У оквиру обиљежавања 25. година од проглашења Републике Српске Крајине у Београду је промовисана књига у којој су обједињена сва државна документа која су донесена у пет година њеног постојања. До сада је објављено неколико десетина књига о Републици Српској Крајини, како српских, тако и хрватских издавача, али ниједна није обухватила цјелокупну државну архиву као што је то сада случај. Овај обиман пројекат помогла је и финансирала Република Србија, а његов аутор је Ратко Личина, српски посланик у предратном сазиву хрватског сабора. Пројекат који је реализован у чак 10 томова, са преко 7.000 страница државних докумената Републике Српске Крајине, плод је дугогодишњег рада и ентузијазма, а одмах је препознат као

Ми као народ српски не тражимо и не захтевамо од других да се мењају. Слободно они могу наставити својим путем то је њихов избор. Морају само добро знати да ће Срби умети и успети да се супроставе сваком злу. Морају бити свесни не само да ћемо се супроставити, већ да ћемо свако зло које се усуди да нас нападне на крају уништити. Ми не можемо и нећемо да будемо ништа друго до Срби. Зато морамо бити посебно поносни на оне који су нам кроз историју својим делима омогућили да то и останемо. Они који су нам то обезбедили су  прави понос Србије. Они су она неугасива светлост која нам улива

Директор Републичког Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић оцијенио је као позитивно интензивирање процесуирања ратних злочина над Србима у Тужилаштву БиХ, али пита зашто се са тим чекало 20 година. “Чекало се из простог разлога да поједини предмети буду сами затворени због биолошког нестанка починилаца ратних злочина и свједока ратних догађаја”, рекао је Којић Срни. Он је рекао да су институције Републике Српске доставиле 1.084 пријаве за злочине над Србима, те да очекује да се у наредној години интензивно доставља документација, материјални докази и да се процесуирају најсложенији предмети ратних злочина над Србима. Којић је истакао да је веома битно да је овим почело

Документарни филм “Дјеца” Дениса Бојића, који је рађен у продукцији Радио-телевизије Републике Српске, данас ће бити премијерно приказан у Борову у Хрватској. Генерални секретар Српског народног форума Зоран Којић рекао је да српска заједница у Хрватској нема често прилику да се на овакав начин упозна са страдањем свог народа. “Премијерно приказивање овог документарног филма од изузетног је значаја, прије свега, за културу сјећања нашег народа из не тако давне прошлости”, истакао је Којић, који је главни уредник инфо портала Срба у Хрватској “Форум”. Он је навео да је циљ овог потресног, али истинитог свједочанства сажетог у филм, окупљање мајки и очева као и оних који ће то тек постати, те

У Загребу је данас, уз присуство чланова породица, обављена идентификација посмртних остатака 20 жртава српске националности, страдалих током оружаних сукоба 1991/95. на територији Хрватске. У Загребу је данас, уз присуство чланова породица, обављена идентификација посмртних остатака 20 жртава српске националности, страдалих током оружаних сукоба 1991/95. на територији Хрватске. Како је Саопштење Комисија за нестала лица Владе Републике Србије, посмртни остаци ексхумирани су у Горњем Селишту (13), Кореници (1), Дарувару (2), Бенковцу (1), Зрмањи Врело (1) и Машићкој Шаговини (2). Посмртни остаци су идентификовани у загребачком Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета, методом анализе ДНК, и њихова сахрана биће обављена у складу са израженим жељама породица. Из регистрованих, масовних

Капетан ВС Драгомир Грујовић, као окривљени за наводни ратни злочин у Словенији, саслушан у Одељењу за РЗ Вишег суда у Београду: Ја сам њима предао поруку да нећемо никога дирати, ако и они нас не дирају. Буду ли нас напали ми ћемо бити принуђени сви да изгинемо. Отворио сам врата складишта и пустио да изађе сваки војник који жели а ја да останем сам, и сам погинем. Рекли смо да никога нећемо пипнути, али немој нико да нас дира. Ми смо били затворени. Овaко је у одбрани, у Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду, Драгомир Грујовић (56) описао свој сукоб са Територијалном одбраном Словеније, на почетку отцепљења те

Више од 4.000 Срба је нестало у ратним дешавањима у региону. О њима и њиховим судбинама нема ни вести Већ више од две деценије породице несталих Срба, а који су побијени у рату у Босни и Херцеговини, на подручју Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, али и на Косову, чекају на вести да је пронађена кост или зуб или неки други део тела по којем се може утврдити да је то њихов син, брат, муж, отац… Више од 4.000 Срба је нестало у ратним дешавањима у региону. О њима и њиховим судбинама нема ни вести. На “Веритасовом” списку несталих Срба из ратних дешавања у Хрватској налазе се 1.843 имена. Међу

Предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић изјавио је да су српске жртве у БиХ дискриминисане у процесу идентификације и да је цијели процес исполитизован и корумпиран, јер и поред великог новца којим надлежна комисија располаже, помака у тражењу несталих Срба нема. Митровић је рекао да је још 1.665 српских жртава остало неидентификовано, од чега 1.019 цивила, те да је од 2008. године, када је Међународна комисија за нестала лица у БиХ преузела рад ентитетских комисија за тражење несталих, идентификовано само 40 посмртих остатака Срба. – На годишњем нивоу они троше 3,5 милиона евра за “складиштење” тијела која чекају идентификацију, а овим темпом, биће

У Загребу су идентификовани посмртни остаци 17 особа српске националности. У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, уз присуство чланова породица, обављена је идентификација посмртних остатака 17 лица српске националности, страдалих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије. Ријеч је о погинулима у периоду од 1991. до 1995. године на територији Хрватске. Посмртни остаци ексхумирани су у Задру, Шибенику, Книну, Кукуњевцима, Житнику и Грачацу, саопштила је Комисија за нестала лица Србије. Посмртни остаци су идентификовани методом анализе ДНК и њихова сахрана биће обављена у складу са израженим жељама породица. Из регистрованих, масовних и појединачних гробница на територији Хрватске, у периоду 2001. до 2016. године ексхумирани су

Викарни епископ патријарха српског Арсеније и старјешина Подворја Руске православне цркве у Србији, протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев служили су данас у руској цркви у Београду парастос и освештали спомен-плочу руским добровољцима погинулих у борбама на територији бивше Југославије 90-тих година. Парастосу су присуствовали и изасланик предсједника Републике Српске Млађен Цицовић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, изасланици предсједника Србије, представници амбасаде Руске Федерације, амбасадор Бјелорусије Владимир Чушев, и породице и удовице погинулих руских добровољаца. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да Срби морају више да цијене спремност братског и великог руског народа да стане уз њих када им је најтеже. Он је истакао