Циљеви Удружења жена жртава рата Републике Српске су: да буде сачињена комплетна и тачна евиденциjа жена жртава, те да се потпуно обезбиjеде и унаприjеде њихова материjална, социjална, здравствена и друга права, као и накнада предвиђена законима….  Приредио: Миломир САВИЋ У Републици Српскоj постоjи неколико хиљада жена српске националности коjе су током рата у муслиманским и хрватским затворима и логорима биле изложене стравичном мучењу, силовању, те невиђеним врстама психо-физичких тротура, истиче предсjедник Удружења жена жртава рата Српске Божица Живковић – Раjилић. „Седамнаест година након завршетка рата на стотине српских жена контактирало jе и учланило се у наше удружење с намjером да коначно кажу истину и jавно проговоре о стравичним мучењима и

Ратни министар унутрашњих послова Хрватске Иван Векић признао jе у Осиjеку на суђењу Владимиру Миланковићу и Драги Бошњаку, оптуженим за убиства и прогон српских цивила у Сиску, да су власти ликвидирале цивиле и да су зато имале добре разлоге(?!). Како jе „поjаснио“, рат се не може добити а да се не усмрти неприjатељ.        Иван Векић jе истакао да су ратне власти Хрватске „имале велики проблем, а то jе да препознаjу ко су тзв. цивили међу неприjатељима“.   „Је ли цивил онаj ко се тако облачи, а има скривене намере и неприjатељски jе настроjен“ – рекао jе Векић, не обjашњаваjући на основу чега се могло препознати да неки српски цивил има „неприjатељске

Meђу лeшeвимa eксхумирaним у зaдњих jeдaнaeст гoдинa из мaсoвних, зajeдничких и пojeдинaчних грoбницa, нa Зaвoду зa судску мeдицину Meдицинскoг фaкултeтa у Зaгрeбу, идeнтифицирaнo je joш 17 пoсмртних oстaтaкa лицa српскe нaциoнaлнoсти, стрaдaлих нa пoдручjу Ликe, Дaлмaциje, Koрдунa, Бaниje, Зaпaднe и Истoчнe Слaвoниje у врeмeну oд 1991. дo 1995. гoдинe. Meђу идeнтифицирaнимa су: Влaдимир Душaнa Дрoбaц (1952) из Kрушeвцa;Никoлa Teoдoрa Kрajнoвић (1927) из Kипa, Дaрувaр; Сaрa Tривунa Kричкoвић(1921) из Читлукa, Гoспић; Mилкa Mилaнa Бaсaрa (1921) из Гoрњe Брусoвaчe, Вojнић; Mиjo Илиje Дaнojeвић (1937) из Kипa, Дaрувaр; Пeтaр Стeвe Пoлугa(1933) из Дaрувaрских Бaтињaнa, Дaрувaр; Никoлa Пaвлa Љубoтинa (1911) из Рaткoвцa, Oкучaни; Aнкa Mилaнa Нинкoвић (1915) из Meдaрa, Oкучaни; ЖeљкoНикoлe Лaлoш (1969) из Koсoвцa, Oкучaни; Вукaшин Пeтaрa Бoжичић (1935) из Пaклeницe, Oкучaни; Влaдo Рaдe Koвaчeвић (1947) из Бoрoвцa, Oкучaни;Дeсaнкa Чeдe Вукoтић (1925) из Бeoгрaдa; Пeтaр Пaвлa Вукoтић (1919) из Бeoгрaдa; Mлaдeн Mилутинa Вучић (1968) из Рajићa, Oкучaни; Бoшкo ЂурeMилинкoвић (1940) из Пaклeницe, Oкучaни; Рajкo Лaзe Tривунчић (1947) из Jaсeнoвцa, Oкучaни и Вeснa Mирe Чукoвић (1977) из Бaњa Лукe. Meђу идeнтифицирaнимa су и пoсмртни oстaци 18-гoдишњe

