибунала да докаже одговорност само jедног народа, jер историjа, анализе и чињенице потврђуjу друго. Митровић jе рекао Срни да потврда казне доживотног затвора генералу Толимиру само jош jедном показуjе да се инисистира на утврђивању злочина припадника само jедног народа. “Нико не спомиње велике жртве етничког чишћења од 1992. до 11. jула 1995. године”, истакао jе Митровић. Према његовим риjечима, узалудан jе труд суда у Хагу и свих “спонзора” да докажу одговорност само jедног народа jер историjа, анализе и чињенице потврђуjу

У селу Вукићевица данас jе одржан помен маjору Небоjши Тепавцу, официру коjи jе 5. априла 1999. погинуо од деjства противрадарске ракете НАТО-а док jе извршавао задатак у саставу 250. Ракетне бригаде ПВО тадашње Воjске Југославиjе. Предсjедник општине Обреновац Мирослав Чучковић рекао jе да ова општина и њени грађани неће заборавити хероjско дjело jединице и палог маjора, те истакао да jедна од улица сада носи име по маjору Небоjши Тепавцу. “То jе jош jедан начин да све будуће генерациjе никада не забораве људе коjи су дали живот да бисмо ми данас слободно живели”, рекао jе Чучковић, прениjели су медиjи у Србиjи. Он истиче да jе прошло пуних 16 година од трагедиjе,

Свака нада да би бошњачка политика могла почети да се бави животом након Деjтона изгледа као чекања воза коjи никада неће доћи у неку забачену касаблиjску станицу… Потписивање Деjтонског споразума Пише: Ненад ТАДИЋ Први априлски дани 1992. године званично су означили почетак рата у БиХ – двиjе децениjе касниjе он траjе несмањеном жестином у главама оних коjи нису испунили своjе ратне циљеве, приjе свега унутар бошњачке политичке елите. Срби су прихватањем Лисабонског папира Жозеа Кутиљера, приjе почетка било каквих сукоба, потписали да се неће противити независноj БиХ, у замjену за своj национални кантон. Исти папир потписали су и хрватски представници. Алиjа Изетбеговић jе повукао потпис са већ прихваћеног папира, мада

Откривено тело Србина из Новог Травника и утврђен начин његове егзекуциjе. Синови морали да пређу у католичку веру да би преживели Здравко Ковач убиjен jе метком у потиљак, док jе био у чучећем положаjу, а уз његове посмтне остатке пронађена jе и жица коjа jе коришћена за тешко мучење, рекао jе, за “Новости”, адвокат Душко Томић, коjи са Здравковом сестром Споменком, пет година трага за посмртним остацима тог Србина из Новог Травника, коjи jе одведен из свог стана 28. маjа 1992. године и никад се више ниjе вратио. Здравка jе на идентификациjи препознала сестра Споменка и он ће бити сахрањен на бањалучком гробљу 8. априла, уз маjку Видосаву, коjа jе

Споменик Олегу Насову у Новом Саду Полагањем цвиjећа на спомен-плочу код Варадинског моста, делегациjа града Новог Сада, родитељи, родбина и приjатељи одали су пошту трагично настрадалом Олегу Насову, првоj жртви НАТО бомбардовања Новог Сада 1999. године. Насов jе на данашњи дан приjе шеснаест година погинуо када jе НАТО авиjациjа проjектилима погодила и срушила Варадински мост преко Дунава у Новом Саду. “Вечно ћемо се сећати трагично настрадалог Насова, прве жртве НАТО агресиjе, као и Милана Баjића, последње жртве коjи jе страдао приликом бомбардовању Рафинериjе нафте у Новом Саду”, рекао jе новинарима предсjедник Скупштине града Новог Сада Мирослав Илић послиjе полагања цвиjећа на спомен-плочу Насову. Олег Насов, коjи jе тада има 30

Маринко Бjелица из Трнова у одбрамбено-отаџбинском рату изгубио jе два сина и кћерку Завршне сцене за документарни филм “Дjеца”, коjи реализуjе продукциjа Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), снимљене су у Трнову. “Оваj филм документуjе судбине посљедњих преживjелих родитеља коjи су за слободу Српске платили наjвећу циjену”, саопштено jе из РТРС-а. Из продукциjске куће РТРС подсjећаjу да о овоj античкоj трагедиjи Република Српска jош нема документован видео запис. “Због тога jе оваj проjекат од изузетне важности и по значаjу свог садржаjа превазилази оквире Републике Српске”, наводи се у саопштењу. У Одбрамбено-отаџбинском рату 17 породица jе изгубило по три сина коjи су погинули као припадници Воjске Републике Српске, а осамнаеста породица, породица Бjелица,

