Страх. У Хрватској је свако ко не мисли као Јуре, Бобан и Фрањо одмах четник. Зашто би онда неки пристојан Хрват — а таквих је, истински верујемо, доста — искушавао срећу да га сваког понедељка (јер ударне серије иду викендом) неко препозна на улици и хитне у зрак? Не треба му такав луксуз. Kолико год се ветерани домовинског рата у Хрватској, тамошњи јавни сервис и десничарске организације трудили да фалсификују деведесете и нараштајима представе своје „часне бојовнике“, вест да нико од хрватских глумаца неће да глуми српске снаге, односно „четнике“ — може филм и серију „Генерал“ којом перу симбола операције „Олуја“ Анту Готовину, учинити сурово реалним. Нема Срба у Хрватској, а нема их ни у филму и серији. Дакле, Хрватска је етнички чиста.

Хрватски генерали биће носиоци пројекта “Национални програм едукације о Домовинском рату”, чији је циљ “упознавање наставника историје из цијеле Хрватске са догађајима из ратних 1990-их година”. Генерали Павао Миљавац, Јосип Луцић, Давор Домазет Лошо, Мирослав Туђман и Владимир Шекс на листи су 20 предавача који ће упознати наставнике о “стварању Оружаних снага Хрватске, војним активностима и операцијама попут `Бљеска` и `Олује”. Поменути пројекат недавно је био тема састанка хрватског министра науке Паве Баришића са генералима, пренијели су хрватски медији. Извор: СРНА Везане вијести: Антропологија зла: Понављање мрачне историје Од мајке ми остале само њене кости и писма, преживела страхоте Јасеновца, али не „Олују”! Дјеца Крајине

Хрватски медији јављају да екипа филма „Генерал” о Анти Готовини има проблем са проналажењем статиста који би глумили „четнике”, па је и председник једног удружења бранитеља позвао саборце да прихвате улоге Продукција играног филма и телевизијске серије “Генерал” о хрватском генералу Анти Готовини наводно има проблем с проналажењем статиста који би глумили „четнике”, па је један од ратних ветерана позвао саборце да се јаве на аудицију и прихвате улоге, пишу данас локални медији.  Уочи аудиције за већи број статиста с подручја Книна и околине које тражи продукција филма, председник једног од удружење бранитеља из Шибеника, Миљенко Пољичак позвао је саборце да се јаве на аудицију и ако треба глуме „четнике”.

На Жупанијском суду у Ријеци данас је почело суђење Рајку Кричковићу /59/ из Загреба због ратног злочина троструког убиства цивила у селу Кијани код Грачаца, након акције хрватских снага “Олуја” 1995. године. Кричковић је оптужен да је од 15. до 28. августа 1995. године, као припадник 118. домобранске пуковније Хрватске војске из Госпића, у селу Кијани у њиховој кући убио цивиле Мару Совиљ /73/ и њеног сина Радомира Совиља /43/ пуцајући у њих, а њену кћер Миру Совиљ /45/ запалио је у кући заједно са стоком. Према оптужници, он је тај злочин починио послије “Олује”, када је дошао у спаљено село Кијане, одакле је поријеклом, преносе хрватски медији. Кричковић је

Ми, дјеца Крајине, одлучили смо да се и наш глас далеко чује. Те 1995. године, једног врелог дана у августу, кренула је колона породица, бака, дека, деце, родитеља, уз присилу напуштајући своја огњишта. Ми смо имали пар месеци, пар година, кренули смо на пут у једном правцу, без повратка. Били смо у кочијама, аутима, тракторима, гладни, жедни, босоноги, несвесни шта се око нас догађа. Свако је отишао својим путем, раздвојени од своје земље, свог народа, носећи у грудима спаљене колевке, куће, заклану стоку, и бесне погледе, а зашто? Шта смо им Ми тако мали, а тако велики, урадили? Данас, 21. годину после, оформили смо групу Крајишке омладине, ми, дјеца Крајине,

Документационо информациони центар “Веритас” саопштио је да се међу 20 српских жртава идентификованих у Загребу налазе и посмртни остаци Десанке Слијепчевић, старе 83 године и њене снахе Јелене Слијепчевић старе 60 година. Оне су за вријеме хрватске акције “Олуја” остале у селу Доњи Класнић код Глине, обје тешко болесне и непокретне. Почетком септембра 1995. нађене су мртве, док су њихова тијела ексхумирана прошле године из заједничке гробнице у Горњем Селишту. Међу посмртним остацима који су јуче идентификовани у загребачком Заводу за судску медицину налазе се остаци Срба страдалих на подручју Лике, Кордуна, Баније и западне Славоније у времену од 1991. до 1995. године. Идентификовани су Михајло /Петра/ Ћалић /1938/ из

У Новом Саду одржан је “Свесрпски крајишки сабор” поводом Никољдана, крсне славе и дана Републике Српске Крајине /РСК/. Други “Свесрпски крајишки сабор” одржан је синоћ под слоганом “Док живе Крајишници, живјеће и Крајина”.  Сабору је у Конгресном центру “Мастер” Новосадског сајма присуствовало око хиљаду људи, Срба из сјеверне Далмације, Лике, са Кордуна, Баније и Славоније. Предсједник Организационог одбора Сабора Драгомир Лалић рекао је да је из некадашње РСК у Србију дошло 500.000 Срба. “У Србију нас је дошло више од 500.000 и држава мора почети да се бави нашим бројним и великим проблемима. С друге стране, Срби морају да створе механизме и да представљају институцију која ће штити њихове интересе”,

Позивам Саву Штрпца на ТВ дуел – да пред очима Србије и Крајишницима предочимо ставове и изнесемо конкретне доказе Поводом текста „Издају крајишких интереса не могу да му опростим“, од 21. новембра „Политика“ је објавила реаговање Саве Штрпца, председника „Веритаса“, на мој текст „Понижавајућа донација МПРИ“, објављен 17. новембра. Саво Штрбац је у свом реаговању на моје отворено писмо јавности, у недостатку аргумената, применио метод „напад је најбоља одбрана“. Омаловажавањем мог имена покушао је да прикрије сопствену одговорност за саучесништво у великој превари 200.000 прогнаних Крајишника у злочиначкој акцији „Олуја“. Врхунац лицемерја представља Штрпчева изјава да не може да ми опрости издају крајишких интереса. У прилог наведеној оптужби износи велику