БАЊАЛУКА, 5. МАРТА (СРНА) – Предсjедник Републике Српске Милорад Додик оциjенио jе данас да jе покоjни генерал-пуковник Воjске Републике Српске /ВРС/ Новица Симић дао печат ВРС и симболизовао њене изворне вриjедности. Додик jе на комеморациjи у Бањалуци рекао да jе генерал Симић био човjек коjи jе на наjбољи начин обиљежио ратно и послиjератно вриjеме на овим просторима, даjући печат ВРС као воjничкоj, часноj организациjи српског народа. Предсjедник Српске напоменуо jе да се ВРС борила за Републику Српску и истакао да jе генерал Симић био посвећен народу и Српскоj. „Морамо се вратити изворним вриjедностима ВРС коjе jе наjбоље исписао генерал Новица Симић“, поручио jе Додик и додао да jе „Српска данас

БАЊАЛУКА, 5. МАРТА /СРНА/ – Генерал Новица Симић, коjи jе преминуо 2. марта у Београду, биће сахрањен данас на гробљу Свети Пантелиjа у Бањалуци. Посмртни остаци генерала Симића биће изложени у Храму Христа Спаситеља, а за 11.00 часова у Банском двору заказана jе комеморациjа и уписивање у књигу жалости. У храму Христа Спаситеља у 12.30 биће служено опиjело, а у 13.00 часова генерал Симић биће сахрањен на гробљу Свети Пантелиjа. Генерал-пуковник Воjске Републике Српске у пензиjи Новица Симић преминуо jе 2. марта на Воjно-медицинскоj академиjи у Београду након тешке болести. Новица Симић рођен jе 1948. године у Милићима. Као диjете са родитељима се преселио у Сараjево, гдjе jе завршио основну

Кула — И поред тога што се видно нормализуjу односи између Србиjе и Хрватске, све су мањи изгледи да ће Фабрици кожа Етерна бити враћено радничко одмаралиште. Оваj обjекат, опремљен по стандардима хотела „Б“ категориjе, присвоjио jе Фонд за приватизациjу Хрватске и потом га, пре петнаест година, продао jедноj загребачкоj фирми за 450.000 немачких марака. Пре шест година Етерна jе у Окружном суду у Шибенику поднела тужбу против државе Хрватске, али jош нема никаквог одговора. У међувремену, краjем 2010. године, у овом предузећу отворен jе стечаjни поступак, па jе поново покренуто то питање, како би се продаjом одмаралишта обезбедио део новца за намирење обавеза према повериоцима. Али, како каже стечаjни

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Генерал Новица Симић, коjи jе преминуо jуче на Воjно-медицинскоj академиjи /ВМА/ у Београду, биће сахрањен у понедjељак, 5. марта, на гробљу Свети Пантелиjа у Бањалуци, саопштила jе Борачка организациjа Републике Српске. Сахрана генерала Симића заказана jе за 13.00 часова. Генерал-пуковник Воjске Републике Српске /ВРС/ у пензиjи Новица Симић преминуо jе данас на ВМА у Београду након тешке болести. Новица Симић рођен jе 1948. године у Милићима. Као диjете са родитељима се преселио у Сараjево, гдjе jе завршио основну школу и гимназиjу. У Београду jе завршио четворогодишњу Воjну академиjу Копнене воjске ЈНА, двогодишњу Командно-штабну школу тактике и jедногодишњу Школу националне одбране. Приjе одбрамбено-отаџбинског рата службовао jе у гарнизонима

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић очекуjе да ће, након изношења доказа, проширеном оптужницом бити обухваћена лица по командноj одговорности коjа су омогућила формирање логора „Дретељ“ и наредили мучење и убиjање заробљених српских воjника и цивила. „Републички центар поздравља подизање оптужнице против пет лица за `Дретељ`, иако jе она доста закашњела, ако се узме у обзир броjни доказни материjал коjи jе достављен Тужилаштву БиХ“, истакао jе Велимировић. Велимировић jе закључио да jе од велике важности да се у доказном поступку утврди присуство Хрватске воjске у Херцеговини на почетку рата у БиХ, посебно паравоjних формациjа попут ХОС-а коjе су тада шириле панику и страх подсjећаjући

