Предсједавајући Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић одбија да Тужилаштву БиХ достави податке о масовним гробницама на планини Озрен и у Посавини у којима су закопане српске жртве, пише „ЕуроБлиц“. Лист наводи да истражиоци Института за нестала лица БиХ већ дуже вријеме посједују податке о постојању масовних гробница у којима су сахрањени нестали Срби из Возуће, Брода, Дервенте, Оџака и Орашја, али да Машовић не жели надлежним тужиоцима да достави те податке. Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић потврдио је за „ЕуроБлиц“ да Машовић „сторнира одређене предмете“ гдје су Срби жртве, а починиоци злочина припадници такозване Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране. Предсједник

И данас киша. И тишина. Ритмичко добовање по олуку се не рачуна. Сам звук је киша. Сива поља у даљини. И магла. Не толико густа да не видим куће оивичене кукурузним пољима. Црвено са златном нити около. Као некада петокрака на заставама СФРЈ. Зајебано је то… Сећање. Лепо је гледати то. Ту кишу. Са терасе стана. Сигурност или несигурност велеграда. Или велесела. Како се узме. Или остави. Уживање. А колико пута сам је проклињао и псовао свега чега се сетим, осећајући како ми пробија и последњи суви део одеће и слива се низ леђа. Језа. Магла се увлачи у кости, а ватру и да је смем запалити, не би ме

Жупанијско тжилаштво у Сплиту подигло је оптужницу против Миленка Зеленбабе /59/, некадашњег начелника СУП-а Книн, за ратни злочин у Книнском пољу. Зеленбабу терете да је 3. јануара 1992. године организовао рацију у Книнском пољу с циљем протјеривања Хрвата из засеока Марићи и Велићи, преносе хрватски медији. Према наводима оптужнице, више цивила одведено је и притворено у зграду СУП-а у Книну, док је у засеоку Марићи убијен Јошко Ћаћић, а ништа није предузето да починилац буде откривен и санкционисан. Хрватски медији наводе да Зеленбаба данас живи у Војводини, а да је у Шибенику 1993. године осуђен на 20 година затвора због ратног злочина против цивилног становништва. Извор: СРНА  

Ако се наставе овакви притисци на Републику Српску, Босна и Херцеговина не може опстати, каже први председник Скупштине РС Момчило Крајишник. У разговору за Спутњик истиче да српски народ у БиХ треба јасно да одреди којим путем жели да иде, а као стратешки циљ да постави уједињење са Србијом, али да томе тежи мирним путем. Поводом 25. годишњице Републике Српске као један од њених оснивача Крајишник подсећа да је за време рата једини задатак био да се сачувају животи. Данас каже да, иако је помало разочаран у односу на прве, идеалистички замишљене циљеве, с оптимизмом гледа у будућност. Република Српска није далеко од окружења, цели простор бивше Југославије је оптерећен кредитима, проблемима, разликама, али сматрам да

Данас се навршава 11 година од акције ЕУФОР-а у селу Бјелогорци код Рогатице, гдје је на кућном прагу убијена Рада Абазовић /47/, а тешко рањени њен малољетни син Драгољуб и супруг Драгомир. Италијански карабињери у раним јутарањим часовима 5. јануара 2006. године  упали су у кућу породице Абазовић и почели да пуцају. У тој пуцњави смртно је рањена Рада Абазовић, која је од задобијених повреда преминула у фочанској болници, док су њеном сину Драгољубу /11/ и супругу Драгомиру нанесене теже повреде. Припадници италијанског контингента СФОР-а нису дозволили два сата да рањеној жени буде пружена љекарска помоћ. Санитет из Рогатице пришао је рањеној жени тек када су карабињери видјели да је

У оквиру обиљежавања 25. година од проглашења Републике Српске Крајине у Београду је промовисана књига у којој су обједињена сва државна документа која су донесена у пет година њеног постојања. До сада је објављено неколико десетина књига о Републици Српској Крајини, како српских, тако и хрватских издавача, али ниједна није обухватила цјелокупну државну архиву као што је то сада случај. Овај обиман пројекат помогла је и финансирала Република Србија, а његов аутор је Ратко Личина, српски посланик у предратном сазиву хрватског сабора. Пројекат који је реализован у чак 10 томова, са преко 7.000 страница државних докумената Републике Српске Крајине, плод је дугогодишњег рада и ентузијазма, а одмах је препознат као

Ми као народ српски не тражимо и не захтевамо од других да се мењају. Слободно они могу наставити својим путем то је њихов избор. Морају само добро знати да ће Срби умети и успети да се супроставе сваком злу. Морају бити свесни не само да ћемо се супроставити, већ да ћемо свако зло које се усуди да нас нападне на крају уништити. Ми не можемо и нећемо да будемо ништа друго до Срби. Зато морамо бити посебно поносни на оне који су нам кроз историју својим делима омогућили да то и останемо. Они који су нам то обезбедили су  прави понос Србије. Они су она неугасива светлост која нам улива