Пише: Мирослав Јанковић Бошњаци (не)очекивано опет збиjаjу редове као некадашњи муслимани деведесетих, како су се тада звали данашњи Бошњаци. Фахрудин Радончић прилази Бакиру Изетбеговићу, као комунисти његовом оцу Алиjи пред почетак рата ’92. године. Политички аналитичари у Сараjеву су сусрет и договор ове двоjице Бошњака на други дан Курбан-баjрама, у градском ресторану „Код Кибета“, прогласили наjважниjим политичким догађаjем за бошњачки народ у последњих пет година, колико отприлике и траjе растакање и ситњење политичког тела овога народа у Босни. Сад jе време да се смер промени, jер jе пред Босном велико (не)време. Бошњаци у своjоj традициjи и нарави имаjу и инстинкт и навику и дисциплину да се збиjу и стисну када

Графит посвећен Милану Тепићу Полагањем виjенаца и паљењем свиjећа на мjесном гробљу у Комленцу сутра ће у Козарскоj Дубици бити обиљежен Дан сjећања на народног хероjа Милана Тепића.   У присуству чланова породице, виjенце ће на породичну гробницу Тепића положити начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро, предсjедник Скупштине општине Милован Баришић, посланици у Народноj скупштини Републике Српске и представници Општинске борачке организациjе.   Маjор Југословенске народне армиjе Милан Тепић погинуо jе 29. септембра 1991. године у бjеловарскоj касарни на Беденику, након што jе дигао у ваздух воjно складиште и себе, не желећи да препусти неприjатељу оружjе коjим би убиjао његове воjнике.   За таj jуначки чин маjор Тепић jе одлуком

Недељко Митровић Поводом обиљежавања 15. септембра – Дана погинулих и несталих Републике Српске, у Музеjу Републике Српске у Бањалуци постављена jе изложба под називом “Опомена” о узроцима и посљедицама одбрамбено-отаџбинског рата Српске.   Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић навео jе да jе риjеч о документарно-фактографскоj изложби о страдањима Срба од 1991. до 1995. године, коjа садржи 30 паноа, величине 100 пута 70 центиметара.   “Изложба садржи уводни дио коjи говори о страдањима Срба западно од Дрине до посљедњег грађанског рата у БиХ, са акцентом на почињени геноцид у Другом свjетском рату, чиме се жели указати на континуитет злочина у 20. виjеку чиjи jе циљ

Тужилаштво БиХ Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против девет лица држављана БиХ због почињеног ратног злочина на подручjу општина Цазин, Велика Кладуша и Бужим и убиства 12 лица. Из Тужилаштва БиХ саопштено jе да су оптужени Зиjад Нанић звани Зиjо (52), Есад Куделић (49), Вахид Баjрактаревић (45), Сенад Салкић (48), Хасан Мустафић (61), Мехмед Алешевић звани Медо (42), Неџад Бапић звани Џане (40), Самир Исаковић (44) и Хусеин Исаковић звани Жиле (46). Оптужене терете да су за вриjеме оружаног сукоба у БиХ у импровизованом затвору формираном у команди 505. бужимске бригаде, 5. корпуса Армиjе РБиХ коjа jе била смjештена у бившем хотелу “Радоч” у Бужиму од новембра 1994. године до

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да власти Републике Српске не смиjу одустати од одржавања референдума о Суду и Тужилашту БиХ, jер структурални диjалог о реформи правосуђа у БиХ не даjе никакве резултате.   “Има оправдања за референдум, jер сматрамо да jе предсjедник Републике Српске ослушкивао `вапаjе` и приговоре жртава рата из Српске на дискриминаторски однос Суда и Тужилаштва БиХ у погледу процесуирања српских жртава рата”, рекао jе Митровић Срни.   Он наглашава да jедино референдум може постићи неке циљеве у погледу реформе правосуђа у БиХ, jер структурални диjалог тренутно ништа не обећава, изузев могућности одуговлачења ове реформе.   “Федерална страна, потпомогнута

Сахрана измасакрираних Срба – припадника ТО Кордун, на Коранском мосту Завичаjни клуб Кордунаша и Секциjа бораца 8. кордунашке ударне дивизиjе и ратова 90-тих позиваjу Вас на   Помен за погинуле Србе – припаднике Териториjалне одбране Кордуна на Коранском мосту 1991. године   Помен ће се одржати у недjељу 20. септембра 2015. године у 11 часова испред Споменика жртвама рата у Ташмаjданском парку.   Везане виjести: Календар геноцида: 21. септембар 1991. Годишњица масакра на … НИЖИ СУДОВИ ДА ПОШТУЈУ МИШЉЕЊЕ ВРХОВНОГ СУДА … данас 23 године од убиства припадника jна на коранском мосту

