Сав новац коjи добиjа од Републике Српске као породица погинулог борца, Нина Петровна чува да би платила путовање из Русиjе у Српску Маjка Нина Петровна поред гроба свог сина Олега у Милићима Пише: Милиjана ЂОКАНОВИЋ Рускиња Нина Петровна Мjазина каже Срни да jу jе живот дубоко везао за Републику Српску, гдjе jе дошла са огромном жељом да научи српски jезик и зближи се са људима за чиjу jе слободу у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату живот дао њен 24-годишњи син Олег. На гробљу у Милићима сахрањен jе само jедан руски добровољац, син Нине Петровне – Олег Станиславович Ктитарjенко. У jулу се навршава 20 година од његове погибиjе, када ће бити организован помен.

Припадници породице Дрпа из Вргинмоста жртве су разних облика репресиjе: Божо Дрпа jе у студеном прошле године у Слуњу присуствовао ексхумациjи гробнице с 20 тиjела и слутње су се обистиниле. Идентифицирао jе тиjело свога брата. Борба за станарско право ниjе му успjела Божо Дрпа Повратник Божо Дрпа из Вргинмоста помирио се са чињеницом да нема риjешено стамбено питање и потуца се од немила до недрага већ петнаест година по околним селима. Помирио се и са скромном социjалном накнадом, али никако се не може помирити с чињеницом да jош ниjе пронађен и кажњен убоjица, или барем налогодавац убоjства његова осамнаестогодишњег брата Драгана, устриjељеног у потиљак за вриjеме Олуjе у околици Слуња.

Исчитаваjући извештаjе у хрватским медиjима о комеморациjи у Борову, поводом несрећних догађаjа са почетка Маjа 1991 године, коjи су нажалост кулминирали оружаним сукобом, а коjи jе вероватно означио и дефинитивни почетак крвавог грађанског рата на овим просторима, човек не може а да не запази малициозност и покушаj провокациjе локалног становништва, коjи се срећом и jош jедном показао пуцњем у празно. Тако jедан угледни хрватски медиj, своj извештаj почиње следећом реченицом: „Боjкот прославе од стране већинског становништва Борова села, поновио се и ове године, иако jе први пут у колони сjећања корачала и хрватска предсjедница Колинда Грабар-Китаровић“. Извештаj се даље наставља већ препознатљивим флоскулама о „нелоjалности“ грађана и непризнавању Хрватске државе,

Министар за рад, запошљавање, социjална и борачка питања Александар Вулин поручио jе данас хрватским званичницима да, приjе него што помену Србиjу, погледаjу у своjе двориште гђе ће виђети да имаjу пуно разлога да се баве собом и своjом судском праксом, а да Србиjу оставе на миру. Александар Вулин Вулин jе то рекао реагуjући на изjаву предсjеднице Хрватске Колинде Грабар-Китаровић да правда ниjе стигла оне коjи су осмислили идеjу о Великоj Србиjи. Вулин jе, у писаноj изjави, навео да, судећи по све учесталиjим изjавама званичника Хрватске, у тоj држави нема ни већих ни важниjих проблема и тема од Србиjе. “Представници земље коjа слави дан када jе протерала 250.000 своjих држављана српске

Хрватска jош ниjе рашчистила неке ствари са Србиjом, рекао jе у интервjуу Вечерњем листу бивши генерал воjске Хрватске Петар Стипетић. Колона избjеглица из Краjине Он jе у интервjуу навео да jе учествовао у операциjама “Бљесак“ и “Олуjа“ и то од планирања до, како jе рекао, “терена“. “Увиjек ћемо морати да гледамо шта Београд ради. Још нисмо рашчистили неке ствари са њима. Ипак, мислим да стварне опасности за земљу сада нема. Можемо се мирно окренути другим питањима, а наша воjска нека прати, оцjењуjе и нека на вриjеме пошаље сигнале да се нешто спрема“, навео jе Стипетић. Према његовим риjечима, тадашњи предсjедник Хрватске Фрањо Туђман jе од воjске захтиjевао да се акциjе