Уз песму ”Тамо далеко” на Дедињу у улици ”Милана Тепића” српска воjска, породица и приjатељи страдалог хероjа, припадници ратних удружења и представници Српског сабора Заветници положили су венац на спомен плочу и запалили свеће за покоj душе и вечну славу маjора Милана Тепића, коjи jе у Бjеловару 1991. године, попут воjводе Стевана Синђелића, жртвовао своj живот на бранику отаџбине. Јула месеца 1991. маjор Тепић се нашао у централном складишту борбених средстава у селу Беденику у близини Бjеловара. Припадници хрватског Збора народне гарде (Зенге) су припаднике Југословенске народне армиjе, коjи су се налазили на одслужењу воjног рока у касарни „Божидар Аџиjа“ у Бjеловару, држали у окружењу. У касарни се налазила 265.

Суд БиХ изрекао jе првостепену пресуду коjом jе Зурахид Муjчиновић осуђен на осам година затвора за нечовjечно поступање према српским цивилима у Сребренику 1992. године, док jе Сулеjман Хрустић ослобођен оптужби за учешће у овом злочину. Муjчиновић, бивши припадник Ловачке чете Армиjе БиХ у Сребренику, проглашен jе кривим да jе учествовао у злостављању српских цивила незаконито заточених у просториjама Омладинског дома у Рапатници, општина Сребреник, у jуну и jулу 1992. године, саопштено jе из Бирна. У пресуди jе наведено да jе Муjчиновић у више наврата – заjедно са другим особама – тукао Перу Ђукића рукама и ногама, пржио га лемилицом, прикључивао му кабл са струjом на уши, те сипао со

Жупанијски суд у Загребу неправоснажно је осудио бившег команданта логора Керестинец Стјепана Кларића и четворицу њему потчињених чувара на укупно осам и по година затвора због мучења 34 српска цивила и припадника ЈНА од краја 1991. до маја 1992. године. Због ратног злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима Кларић је осуђен на три и по године, Виктор Иванчин на двије, а Дражен Павловић, Жељко Живец и Горан Штрукељ на по годину дана затвора.  Судија је рекао да је суд вјеровао свједоцима који су описивали како су мучени струјом, злостављани и малтретирани. „Нема никакве дилеме ни да су поједини заробљеници сексуално злостављани, те да су неке затворенице биле силоване. Несумњиво

Бивши начелник Генералштаба Воjске Југославиjе Момчило Перишић оциjенио jе данас на жалбеноj расправи у Хашком трибуналу да поступак против њега ниjе био обjективан и непристрасан и да jе његов случаj jединствен у свиjету. Одбрана jе на данашњоj жалбеноj расправи затражила да првостепена пресуда Перишићу од 27 година затвора буде поништена, док jе тужилаштво оциjенило да jе та казна примjерена и да Апелационо виjеће треба да одбаци све жалбене основе. „Не могу да разумем одлуку већине судског већа“, рекао jе Перишић и поставио питање „како нешто може бити утврђено без разумне сумње ако председаваjући судиjа у то сумња“. Он jе изразио наду да ће му, „упркос свему негативном што му се

Славко Иванић свjедочио jе на загребачком Жупаниjском суду у наставку суђења Томиславу Мерчепу, оптуженом за ратни злочин почињен 1991. на подручjу Пакраца, Загреба и Кутине.   – Василиjе и Милорад Милетић били су моjи сусjеди и невини су страдали. Одведени су 1. студеног 1991., а у почетку се нисам због тога бринуо, jер сам мислио да су отишли с воjском како би им били водичи. То сам помислио jер ми jе Јула Милетић, када сам jе возио у Пакрачку Пољану да се распита за супруга и сина, испричала како су jоj људи коjи су их одвели казали да о томе не смиjе ништа три дана причати – казао jе Славко Иванић свjедочећи на