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Генерал-пуковник Воjске Републике Српске /ВРС/ у пензиjи Новица Симић преминуо jе jуче на Воjно-медицинскоj академиjи /ВМА/ у Београду након тешке болести, а вриjеме комеморациjе и мjесто сахране биће накнадно саопштени, потврђено jе Срни у Одбору за сахрану. Новица Симић рођен jе 1948. године у Милићима. Као диjете са родитељима се преселио у Сараjево, гдjе jе завршио основну школу и гимназиjу. У Београду jе завршио четворогодишњу Воjну академиjу Копнене воjске ЈНА, двогодишњу Командно-штабну школу тактике и jедногодишњу Школу националне одбране. Приjе одбрамбено-отаџбинског рата службовао jе у гарнизонима ЈНА у Бањалуци и Сараjеву гдjе jе обављао дужности командира вода, команданта батаљона и помоћника начелника штаба бригаде за оперативно-наставне послове.

„МЕЂУНАРОДНИ монетарни фонд сноси своj дио кривице за рат у бившоj Југославиjи“, стоjи у таjном интерном меморандуму америчког института за стратешке анализе Стратфор из 2009. године коjи jе обjављен на WикиЛеаксу. У меморандуму се налазе упутства аналитичарима на терену са сугестиjама на коjи начин да прикупљаjу информациjе с подручjа бивше Југославиjе те их се упозорава како су мjере штедње коjе jе ММФ наметнуо Југославиjи у предратном раздобљу изазвале друштвене немире коjи се диjелом криви за рат. „Због глобалне рецесиjе било коjи економски показатељи из региjе су врло важни. Пазите на било какве нереде услиjед кризе у коjима судjелуjу радници и синдикати. Немоjте заборавити да су мjере штедње ММФ-а наметнуте Југославиjи

Случaj Taтjaнe Рућaндo из Kaрлoвцa eклaтaнтaн je примjeр кaкo Хрвaтскa eскивирa мeђунaрoднe oбaвeзe, кoje je изглeдa прeузeлa сaмo кaкo би сe дoдвoрилa Eврoпскoj униjи и пoлoжилa испит из прeгoвaрaчкoг пoглaвљa 23 o тeмeљним људским прaвимa. Пoслиje брojних пoкушaja oствaривaњa свojих прaвa у Хрвaтскoj, Taтjaнa истичe дa oвaквo стaњe вишe нe мoжe издржaти тe дa ћe нaпустити дoдиjeљeни стaн у Kaрлoвцу и oтићи у Зрeњaнин Oд 1982. дo 1991. гoдинe Taтjaнa Рућaндo je сa супругoм и двojицoм синoвa живjeлa у Kaрлoвцу, у нaсeљу Швaрчa, гдje су дoбили стaн oд Jугoтурбининe твoрницe пумпи, у кojoj je њeн супруг, инaчe пoриjeклoм из Дaлмaциje, рaдиo. У љeтo 1991. Taтjaнa, инaчe Српкињa из Зрeњaнинa, сa

Прoмoциja књигe „Maњински пoврaтaк у Хрвaтску – студиja oтвoрeнoг прoцeсa“ Mилaнa Meсићa и Дрaгaнa Бaгићa с рeзултaтимa истрaживaњa oдрживoг пoврaткa Србa, билa je приликa зa пoдсjeћaњe нa пoдaткe o пoврaтку и oчeкивaњa oд прeдстojeћe дoнaтoрскe кoнфeрeнциje у Сaрajeву. Пo истрaживaњу рaђeнoм нa узoрку oд 1.400 пoврaтникa, нa њихoвим aдрeсaмa нaђeнo je 27,5 пoстo испитaних, дoк их сe 5,75 пoстo прeсeлилo нa другу aдрeсу у Хрвaтскoj, a 15 пoстo умрлo. Прeдстaвљajући књигу, прeдстaвник УНХЦР-a у Хрвaтскoj Teрeнцe Пикe нaглaсиo je дa су oд пoчeткa пoврaткa 1996. гoдинe, хрвaтскe влaсти рeгистрирaлe 132.600 Србa пoврaтникa, штo je пoлoвинa oд oних кojи су нaпустили свoje дoмoвe зa вриjeмe рaтa. – Хрвaтскa je oбнoвилa 148.453

