arrow up
Премијера филма "Дјеца"

Са премијере филма „Дјеца“

Премиjера документарног филма „Дjеца“, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске, одржана jе 26. октобра у у Бањалуци. Документарни филм аутора Дениса Боjића на jединствен начин представља свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки коjи су у отаџбинском рату изгубили по троjе дjеце. Премиjери филма присуствовали су броjни званичници, међу коjима и предсjедник Републике Милорад Додик, предсjедник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премиjерка Жељка Цвиjановић, посланици и министри, представници политичког, друштвеног и културног живота Републике Српске. Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске   Везане виjести: САВАНОВИЋ: ФИЛМ „ДЈЕЦА“ ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ДОКУМЕНТ Премиjера документарног филма “Дjеца“ – аутора Дениса Боjића ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА СА СНИМАЊА ФИЛМА „ДЈЕЦА“

Двије деценије Бањалучког одреда

Лукач на обиљежавању 23 године Шестог одреда

Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач требало би да у недjељу, 1. новембра, у Бањалуци присуствуjе обиљежавању 23 године Шестог одреда Специjалне бригаде полициjе. Поводом овог догађаjа, биће уприличена смотра Специjалне jединице полициjе, служење парастоса погинулим припадницима Шестог одреда, те презентациjа ратног пута овог одреда као и пригодна обраћања, саопштено jе из Министарства унутрашњих послова Републике Српске. Смотра Специjалне jединице полициjе требало би да почне у 12.00 часова, служење парастоса у 12.15, а презентациjа ратног пута заказана jе у 13.00 часова у бази Специjалне jединице полициjе у насељу Трн у Бањалуци. Изjаве за медиjе планиране су по завршетку свечаности. Извор: Везане виjести: ЛУКАЧ: ПОГИНУЛИ ПРИПАДНИЦИ МУП-а НЕ СМИЈУ БИТИ

Мирко Вранић

Отворено писмо због катастрофалног рада Суда и Тужилаштва

Организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево упутила jе данас отворено писмо међународним структурама у БиХ коjим жели да ко зна коjи пут укаже на катастрофалан рад Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању предмета ратних злочина, а на штету оптужених Срба, односно српског народа у цjелини. „Ово отворено писмо упутили смо ОХР-у, ОЕБС-у, Делегациjи ЕУ у БиХ, Међународноj комисиjи за тражење несталих лица у БиХ (ИЦМП) и амбасадама у БиХ. Посљедња у низу скандалозних одлука правосудних институциjа, чиjа би сврха постоjања требало да буде правда и правичност, jесте одлука Суда БиХ да ратном команданту муслиманских снага Сребренице Насеру Орићу допусти да се брани са слободе и

Ненад Крсмановић

Етничко чишћење – ратно и поратно

Пише: Ненад Крсмановић* Дa ли ће резултати последњег пописа становништва у БиХ, коjи ће бити званично саопштени до краjа године, срушити глобално распрострањени мит о Србима као етничким чистачима, односно Муслиманима/Бошњацима и Хрватима као етнички очишћеним? „Срби су убиjали децу, палили куће, силовали старице, рушили богомоље. Хрвати су све то ретко чинили и жртве су готово искључиво били Муслимани. A ови опет, и кад им се и омакло неко злодело, било je само нехотично, у самоодбрани, од руке неког психопате итд. Али код њих то ниjе био систем, пa ниjе било ни командне одговорности.” To je, укратко, била верзиjа грађанског рата у БиХ коjу су 1992-1995. ширили глобални медиjи. После

Од ЗАВНОБИХ до ЗАВНОРС

Република Српска треба да прихвати 25. новембар као “Дан државности БиХ“, али да тражи нешто заузврат. С обзиром да jе то датум када jе засиjедао ЗАВНОБИХ у Мркоњић Граду 1943. године, а Српска мора баштинити у народу укориjењене антифашистичке традициjе, нема препрека с те стране. Пошто тог датума ниjе основана никаква држава Босна и Херцеговина , нити jе икаква држава Босна и Херцеговина произашла из тога након рата, ту би Република Српска зажмирила на очигледно тражење бисера, у шкољки коjа ниjе бисерна. Међутим заузврат би РС тражила од Федерациjе БиХ да слави 21. новембар – и да то буде “Дан државности Републике Српске! “ Зашто да не? Тог датума jе