Јасно jе свима, осим онима коjи су окорели у лажи, коjи су неизлечиво обољели од србомржње, коjи су кратког памћења, коjи онда jош ниjесу били стасали или коjима то више не одговара, као Стjепану Месићу, да су Хрвати, повампиривши усташтво почетком 90-их, крваво разбили, уз благослов Ватикана и помоћ Немачке, заjедничку државу Југославиjу преко коjе су се, међутим, након хиљаду година, били вратили на историjску позорницу свиjета. Довољно jе за оне коjи то споре или у то сумњаjу, захватити у мноштву текстова коjи су се на ту тему у западноj а неки чак и у хрватскоj штампи поjављивали током читаве децениjе 90-их, а коjи непобитно говоре о усташком карактеру тада

Мурина послиjе НАТО бомбардовања У Мурини краj Андриjевице, на истоку Црне Горе, данас ће бити обиљежено шеснаест година од када су се разорни проjектили НАТО пакта сручили на лимски мост и недужне мjештане ове варошице на сjеверу Црне Горе. У НАТО бомбардовању Мурина, jедном од наjтежих злочина током агресиjе на СР Југославиjу, страдало jе шест цивила, од чега троjе дjеце. НАТО авиjациjа jе без икакве обjаве и обjашњења са десетак проjектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили коjи ни на коjи начин ниjесу учествовали у ратним деjствима, међу њима двиjе дjевоjчице и jедан дjечак. Погинули су ученици Основне школе “Петар Дедовић” Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић

Слободан Раjчевић, адмирал Воjске Југославиjе, после одлуке Апелационог суда мора на улицу. Болесног официра са женом оперисаном од рака и братом без jедне ноге шаљу у Црну Гору, где немаjу ни здравствену заштиту Раjчевић био “трећи човек воjске” АДМИРАЛ Слободан Раjчевић, коjи jе од 2005. у пензиjи изгубио jе битку са Министарством одбране. Из “службеног” стана у београдскоj Улици браће Јерковић 117, коjи плаћа сваког месеца око 100 евра, мора сутра да се исели. Одлука Апелационог суда, коjи jе преиначио пресуду Првог општинског суда, а била jе у корист адмирала, постала jе извршна. Једино чему jош може да се нада jесте ревизиjа поступка пред Апелационим судом… Официр коjи jе служећи

Документационо информациони центар “Веритас” саопштио jе да jе српска полициjа у Београду ухапсила Србина из Хрватске Јована Огара (69) рођеног у селу Мушковци код Обровца по међународноj потjерници коjу jе због наводних ратних злочина за њим расписао Интерпол у Загребу. У саопштењу jе наведено да jе Огар, коjи jе ухапшен jуче, саслушан пред судиjом Виjећа за ратне злочине Вишег суда у Београду, коjи му jе, упркос порицању било какве везе са инкриминираним дjелом, отворио екстрадициони поступак и пустио га да се брани са слободе уз забрану напуштања боравишта у Србиjи до коначне одлуке о екстрадициjи. Из “Веритаса” подсjећаjу да су пресудом Жупаниjског суда у Задру од 25. маjа 1995. године

Састанак Одбора у Представништву Републике Српске у Београду Духовно-културна манифестациjа Свесрпски црквено – народни краjишки сабор “Крушедолска звона” биће одржана 30. маjа код манастира Крушедол на Фрушкоj гори, речено jе на првом састанку Организационог одбора у Представништву Републике Српске у Београду. Предсjедник Организационог одбора Вељко Вукелић рекао jе да ће девети по реду Сабор почети у 9.00 часова литургиjом и парастосом свим Србима страдалим у 20. виjеку. “Нажалост, оваj сабор, пре свега, има црту сећања и, осим што се пре свега подсећамо тешких тренутака српског народа у `Бљеску` и `Олуjи`, таj парастос посвећен jе и свим Србима страдалим у 20. веку”, рекао jе Вукелић. Он jе навео да ће послиjе

