Канадски официр Џон Расел рекао jе на суђењу генералу Ратку Младићу да се у фебруару 1994. године ниjе могло утврдити ко jе испалио гранату на пиjацу Маркале у Сараjеву, али да jе његово лично увjерење да jе долетjела са положаjа Армиjе БиХ. Ратко Младић у судници Хашког трибунала Расел, коjи jе сведочио у одбрану генерала Младића, у то време службовао jе у снагама УН у Сараjеву, а на дан експлозиjе учествовао jе у истрази и анализирао кратер од гранате на Маркалама. Маjор Расел посвjедочио jе да jе су резултати истраге показали да су “гранату могле испалити обjе зараћене стране”. – И Воjска РС и Армиjа БиХ су имале положаjе у правцу из коjег

Мерчеп тврди да ниjе командовао своjом jединицом?! Саучесници тврде да jе Михаjло Зец убиjен “случаjно”. Свjедоци се не сjећаjу имена убиjених… Томислав Мерчеп Приредио: Ненад ТАДИЋ Све више свjедока на суђењу Томиславу Мерчепу, оптуженом по командноj одговорности за злочине над Србима на подручjу Пакрачке Пољане, Загреба и Кутине 1991. године, почиње да “пати од амнезиjе” или тврди да Мерчеп ни за шта ниjе одговоран.   Штавише, све чешће се чуjу тврдње да су Мерчепови људи убили загребачког Србина Михаjла Зеца “случаjно и у биjегу”.   Бивши потпредсjедник Владе Андриjа Хебранг ниjе се ни поjавио на загребачком Жупаниjском суду као свjедок на суђењу Мерчепу, бившем помоћнику министра унутрашњих послова.   Хебранг jе требало

У Скупштини града Београда обиљежен Међународни дан несталих Породице несталих српских жртава обиљежиле су данас у Скупштини града Београда Међународни дан несталих пригодним скупом, са коjег су поручили да су незадовољни спорошћу процеса проналаска и идентификациjе њихових наjмилиjих и да од Србиjе очекуjу да уради више на том питању. Предсjедник Координациjе српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославиjе Драган Пjевач рекао jе новинарима да се, према подацима МКЦК, укупно у региону тражи 10.387 несталих, од чега jе српских жртава више од 3.600. “На подручjу Хрватске има око 1.890 несталих Срба, а удружења породица жртава су jако незадовољна нарочито са ексхумациjама познатих гробних места у Хрватскоj. Идентификациjе иду споро”

Године 1996. покренута jе едициjа са именима српских жртава и криваца за српска страдања у Купресу, Коњицу, Бос. Дубици, Горажду, Гламочу, Мостару Миливоjе Иванишевић АКТУЕЛНА инициjатива за подизање мемориjалног споменика – мада у овом случаjу само српским жртвама последњих оружаних сукоба – значаjна jе за Београд, Србиjу, а пре свега за српску нациjу. Уз раниjе наjављену реконструкциjу Старог саjмишта – обjекта посвећеног страдалим у Другом светском рату – Београд, наставља да одужуjе историjски дуг према генерациjама сународника страдалих током прошлог века. Међутим, прави монументални мемориjал, то што jе насушна потреба српског народа, jош увек се само разматра и одлаже за боља времена. За то време Друштво за подизање мемориjалног споменика

Генерал Ђукић jе частан човек коjи jе више од месец дана талац у Црноj Гори. Хрватска Црноj Гори ниjе доставила документациjу за изручење, jер jе jош увек пише Адмирал Бошко Антић ПОСЛЕ више од месец дана “посматарања” шта се догађа са ухапшеним генералом Бориславом Ђукићем у затвору у Спужу наша земља jе наjзад реаговала – затражила jе да се изручи Србиjи коjа би му, ако за то има разлога, судила пред нашим судовима. Ово jе добар потез иако jе утисак да су у Хрватскоj, Босни и на Косову далеко ажурниjи и гласниjи када треба заштитити њихове официре. Хрвати тек пишу оптужницу против Ђукића, будући да су свесни да га не

Лора Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац поздравио jе хапшење бившег хрватског воjног полицаjаца Емилиjа Бунгура коjи jе приjе 11 година правоснажно осуђен за злочин над српским цивилима у случаjу “Лора jедан”, а чека га суђење и за случаj “Лора два”. “То jе могло и раниjе да jе било добре воље. Мислим да се нису ни скривали, нико се ниjе трудио да ухапси оптужене”, рекао jе Штрбац Срни, оцjењуjући да се вjероватно и управник “Лоре” Томислав Дуjић, коjи jе у бjекству, скрива негдjе у Хрватскоj. Напомињући да jе Бунгур био чувар затвора “Лора” у Сплиту и jедан од осам припадника хрватских снага коjи су осуђени за злочине у том логору,