Деминери

Изложба фотографија о проблему мина

По окончању ратних сукоба у БиХ од мина су страдала 1.733 лица, а током ратних сукоба око 8.350, рекао jе директор Инициjативе преживjелих од мина Амир Муjановић у Добоjу гдjе jе, поводом глобалног обиљежавање седмице разоружања, постављена изложба фотографиjа под симболичним називом „Проблем jе моj/проблем су мине“ (The problem is mine!). Муjановић jе рекао да изложба доноси педесетак различитих мотива коjи илуструjу утицаj мина и експлозивних средстава заосталих из рата на људе, породицу и заjедницу. Он наводи да симболичан назив изложбе указуjе на то да су мине и заостала експлозивна средства озбиљан проблем, те да одговорност у стварању безбjедног окружења за грађане у БиХ лежи на свима, али наjвише на

Народна скупштина Републике Српске

До сада идентификовано 3.835 несталих лица

У Републици Српскоj jе до 15. августа ове године евидентирано укупно 5.505 несталих лица, а од овог броjа трага се за jош 1.670, подаци су Центра за истраживање рата и ратних злочина. Директор Центра Милорад Коjић рекао jе да су у спомен-костурницама у Бањалуци, Источном Сараjеву и Невесињу похрањени посмртни остаци 650 неидентификованих тиjела. „Потребно jе нагласити да jе, закључно са 15. августом 2015. године, идентификовано 3.835 несталих лица са пописа Центра“, рекао jе Коjић, образлажући Извjештаj о анализи и плану активности о питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, у Народноj скупштини. Он jе навео да jе од 1995. до 2008. године риjешена судбина 3.454 нестала лица са

Sud_BiH.jpg

Свједок потврдио да га је тукао оптужени Јашаревић

На суђењу бившим припадницима Хрватског виjећа одбране (ХВО), оптуженима за мучења и убиства српских цивила 1992. године у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Живко Ждеро рекао jе да га jе тукао оптужени Муамир Јашаревић, звани Бабо. Ждеро jе на суђењу Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу пред Судом БиХ испричао да су се у Ливну тензиjе пооштриле почетком априла 1992. године, када jе миниран кафић „Дуга“, коjи jе био у власништву особе српске националности. „Настала jе паника међу становништвом. Мени jе други дан након тога речено да не долазим на посао, jер Србин не може радити на пумпи. Доста српског становништва jе тада напустило Ливно, групе су излазиле преко планина

Предсједник Републике Српске Милорад Додик, аутор филма "Дјеца" Денис Бојић и генерални директор РТРС Драшко Милиновић.

САВАНОВИЋ: ФИЛМ „ДЈЕЦА“ ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ДОКУМЕНТ

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао jе да jе документарни филм „Дjеца“, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске, показао сву негативност и посљедица рата. Савановић jе истакао да jе оваj документарни филм врло емотиван и да „оставља ожиљке“. „Филм остаjе историjски документ коjи ће прениjети младим генерациjама шта значи рат и коjе су његове посљедице“, рекао jе Савановић новинарима на приjему организованом након проjекциjе филма. Боса Гверо из Мркоњић Града, сестра Милеве Жупић коjа jе изгубила три сина у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, рекла jе да jе туга за наjмилиjима коjи су живот дали за Републику Српску велика и да jе породицама важно да одговорни за почињене злочине

Недељко Митровић

ПОРОДИЦАМА НЕСТАЛИХ ОМОГУЋИТИ ПЕНЗИЈУ

Републичка организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила упутила jе инициjативу Народноj скупштини Републике Српске за измjене и допуне Закона о пензиjско-инвалидском осигурању да би се породицама несталих бораца омогућило да остваруjу породичну пензиjу. Предсjедник Организациjе Недељко Митровић рекао jе Срни да ово не би представљало велико финансиjско оптерећење за буџет Републике Српске jер би право на ову пензиjу остваривало педесетак породица несталих бораца. „Породице несталих бораца у Српскоj имаjу сва права по другим елементима, али не и право на породичну пензиjу, и то jе дискриминациjа“, сматра Митровић. Према његовим риjечима, породице несталих бораца немаjу пензиjу, а да би jе добили услов jе да несталог прогласе умрлим. „Сматрамо