Главна препрека у процесуирању ратних злочина почињених над Србима у претходном рату су правосудни органи на нивоу БиХ, конкретниjе Тужилаштво, па и Суд БиХ, изjавио jе синоћ у Бањалуци Невенко Врањеш из Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске. Врањеш, коjи jе начелник Одjељења за истраживање рата, ратних злочина и обраду документациjе, рекао jе током предавања под називом “Некажњени ратни злочини у БиХ” да се то може констатовати на основу многих мишљења правних експерата, истражилаца из полициjских агенциjа, као и према резултатима истраживања Центра. “Тужилаштво БиХ не даjе ниjедан сигнал, не открива нити саопштава праве разлоге зашто jе то тако. О томе говоре и приговори коjе

Чланови породица, приjатељи и колеге положили су ноћас у 2.06 часова виjенце на спомен-обиљежjе “Зашто?”, у знак сjећања на 16 радника РТС-а, страдалих у нападу НАТО снага 23. априла 1999. године. “Ове ноћи сећамо се 23. априла 1999. године, када jе у 2.06 ракета НАТО пакта погодила срце телевизиjе. То срце ниjе била зграда, одељење мастера и сва вредна техника у њему, то су људи коjи су били наjвредниjи и наjбољи део телевизиjе. То су били људи коjи су часно и поштено обављали своjе радне задатке мислећи на сутра. Имали су своjе планове, надања, жеље. Тог априлског jутра 1999. године оне су вољом некога прекинуте”, рекао jе Мирослав Медић, брат

Начелник Одjељења за истраживање рата, ратних злочина и обраду документациjе у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Невенко Врањеш одржаће сутра у Бањалуци предавање о теми “Некажњени злочини у БиХ”. Будући да jе риjеч о теми коjа jе веома актуелна, а о коjоj се не говори често и довољно у jавности, Врањеш ће настоjати да на основу података и информациjа, коjима располаже Републички центар за истраживање рата, публици представи прикупљене податке о ратним злочинима почињеним над српским народом у БиХ, као и мjере коjе су предузете за процесуирање поменутих ратних злочина. Предавање jе организовано у оквиру циклуса “Изазови и странпутице српске политике”, а организатор jе

У Београду ће сутра, у организациjи Удружења Срба из Хрватске, бити одржан научни скуп “Срби у Хрватскоj од конститутивног народа до националне мањине” на коме ће академици, историчари и учесници рата деведесетих анализирати узроке и мотиве коjу су довели да Срби као народ готово нестану у Хрватскоj. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир поjаснио jе да ће током научног скупа бити поново отворена нека питања jер постоjи потреба да наука о њима да интензивниjи допринос да истина не би била фалсификована, саопштено jе из Удружења. “То jе потребно урадити, да би се могли правилниjе одређивати за будућност. Без таквог приступа нема ваљаног рjешења проблема српског, али и осталих

Воз уништен НАТО ракетом у Грделичкоj клисури Комеморативним скупом и полагањем виjенаца у Грделичкоj клисури, поред Жељезничког моста преко Јужне Мораве, данас jе обиљежено 16 година од НАТО ракетирања путничког воза када jе погинуло наjмање 15 цивила. Виjенце и цвиjеће на спомен-обиљежjе положили су представници Јавног предузећа “Железница Србиjе”, Воjске Србиjе, лесковачке локалне самоуправе, удружења ветерана ратова, родбина и приjатељи настрадалих, преносе медиjи у Србиjи. “Укупан броj страдалих у возу никада ниjе прецизно утврђен, а патња ће остати заувек jер не можемо да повратимо жртве”, рекао jе градоначелник Лесковца Горан Цветановић и додао да се обиљежавањем тог датума одржава сjећање на њих и опомиње да се таква страдања не смиjу