Посланик европског парламента из Француске Емерик Шопард о дану сећања на све жртве у Југославиjи: Нема помирења ако се актери не врате на почетак приче. Ко историjу заборавља, она му се понавља Емерик Шопард ПОМИРЕЊЕ на Балкану, после жестоких сукоба деведесетих, очигледно jе jош далеко. То показуjу и наjновиjи примери одбиjања већине лидера из региона да се установи заjеднички дан сећања на све страдале. Француски европосланик Емерик Шопард истиче за “Новости” да jе предуслов за то да се историjа сагледа у целини, а не само последњих двадесетак година. * Шта мислите о идеjи премиjера Александра Вучића да се на простору бивше Југославиjе утврди jединствени дан сећања на све жртве у

Сисак Ових дана се навршаваjу 24 године од покоља цапрашких Срба у Сиску и околним мjестима, када jе у љето и jесен 1991. године убиjено наjмање 118 Срба, од коjих 97 цивила, међу коjима jе било 11 жена, саопштено jе из Документационо-информационог центра “Веритас”. У овом злочину Срби су убиjани у кућама, на улици, на радним мjестима, а наjчешће одвођени на унаприjед припремљена мjеста као што су бивше љечилиште Јодно и некадашње бригадирско насеље ОРА, гдjе су мучени и на краjу ликвидирани, а лешеви бацани у Саву. Од укупног броjа ликвидираних тек их jе 40 сахрањено, а за посмртним остацима осталих 78 и даље се трага. Тужилаштво у Сиску jе

Жељко Каран У Заводу за судску медицину Републике Српске завршено jе узимање коштаних узорака, док jе при краjу прикупљање крвних узорака од чланова породица погинулих за потребе идентификациjе посмртних остатака српских бораца ексхумираних на Озрену, изjавио jе Срни директор Завода Жељко Каран.   Каран jе рекао да су организоване акциjе узимања неспорних узорака крви од чланова породица погинулих коjи су се одазвали са подручjа Прњавора, Добоjа, Дервенте, Модриче, Станара, Теслића и Брчког.   Он jе рекао да jе при краjу узимање крвних узорака са подручjа Бањалуке од чланова породица погинулих коjи сукцесивно долазе у Завод.   Каран jе рекао да Завод не може почети процес ДНК анализе све док се

Недељко Митровић Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић позвао jе Савjет министара БиХ да од Међународне комисиjе за нестала лица (ИЦМП) преузме оснивачку улогу у Институту за нестала лица БиХ. Митровић jе рекао Срни да jе неопходно да се испоштуjу закључци Радне групе за реформу Института за нестала лица БиХ, коjи се односе на потпуну деполитизациjу Института, ефикасниjи рад те институциjе са jасним надлежностима и одговорношћу. Он jе подсjетио да jе ИЦМП приjе годину и по дана наговиjестио да се повлачи из Института за нестала лица БиХ и да Савjет министара БиХ у пуном капацитету треба да преузме оснивачку улогу у тоj институциjи.

Предсjедник Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изjавио jе, поводом изненадне смрти бившег команданта Српске воjске Краjине генерал-маjора Милета Мркшића, да би било вриjеме да неко одговара за толике смрти хашких притвореника и осуђеника. Он jе поставио питање како jе могуће да затворски љекари у лисабонском затвору нису на вриjеме открили тако опаку болест и нису обавиjестили Хашки трибунал по чиjоj jе одлуци генерал Мркшић и доспио у лисабонски затвор или Амбасаду Србиjе. “Како jе могуће да човjек са диjагнозом `астма и физичка исцрпљеност` умре за свега двадесетак дана по приjему у болницу, односно четири дана по новоутврђеноj диjагнози `карцином плућа`?”, упитао jе Штрбац. Он jе упитао и зашто су власти

Генерал Миле Мркшић Бивши командант Српске воjске Краjине Миле Мркшић (68) преминуо jе jуче у затвору у Португалу, гдjе се налазио послиjе пресуде Хашког трибунала, jавио jе РТС.    Миле Мркшић jе рођен 1947. године у Вргинмосту, а као официр ЈНА учествовао jе у бици за Вуковар 1991. године.   Након те битке унаприjеђен jе у генерал-маjора ЈНА, а касниjе jе постао врховни командант Српске воjске Краjине маjа 1995. године.   Пензионисан jе након пораза краjишке воjске августа 1995. године.   Мркшић jе 1995. године заjедно са Мирославом Радићем, Веселином Шљиванчанином и Славком Докмановићем отпужен пред Хашким трибуналом због масовног убиства више од 260 лица на Овчари, недалеко од Вуковара.