Парастос жртвама рата од 1991. до 1996.године. Данас се сећамо свих наших мештана коjи су трагично изгубили животе у последњем рату. Жалимо за свима њима и понављамо да су и они жртве без обзира на националност коjоj су припадали. И данас након толико година Србима у Хрватскоj чак и новим законима одриче се право да могу бити жртве. Ако нисмо жртве сигурно смо мете. Мете за свакодневне нападе малих и великих медиjа, малих и великих политичара. Али ми имамо своj пут, пут на коме су животе изгубили и наши мештани. Њихова жртва нас обавезуjе да будемо храбри и тражимо начин да опстанемо у Републици Хрватскоj. Хвала вам свима што сте

Министар Миленко Савановић Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да се колективна свиjест српског народа о његовом страдању мора подићи на виши ниво како се не би десило да злочини над Србима буду брзо заборављени. Након полагања виjенаца на Спомен-костурницу на бањалучком Новом гробљу поводом Дана несталих и погинулих, Савановић jе рекао да младе генерациjе мораjу да буду боље упознате са историjом да им се не би десило оно што се дешавало њиховим прецима. “Страдање српског народа од 1992. до 1995. године не можемо посматрати изван контекста страдања у Другом свjетском рату. Нажалост, мора се констатовати да jе у Другом свjетском рату, као и деведесетих

Министар Миленко Савановић Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да су сви злочини коjи су се дешавали у Другом свjетском рату поновљени и 1992. године чиjа су мета и жртве остали Срби, али jе трагично да ниjедан случаj коjи се се односи на српске жртве ниjе процесуиран. “Злочине над Србима су чинили муслимани и Хрвати, практично локално становништво. Нажалост, мета и жртве остале су исте као и у Другом свjетском рату – Срби”, истакао jе Савановић на конференциjи за новинаре у Бањалуци поводом обиљежавања 15. септембра – Дана погинулих и несталих у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске. Савановић jе рекао да се поставља питање зашто у

Полагање виjенаца на централном спомен обиљежjу у Градишци Полагањем виjенаца на централном спомен-обиљежjу у Градишци данас jе обиљежен 15. септембар – Дан погинулих и несталих у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске. Предсjедник Општинске организациjе породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Драгица Матковић навела jе да се у Републици Српскоj 1.676 бораца и цивила воде као нестали, а у Градишци 15. Она jе истакла да jе обиљежавање овог датума веома битно за породице погинулих и несталих, те да руководства организациjа на општинском и републичком нивоу улажу велике напоре да помогну тим породицама у остваривању њихових законских права. Матковићева jе навела да jе ваома значаjно да jе у потпуности реализован Програм

Бивши командант Српске воjске Краjине генерал Миле Новаковић преминуо jе jутрос у Бановцима, код Београда, у 65. години, потврдио jе Срни његов приjатељ и сарадник Мирко Радаковић. Радаковић jе рекао да jе Миле Новаковић преминуо изненада, а смрт jе констатована у хитноj помоћи, на путу за ВМА. Он jе навео да ће Новаковић бити сахрањен у мjесту Сурдук, код Бановаца, а да ће jавност бити обавиjештена о датуму сахране. Миле Новаковић jе од октобра 1992. до фебруара 1994. године обављао дужност команданта Српске воjске Краjине. Новаковић jе рођен 1950. године у селу Кирин, близу града Вргинмост. За вриjеме рата у Хрватскоj командовао jе 4. бригадом ТО Српске Краjине у Вргинмосту,

Служен парастос у Шипову Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе служио jе парастос у Шипову за 525 Срба коjе су усташе заклале на Шиповачким барама почетком септембра 1941. године. Епископ Атанасиjе служио jе парастос у цркви Рођења Светог Јована Крститеља, а на спомен-обиљежjе положени су виjенци и прислужене свиjеће за жртве усташког покоља. Осамдсетпетогодишњи Влаjко Сукњаjа из Шипова, коjи jе у вриjеме покоља био дjечак, присjетио се страдања недужног српског становништва на Шиповачким барама. Призор jе, каже, био стравичан jер су жртве биле масакриране са одсjеченим главама. “Све jе било поливео крвљу, страшно jе било”, присjећа се Сукњаjа. У Другом свjетском рату у Шипову jе убиjено 3.200 Срба, 25 одсто тадашњег