Детаљ са снимања документарног филма ''Дјеца'' - аутора Дениса Бојића

Премијера документарног филма “Дјеца“ – аутора Дениса Бојића

Уочи проjекциjе филма, у Храму Христа Спаситеља, у 16 часова, биће служен парастос за 54-оро припадника Воjске Репубике Српске коjима jе оваj филм посвећен. У порти Храма биће уприличена и изложба фотографиjа насталих током снимања филма. Проjекциjа филма биће одржана у Бањалуци у понедjељак, 26. октобра у 18 часова, у мултиплексу “Палас“, велика сала, Трг Краjине б.б. Документарни филм “Дjеца“ снимљен jе у продукциjи Радио – телевизиjе Републике Српске. Оваj документарни филм на jединствен и аутентичан начин представља jедно и посљедње свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки, коjи су у Отаџбинском рату изгубили по троjе дjеце. Филм “Дjеца“ документуjе jедну од наjвећих и српскоj jавности мало

Душан Дуњић, на једном од сведочења у Трибуналу

Сумњива смрт патолога Дуњића, Холанђани почели саслушања!

Истражни органи испитуjу све оне коjи су били у контакту с српским лекаром у Хагу, од Младићевих адвоката до особља хотела у коме jе одсео и где jе пронађен мртав. Младић забринут. Адвокат Блек упозорава на „случаj Милошевић“ СМРТ вештака и професора судске медицине Душана Дуњића, коjи jе требало да буде сведок одбране у процесу Ратку Младићу, сумњива jе холадскоj полициjи! Томе у прилог сведочи чињеница да истражни органи испитуjу све оне коjи су били у контакту с њим, од Младићевих адвоката до особља хотела у коме jе одсео и где jе пронађен мртав у четвртак уjутру. Каже ово за „Новости“ Миодраг Стоjановић, jедан од адвоката некадашњег воjног лидера босанских

Вељко Џакула

ЏАКУЛА: ИЗБЈЕГЛИ СРБИ ИЗ ХРВАТСКЕ ИМАЈУ ПРАВО НА ДРЖАВЉАНСТВО БиХ

Предсjедник Српског демократског форума (СДФ) у Хрватскоj Вељко Џакула сматра да избjегли Срби из Хрватске имаjу право на држављанство БиХ и да се не могу упоређивати са странцима арапског пориjекла у погледу стицања држављанства БиХ, jер су Срби живjели у заjедничкоj држави бившоj Југославиjи.“Непримjерено jе да након 20 година неко Србима коjи су дошли из Хрватске и других простора и желе живjети у БиХ и Републици Српскоj ускраћуjе право на држављанство БиХ“, рекао jе Џакула Срни. Он jе подсjетио да су Хрвати из БиХ и Србиjе коjи су дошли у Хрватску без икаквог проблема добили хрватско држављанство. Министарство цивилних послова БиХ позвало jе све натурализоване грађане БиХ, коjи су држављанство

Испред Храма Христа Спаситеља у Бањој Луци отворена је изложба фотографија насталих током снимања документарног филма ''Дјеца''

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА СА СНИМАЊА ФИЛМА „ДЈЕЦА“

Испред Храма Христа Спаситеља у Бањалуци данас jе отворена изложба фотографиjа са снимања документарног филма „Дjеца“ аутора Дениса Боjића, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС). Из ове медиjске куће саопштено jе да су за изложбу коришћене архивске фотографиjе свих породица и оне коjе су настале током снимања филма, коjи на jединствен начин представља свjедочење четири родитеља коjа су у одбрамбено-отаџбинском рату изгубила по троjе дjеце. „Наjупечатљивиjи моменти са снимања приказани су на фотографиjама, коjе на наjемотивниjи начин одсликаваjу бол и трагедиjу родитеља коjи су остали без своjе дjеце“, истакао jе Боjић. Монтажер Урош Млађеновић каже да су у филму покушали да пренесу трагичну причу послиjе коjе нико неће остати равнодушан,

Денис Бојић - аутор документарног филма

Документарни филм „Дјеца“ чека премијеру

Документарни филм „Дjеца“ аутора Дениса Боjића, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), jединствен jе и аутентичан начин на коjи jе представљено jедино и посљедње свjедочење четири преживjела родитеља, од укупно 36 очева и маjки коjи су у протеклом рату изгубили по троjе дjеце. Из РТРС-а jе саопштено да jе премиjера овог филма планирана у Српскоj и Србиjи у наредном периоду, након чега jе предвиђено учешће на фестивалима. С циљем очувања културе сjећања и указивања на то колико Срби као народ нису довољно свjесни своjе недавне прошлости и хероjа коjе jе за собом оставила, оваj филм документуjе jедну од наjвећих и српскоj jавности мало познатих трагедиjа српског народа у посљедњоj децениjи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.