У Београду је синоћ премијерно приказан документарни филм “Дјеца” Дениса Бојића, који на потресан и реалистичан начин приказује сву величину страдања српског народа у БиХ кроз исповијести родитеља који су током четири године рата изгубили по троје дјеце. Аутор је истакао да је циљ овог филма да оснажи српску културу сјећања јер, како је навео, српски народ томе не пружа довољно пажње. “Филм је не само тестамент, него отпор забораву и подсјећање која је цијена плаћена за Републику Српску”, нагласио је Бојић. Према његовим ријечима, филм је посвећен онима који су “три пута себе сахрањивали и три пута гробове копали” и чији је живот – живот у болу за дјецом

У централноj Кнез Михаиловоj улици у Београду постављена jе изложба фотографиjа из породичних архива и са снимања документарног филма “Дjеца” аутора Дениса Боjића, посвећеног родитељима коjи су изгубили по троjе дjеце у протеклом рату у БиХ и чувању истине о српском страдању. На овоj изложби, уприличеноj уочи сутрашње београдске премиjере овог филма са првенствно антиратном поруком, приказано jе 26 фотографиjа из документарног филма “Дjеца”, коjе на аутентичан и снажан начин преносе суштину и истину српског страдања у Републици Српскоj, у БиХ. Боjић jе изjавио новинарима да Београђани на овоj изложби, коjа ће траjати до сутра увече, могу да виде све оно што ће видjети и у филму, а то jе

У Бањалуци ће данас, у организациjи Академиjе наука и умjетности Републике Српске (АНУРС), почети дводневни научни скуп “Деjтонски мировни споразум – двадесет година послиjе” коjи ће окупити учеснике из земаља региона, као и Русиjе и Италиjе. Предсjедник АНУРС-а Раjко Кузмановић отвориће скуп на коjем би, према наjави из АНУРС-а, уводно излагање требало да поднесе предсjедник Републике Српске Милорад Додик. Скупу ће присуствовати и предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недjељко Чубриловић. Предвиђено jе да у раду скупу учествуjу чланови АНУРС-а, представници других академиjа наука и умjетности, те познати правници, историчари, политиколози, аналитичари и стручњаци из различитих научних области, и то из Русиjе, Италиjе, Србиjе, Црне Горе, Хрватске, Македониjе, те Републике Српске

У Бањалуци jе промовисано седам књига хашког оптуженика Стоjана Жупљанина. О књигама и аутору су говорили угледни професори из Србиjе и Републике Српске. Промоциjа књига Стоjана Жупљанина одржана jе у Народном позоришту Републике Српске. Промовисано jе седам књига, пет романа, jедна збирка пjесама и jедан публицистички рад. Све књиге настале су у Хагу. У Бањалуци jе одржана, напоменуто jе на промоциjи, генерална проба промоциjе jер аутор ниjе присутан. Стоjан Жупљанин налази се у притворскоj jединици хашког трибунала.   Извор: Радио Телевизиjа БН Везане виjести: „(Х)ИСТОРИЈА ОСУШЕНЕ ЗБИЉЕ“ – О СТРАТЕГИЈИ „НОЖА И КРИЖА“ Нова књига о Пожеги и Пожешкоj котлини Промовисана издања Спомен подручjа „Доња Градина“ ОБЈАВЉЕНА КЊИГА „ПОЉА НЕСРЕЋЕ“

Сви ми jако добро знамо да jе њему важан искључиво његов властити интерес и личне бенефициjе, казао jе Љубоjевић Након што jе Милорад Пуповац на предизборном скупу СДСС-а у Карловцу поручио бирачима да се одласком диjела чланства, коjе се сврстава у независну мањинску листу Синише Љубоjевића, не даjу збунити, те jе устврдио како “jедна jака хрватска политичка странка кроз те поjединце покушава омести Србе да добиjу jаку заступљеност у Сабору”, реаговао jе и прозвани Синиша Љубоjевић, кандидат независне листа Срба. У своjоj изjави за медиjе, Љубоjевић оштро одговара Пуповцу; “Жалосте нас изjаве господина Милорада Пуповца коjи jе у паници од губитка гласова српског народа изгубио компас и почео се бавити прљавим

Ниjе могла постоjати НХД, ако не контролише теиториjу Кордуна, ако су на Кордуну Кордунаши и ако НХД нема власт на том простору. Чињеницу да су у jесен 1991. године Кордунаши у jугословенскоj ТО држали положаjе 27 километара од Загреба, мостове на р. Купа, а простор до Загреба био небрањен, тадашње jугословенско и воjно руководство ниjе процjенило као битан елеменат на стратегиjском нивоу Основни недостак ратног плана „Гвозд“ jе што ниjе имао рjешење за два основна стратегиjска проблема: малу дубину териториjе и непостоjање снага за други ешелон одбране и резерве за активна деjства. Ти проблеми су прецизно дефинисани jош краjем 1992. године. Могли су да буду риjешени само на нивоу српског

Генерал Мркшић jе сматрао да треба покушати на нашоj лиjевоj обали Уне, формирати мостобран , величине коjу можемо бранити, коjи би укључивао обавезно Двор и околину, чиме би задржали макар симболично дио наше териториjе. Не знам како то да се уради ако се нашим борцима на мосту одузима оружjе, а истовремено сазнаjем да jе обjављено да избjеглице иду у Србиjу Командир тенковске чете, храбар и способан официр, поново нагло постаjе командир чете, искаче пред оног и каже:“ немоjте господине генерале, ми ћемо извршити ваше наређење. Увjек смо извршавали. Наредите шта треба“ Кад се наоружани поjединци из колоне организуjу, у више случаjева, четворица, петорица или шесторица злочинаца, ликивидирани су с блиског

Републичка организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила поново jе упутила питање Генералном секретариjату Савjета министара БиХ о томе шта jе суштина споразума коjи jе Савjет министара потписао са Међународном комисиjом за нестала лица (ИЦМП) 1998. године, рекао jе Срни предсjедник ове организациjе Недељко Митровић. Он jе навео да из Савjета министара БиХ, на основу раниjег упита ове републичке организациjе, ниjе одговорено да ли се суштина потписаног споразума односи на сjедиште или на сарадњу са ИЦМП-ом, нити jе послат записник са сjеднице на коjоj jе потписан таj споразум. Митровић тврди да се споразум Савjета министара БиХ и ИЦМП-а из 1998. године искључиво односи на сjедиште ИЦМП-а, али не и

  Воjни циљ разбиjање наших jединица, жели се постићи невоjним средствима, стварањем панике код цивилног становништва, што код бораца на фронту ствара потребу да породице измjесте из зоне убиjања, напуштаjући jединицу. Ратним планом „Дрина“ коjи смо заjедно израдили и усвоjили у Београду, у новембру 1993. године био jе предвиђен долазак тих jединица у ове зоне. На нивоу три воjске таj план jе урађен са свим елементима ратног плана Ни преко Саве из РС, ни са истока РСК, ни из Србиjе, Хрватима ниjе приjетила опасност (од противнапада – прим.дрп), што jе већ било тестиранао у првомаjском упаду у Западну Славониjу Деjства на Кордуну петог и шестог августа Након што сам петнаест