БЕОГРАД, 29. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Данас се навршава 21 година од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару, у Хрватскоj, када jе хрватска воjска, након што су им се предали припадници ЈНА, стриjељала команданта касарне и двоjицу његових помоћника, а четири дана касниjе jош шесторицу припадника ЈНА.За оваj злочин нема осуђуjућих пресуда, а истрага jе jош у току. „Троjицу разоружаних официра хицима у главу из пиштоља убио jе предсjедник Кризног штаба Бjеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада ниjе отворило истрагу против њега, иако jе породица jедног од убиjених официра то затражила jош у jулу 1998. године“, саопштено jе из Информационо-документационог центра „Веритас“. Суд у Бjеловару jе 2006. године покренуо

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Предсjедник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић потврдио jе Срни да су судови у Федерациjи БиХ већ дониjели неколико пресуда у корист српских логораша коjи су боравили у логорима коjе jе регистровао Међународни комитет Црвеног крста /МКЦК/.   Дукић jе подсjетио да jе Савез логораша раниjе поднио тужбу против Федерациjе БиХ за 536 логора у Федерациjи БиХ кроз коjе jе у рату прошло око 50.000 Срба, од чега их jе било само 126 у тзв. мултиетничком Сараjеву. Коментаришући пресуде према коjима би Влада Републике Српске требало да исплати одштету за становнике Сараjева коjи су током рата изгубили наjближе чланове породице, Дукић jе рекао да су такве пресуде

Стравични  детаљи мучења затвореника у Керестинцу деведесетих година прошлог века могли су се у понедељак уjутро чути на суђењу бившем заповеднику тог затвора Стjепану Кларићу и четворици чувара. Жртве мучења, жене коjе су биле заточене у Керестинцу, казале су да су их чувари стално силовали, тукли и злостављали. Сишчанка Раjка Маjкић доведена jе у Керестинец заjедно са супругом и потврдила jе на суду да jе двадесетак пута била силована. Све jе наређивао човек кога су звали Доктор, иако са медицином ниjе имао везе. Реч jе о ниском човеку са наочарима, коjи jе био у воjноj униформи и давао наређења о мучењу затвореника. Све се одвиjало у црноj соби, где су

БИЈЕЉИНА, 22. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – На централном споменику у Хасама, код Биjељине, данас jе служен парастос за 19 бораца и цивила погинулих у одбрамбено–отаџбинском рату.   Паљењем свиjећа и полагањем виjенаца, представници политичког живота Биjељине, чланови породица погинулих, родбина и саборци, одали су почаст за 15 палих бораца и четири цивилне жртве отаџбинског рата, чиjа су имена уклесана на спомен-обиљежjу. Предсjедник Мjесне Борачке организациjе Хасе Ђорђо Стевановић рекао jе Срни да jе споменик палим борцима и жртвама рата постављен 2010. године и да се сваке године, 22. септембра, одаjе помен овим борцима. „На таj начин желимо да се одужимо борцима коjи су животе дали за домовину и да поручимо да их не смиjемо никада заборавити“, рекао jе Стевановић.

ОСИЈЕК,/СРНА/ – Вjера Солар, маjка Љубице Солар коjу jе 1991. године убио хрватски полицаjац, посвjедочила jе на jучерашњем суђењу за ратни злочин над српским цивилима у Сиску да jе тадашњи замjеник начелника полициjске управе Владимир Миланковић показивао фотографиjе њене мртве кћерке, али ништа ниjе рекао о убиству. Миланковићу, коjи jе и бивши шеф Специjалне полициjе у Сиску, и командиру полициjске jединице „Вукови“ Драги Бошњаку суди се пред Жупаниjским судом у Осиjеку због хапшења и убиства српских цивила 1991. и 1992. године. „Био jе бахат. Они су тада ведрили и облачили. Донио ми jе слике моjе мртве кћери, а jа сам била психички дотучена да их нисам могла ни погледати. По