Бошњаци опет збијају редове као некадашњи муслимани деведесетих!

Пише: Мирослав Јанковић

Бошњаци (не)очекивано опет збиjаjу редове као некадашњи муслимани деведесетих, како су се тада звали данашњи Бошњаци. Фахрудин Радончић прилази Бакиру Изетбеговићу, као комунисти његовом оцу Алиjи пред почетак рата ’92. године.

Политички аналитичари у Сараjеву су сусрет и договор ове двоjице Бошњака на други дан Курбан-баjрама, у градском ресторану „Код Кибета“, прогласили наjважниjим политичким догађаjем за бошњачки народ у последњих пет година, колико отприлике и траjе растакање и ситњење политичког тела овога народа у Босни.

Сад jе време да се смер промени, jер jе пред Босном велико (не)време. Бошњаци у своjоj традициjи и нарави имаjу и инстинкт и навику и дисциплину да се збиjу и стисну када запушу опасни ветрови. Или по њих повољни, свеjедно.

На том састанку у четири ока, нема сумње, ниjе помињана прошлост и у наjбољем маниру источњачке дипломатиjе и ахбаблука jедан jе говорио оно што су уши оног другог хтеле да чуjу. Па су брзо израчунали да су на прошлогодишњим изборима заjедно освоjили 450.000 гласова, да jе то близу 60 одсто бошњачких „руку“ и да СДА и СББ заjедно имаjу 193 мандата на свим нивоима власти. Дакле, уjедињени имали би моћну власт у своjим рукама.

Прочитаjте jош:

OVO SU GOVORILI BOŠNJACI 1994. GODINE: Srbe treba klati kao kerove! (VIDEO)

Zapad voli kad se na Balkanu proliva krv!

На крилима тих броjки и с добрим осећаjем за драматику тренутка, наjавили су скоре састанке партиjских преговарача, па потом делегациjа. Једино нису помињали одржавање заjедничког конгреса две партиjе.

Бошњачка политичка дисциплина увек долази по нечиjем мигу извана. Таj „исарет“ наjчешће стиже из Стамбола. Тада се муњевито забораве све разлике, свађе, увреде па и наjдубља неприjатељства, иако су два лидера две наjjаче бошњачке странке управо последњих пет година водили медиjски рат каквог безмало ниjе било на овим просторима. Наjтежим могућим оптужбама jе Радончић на страницама свог дневника „Аваз“ оптуживао Изетбеговића: да jе татин дезертер коjи jе рат преспавао у трезору Југобанке, да jе ратни профитер коjи jе са оцем и његовом кликом покрао милиjарде марака хуманитарне помоћи, да jе довео у рату муџахедине а потом и иранске обавештаjце у БиХ, да СДА хоће Босну, као некада, да потпуно преда у руке Ердогановоj проосманскоj Турскоj, да доводи наjвеће арапске инвеститоре у Сараjево, даjе им наjбоље локациjе за трговачке центре и онда с њима диjели добит…

Све те нападе, коjи су нагло престали пре отприлике годину дана, Изетбеговић jе углавном оћутао. Што jе Радончић више уjедао, Бакир jе правио мање гримасе на лицу. У маниру оца Алиjе повиjао се и сагињао пред увредама и оптужбама, понекад и нешто би и одговорио, док Фахра ниjе довео до астала и баjрамске софре на њему у Босанскоj соби „Код Кибета“.

Зашто Бошњаци збиjаjу редове?

Убрзо ће двадесетогодишњица „Деjтона“ и нека његова ревизиjа коjу наjављуjу Брисел и Вашингтон. Таj чин треба дочекати у наjбољем политичком саставу и на терен против Срба извести „дрим-тим“.

Ту утакмицу опет Срби дочекуjу никад више разjедињени и завађени. Политичка Бањалука и њени представници у Сараjеву су у већоj завади него jе икада иjедна власт, у више од две децениjе постоjања РС, била у конфликту са своjом опозициjом. Бошњаци први пут од „Деjтона“ наовамо имаjу у заjедничким институциjама Србе коjи су жустро пробосански ориjентисани и потпуно опредељени за унитарну Босну.

Додик наjављуjе референдум о правосуђу за новембар, Инцко му први пут прети бонским овлашћењима, а „Круг 99″, асоциjациjа сараjевских интелектуалаца, иначе мегафон и телал намера или макар жеља бошњачког политичког врховништва, на последњоj сесиjи предлаже: ако Додик одржи референдум онда ће Федерациjа БиХ одржати референдум о укидању Републике Српске. Дакле, референдумом на референдум.

Политичко Сараjево jе еуфорично дочекало бошњачко партиjско помирење и уjедињење, а новинари Радончићевог „Аваза“ праве вратоломна историjска поређења и оваквог типа: да ниjе 1832. године херцеговачки паша Алипаша Ризванбеговић, као султанов савезник, ударио с леђа на побуњеничку воjску Хусеин-капетана Градашчевића (Змаjа од Босне), питање Босне као самосталне и заокружене државе било би решено jош тада. Увек када се затресе питање коначног државног уређења Босне, разни бошњачки прваци и мудраци одмах по примере за поређења потрче у турско доба и беговске буне, да пожале за приликом што jош тада Босна не постаде држава. Кад jе већ баш тада то успело Србиjи, као делу исте Османске царевине. И њеном народу друге вере.

Извор: Intermagazin

Везане виjести:

Планирали нападе на полициjу РС

Зворник: Терористички напад – исламски терориста убио …

МУЏАХЕДИНИ НА БАЛКАНУ – Jadovno 1941.

Зелена трансверзала – Аутор: Др Срђа Трифковић – Jadovno 1941.

Отаџбински рат остало – Јадовно 1941.