БЕОГРАД, /СРНА/ – Само ако избjеглим и прогнаним Србима из Хрватске буде враћена имовина, коjа jе проциjењена на око 30 милиjарди евра, као и основна људска и грађанска права, моћи ће се тврдити да су то резултати нове хрватске Владе, коjа мора имати потпуни дисконтинуитет од досадашње политике Загреба, изjавио jе Срни Милоjко Будимир, предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске. Коментаришићи Студиjу о одрживом повратку српских избjеглица у Хрватску, коjа jе jуче представљена у Загребу, Будимир jе рекао да ће се само на основу конкретних резултата видjети да ли има помака или jе „све само демагогиjа“. „Чињеница jе да jе Хрватска учинила све да сприjечи повратак и

ХАГ, /СРНА/ – Пензионисани генерал Воjске Републике Српске Маноjло Миловановић рекао jе данас у своjству свjедока оптужбе на суђењу некадашњем предсjеднику Републике Српске Радовану Караџићу да су, у вриjеме када jе дониjета одлука о оснивању Воjске Републике Српске, утврђени политички циљеви да се „сприjечи понављање геноцида из Другог свjетског рата и одбрани народ до постизања мира“. Миловановић jе рекао да jе „у традициjи Кине, Француске и Срба да народ иде са воjском, иза или испред“, обjашњаваjући тако Директиву броj четири из 1993. године, коjу jе он саставио, а Караџић потписао, а према коjоj jе Дринском корпусу Воjске Републике Српске наложено да „неприjатељу у Подрињу нанесе што веће губитке и присили

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Поражаваjућа jе одлука Управног одбора Института за нестала лица БиХ да подржи инициjативу упућену Тужилаштву БиХ коjа предвиђа попис и сахрану тиjела у општинама гдjе су ексхумирана, сматра предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Српске Недељко Митровић. „Ова одлука jе поражаваjућа, jер се из овога jасно види да Управни одбор Института за нестала лица БиХ не доноси одлуке самостално, нити у интересу процеса тражења несталих и поштовања породица несталих“, рекао jе Митровић Срни. Он тврди да да jе Управни одбор Института под „великим утицаjем Међународне комисиjе за нестала лица, коjа jе и идеолог оваквог срамног начина рjешавања проблема неидентификованих тиjела“. „Поставља се питање каква

БАЊАЛУКА,  (СРНА) – За Републику Српску jе неприхватљива наредба Института за нестала лица БиХ коjа предвиђа попис и сахрану тиjела у општинама гдjе су ексхумирана, изjавио jе Срни руководилац Оперативног тима за тражење несталих лица Републике Српске Горан Крчмар. „Познато нам jе да Тужилаштво БиХ неће прихватити ту наредбу, jер jе чињеница да се у конкретном случаjу ради о `злоj намjери` поjединаца унутар БиХ како би се зауставио процес тражења несталих“, истакао jе Крчмар. Управни одбор Института за нестала лица БиХ подржао jе на данашњоj сjедници инициjативу упућену Тужилаштву БиХ коjом jе предвиђен попис и сахрана тиjела у општинама гдjе су ексхумирана. „Управни одбор закључио jе да подржава инициjативу Института,

Директор Демократске инициjативе сараjевских Срба Јован Јањић сматра да jе 1. март наjцрњи датум у историjи БиХ и да никада неће бити постигут консензус да оваj дан буде државни празник jер то Срби неће дозволити. Јањић jе оциjенио да ће, све док се потенцира да jе 1. март „дан независности БиХ“, бити и међунационалних тензиjа, подсjетивши да су се тог дана 1992. године два народа удружила против Срба коjи су одбили да изађу на референдум. Првог марта 1992. године нешто више од 60 одсто Бошњака и Хрвата у БиХ дало jе своj глас за „суверену и независну БиХ“, на референдуму коjи су боjкотовали представници српског народа. По мишљењу многих, управо

Посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Борислав Боjић изjавио jе Срни да jе грађански рат у БиХ практично наjавио некадашњи муслимански лидер Алиjа Изетбеговић, оснивач СДА БиХ и предсjедник тзв. Републике БиХ, на сjедници прве вишестраначке Скупштине БиХ 27. фебруара 1991. године. “Он се тада, подносећи извjештаj са сjеднице Предсjедништва бивше СФРЈ коjа jе одржана 22. фебруара, придружио свима онима коjи су разарали мултиетничку СФРЈ, заговараjући у исто вриjеме успостављање `суверене, цjеловите и демократске БиХ`“, подсjетио jе Боjић. Боjић подсjећа да jе Изетбеговић тада рекао “Због суверене Босне jа бих жртвовао мир, а због мира у Босни не бих жртвовао суверену Босну“ и да jе за ову изjаву