Једно од доминантних питања у политичким надметањима у Хрватскоj, посебно у овоj изборноj години jе демографиjа. Демографи политичаре опскрбљуjу шокантним подацима о “исељеним Хрватима” коjи континуирано напуштаjу домовину, а таj тренд се наставља и након уласка у Европску униjу. Пише: Марко Рокнић Тако jе вођа опозициjе, председник Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ) Томислав Карамарко, коjег многи виде као будућег хрватског премиjера, неки дан изjавио да jе национална безбедност Хрватске угрожена и због 100.000 младих људи коjи су jе напустили у последњих неколико година. – То ниjе само привредни проблем, па о њему треба разговарати и на седници Већа за националну безбедност- рекао jе шеф ХДЗ, чиjу jе идеjу поздравио и врх

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе Срни да би ускоро у Заводу за судску медицину Републике Српске требало да почне процес идентификациjе 657 посмртних остатака из три спомен-костурнице у Српскоj. Митровић jе рекао да очекуjе да ће прво бити идентификовано 27 посмртних остатака српских бораца и цивила коjе су звjерски убили муџахедини на Озрену, додавши да се за 132 посмртна остатка српских бораца и цивила на том локалитету jош трага, jер су премjештени на непознату локациjу. Говорећи о раду Института за нестала лица БиХ, Митровић jе оциjенио да jе успостављањем ове институциjе заустављен процес тражења несталих Срба у БиХ. “Очекуjемо да

Дружење бораца ВРС са подручjа Прњавора на Мотаjици Борачка организациjа општине Прњавор организовала jе данас на Мотаjици традиционално дружење некадашњих сабораца, припадника Воjске Републике Српске, као знак сjећања на 24. март 1992. године када jе заустављен продор неприjатељских jединица према бањалучкоj региjи. Предсjедник општинске Борачке организациjе Владо Живковић нагласио jе да се не смиjе заборавити да jе регуларна Хрватска воjска прешла на простор Брода и Дервенте и починила стравичне злочине над српским народом, какви су били покољ у Сиjековцу и Чардаку. Он каже да након тих догађаjа из 1992. године политичко и воjно руководство општине Прњавор ниjе могло сjедити скрштених руку. “Предузете су све потребне активности да се стане у

Бивши премиjер Републике Српске Душан Козић изjавио jе данас да се на хиљаде страница свjедочења српских жртава налази у посjеду Тужилаштва за ратне злочине у Београду, али да оно о томе ћути, што jе, како каже, само по себи гриjех, злочин и силовање истине. Козић jе на конференциjи за новинаре “Удружења Република Српска – част отаџбини” рекао да се међу досиjеима коjи, како каже, купе прашину у Тужилаштву, налазе и свjедочења 150 Српкиња, коjе су у Сараjеву силовали воjници Јуке Празине, а коjе су размjењене у поодмаклоj трудноћи да не би могле да абортираjу и да би се породиле у Србиjи. “На хиљаде страница jе у посjеду Тужилаштва, а они

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић изjавио jе да у САД има између 300 и 600 грађана из Републике Српске коjима приjети депортациjа, а коjи су оптужени због перцепциjе колективне кривице, jер су носили униформу Воjске Републике Српске. Кесић jе навео да су то углавном они коjи су били у воjним jединицама на подручjу Подриња, али да неки од њих нису ни били у Воjсци Републике Српске, али су им имена на списковима коjи се налазе у Хашком трибуналу. “Сви бивши припадници Воjске Републике Српске коjи су оптужени за ратни злочин или учешће у ратном злочину ослобођени су у судовима САД. Ниjе се могло доказати, бар до сада,

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против Реџе Балића због сумње да jе починио злочин против српског цивилног становништва у мjесту Главатичево, општина Коњиц. Балић jе, као припадник Диверзантско извиђачког одреда званог “Акрепи”, при Штабу Териториjалне одбране Коњиц, осумњичен за убиство и злостављање цивила српске националности. Оптужница га терети да jе у jуну 1992. године са jош неколико воjника дошао до куће у мjесту Главатичево у коjем jе било заточено пет цивила, међу коjима и jедно диjете, преноси Бирн. Балић се сумњичи да jе, након тога, испред куће из ватреног оружjа убио мушкараца, а затим у кући психички и физички злостављао и малтретирао заточену жену. Оптужница jе прослиjеђена Суду БиХ на

У цркви Светог Ђорђа у Биjељини данас jе служен парастос за 68 бораца Воjске Републике Српске (ВРС) погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату, на маjевичком ратишту у Теочаку. Према риjечима предсjедника Општинске организациjе заробљених и погинулих бораца Биjељина Жарка Радића, на данашњи дан 1993. и истог дана 1994. године, на овом ратишту погинуо jе наjвећи броj бораца. “Зато смо одлучили да на оваj дан, а чинимо то већ пету годину, парасатосом и полагањем виjенаца и цвиjећа, обиљежимо дан страдања наших наjмилиjих. Према нашоj евиденциjи, у Теочаку их jе погинуло 68, а од тада ниjедног преживjелог борца, нажалост, нисмо размиjенили”, рекао jе Радић новинарима. Он jе напоменуо да се четири тиjела страдалих са