Олуја Архиве - Страница 21 од 40 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Олуја » Страна 21

ФИЛМ: “Причам први пут”- Свједочење о страдању Срба у Хрватској

17. новембар 2016.

Свjедоци страдања Срба у Хрватскоj у протеклом рату, апелују на домаћу и свjетску jавност да види и чуjе истину о убиjању, понижењу, пљачкању и затирању свега српског у Хрватскоj, коjе jош траjе. На промоциjи документарног филма “Причам први пут”, Божана Врљановић – Кондић из Западне Славониjе рекла jе новинарима да након надљудске борбе коjу jе прошла не очекуjе да доживи правду за преживjеле и протjеране Србе. “Хрватска jе дониjела законе коjима штити хрватски народ и сви други народи у овоj земљи су небитни, али нека иза нас остане траг за историjу, бар свjедочења о злочинима и пљачкама”, рекла jе она. Пантелиjа Зец у овом документарцу свjедочи о тортури, физичком и

Оптужбе преко леђа Крајишника

11. новембар 2016.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта осудио је одлуку групе Срба, Документационо-информационог центра Веритас и његовог првог човека Саве Штрпца да пред америчким судом пристану на нагодбу у спору који су 2010. године покренули против америчке компаније МПРИ. Линта је у отвореном писму нагодбу назвао “срамном и понижавајућом”, наводећи да су пристали на 7.500 пута мањи износ од првобитног траженог одштетног захтева у износу од 10,5 милијарди долара. – Наведене чињенице сада јасно потврђују ранију сумњу великог броја Крајишника да судски процес није вођен због накнаде штете за преко 200.000 прогнаних Крајишника у ‘Олуји’, већ због обезбеђивања средстава за рад удружења Крајинске жртве геноцида из САД и Веритас из

Oтворено писмо јавности предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте поводом срамне и понижавајуће нагодбе у вези са колективном тужбом преко 200.000 прогнаних Крајишника у Олуји

8. новембар 2016.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије осуђује одлуку групе Срба која је регистрована у САД под називом Крајинске жртве геноцида и Документационо-информационог центра Веритас, на челу са Савом Штрпцем, да пристану на срамну и понижавајућу нагодбу у судском спору са америчком консултантском кућом L-3 Servisis, као правног сљедбеника америчке фирме Војни професионални ресурси (MilitaryProfessional Resources Ink.), а у вези са колективном тужбом преко 200.000 Крајишника који су прогнани у злочиначкој акцији Олујa. Наведена тужба садржи и захтјев за накнаду нематеријалне штете прогнаним Крајишницима у висини 10,5 милијарди долара, уз 5% камате за сваку годину, односно онолико колико живе изван својих кућа и станова због присилног напуштања и претрпљеног

Крајишници против МПРИ

26. октобар 2016.

Након дугих преговора постигнут је договор да тужена страна уплати донацију од 1,4 милиона америчких долара у виду хуманитарне помоћи избеглицама из РСК Шта је с колективном тужбом Крајишника прогнаних у „Олуји”, коју су 2010. поднели Федералном суду у Чикагу против америчке консултантске куће Л-3 Сервисиз, инк. као правног следбеника Милитери профешн рисорсиз инк. (МПРИ) ради накнаде нематеријалне штете на име душевних боли због изгубљеног завичаја по основу саучесништва у геноциду? Одговор је стигао ових дана од адвоката Роберта Павића, главног заступника Крајишника у овом поступку, из ког дознајемо да је овај парнични поступак недавно окончан нагодбом у складу с медијацијом међу странкама, коју је предводио пензионисани судија уважени Данијел

Раде Лесковац: У памет се, Срби

19. октобар 2016.

Срби у БиХ, односно у Републици Српској су данас преостали као највиталнији и најосвештенији део српског корпуса. У временима препуним изненађења и изазова, много снажније државе и народи западали су у велике проблеме, зато је потребно сачувати прибраност и поуке из блиске прошлости, оцењује Раде Лесковац, један од малобројних Срба у Хрватској, који размишља српски. Он каже да поделама треба стати у крај, те стално јачати национално јединство, како и Срби у РС не би доживели судбину Срба из Крајине. – Показало се да је председник Милорад Додик нашао праву меру у односима са Западом. Поштује одредбе Дејтонског споразума, не пристаје ни на какве ревизије. На сваку врсту импровизације и покушаје

Срби у новој власти – декор демокрације

19. октобар 2016.

После конституисања Сабора Хрватске, који је добио председника у прве две године мандата, Божу Петрова из Моста, премијер Андреј Пленковић најавио је реорганизацију министарстава, а од понедељка и нова кадровска решења. Међутим, још није познато да ли ће и у којој мери представници српске мањине имати своје место у институцијама власти. Две деценије од рата у селима у којима живе Срби повратници нема струје, у некима ни воде. Живот достојан човека остао је у предратном, односно времену предизборне кампање у којој им је још једном обећан. Да су приче о „повратку на вековна огњишта“ бајке, јасно је и из односа Хрватске са Србијом, јер сваки избори у тој земљи доводе

Чeкa сe идeнтификaциja – кoнцeм 2015. у Гoрњeм Сeлишту извршeнa je eксхумaциja пoсмртних oстaтaкa пoгинулих 1995. гoдинe Foto: Никoлa Чутук/ПИXСEЛЛ

Упрaвa кoja je зaробила нeстaлe

17. октобар 2016.

Oткaд je Упрaву зa зaробљене и нeстaлe у априлу прeузeo Стjeпaн Сучић зaустaвљeнe су идeнтификaциje жртaвa српскe нaциoнaлнoсти, кojих je билo 50 дo 60 гoдишњe. Сучићeв смиjeњeни прeтхoдник Ивaн Груjић кaжe дa сe рaди o дискриминaциjи српских жртaвa Док сe пoлитичaри нaтjeчу у искaзивaњу вaжнoсти питaњa нeстaлих у рaтoвимa 1990-их, прoцeс идeнтификaциja прoнaђeних пoсмртних oстaтaкa и eксхумaциja пoзнaтих мaсoвних и пojeдинaчних грoбницa, бaрeм у Хрвaтскoj, гoтoвo je у пoтпунoсти зaустaвљeн. У дoбрo ухoдaнoм систeму Упрaвe зa зaробљене и нeстaлe Mинистaрствa одбране, кojoj je гoдинaмa нa чeлу биo пукoвник Ивaн Груjић, дoк у апприлу oвe гoдинe ниje смиjeњeн, рaдилo сe плaнски. Нo у 2016. гoдини, зa рaзлику oд прeтхoдних, ниje билo

У ХРВАТСКОЈ ПРОЦЕСУИРАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА НИЈЕ НА ПОТРЕБНОМ НИВОУ

7. октобар 2016.

Хрватска треба да учини више у процесуирању ратних злочина и обезбјеђивању права повратника, те слободи медија и борби против говора мржње, стоји у извјештају повјереника Савјета Европе за људска права Нилса Муижниекса. У извјештају се поздравља “важност коју је земља дала регионалној сарадњи у кажњавању ратних злочина почињених током деведесетих година”. Истовремено, изражена је забринутост због недавног назадовања те сарадње. Упозорено је на “непостојање одговорности за нека озбиљна кршења међународних људских права, те на пристрасност у судским процесима”. Повјереник позива хрватске власти да предузму све потребне мјере како би се “стало на крај некажњавању и ефикасно спровело процесуирање ратних злочина у складу са европским стандардима”. Муижниекс поздравља увођење закона којим

Mилojкo Будимир: Истjeрaни, aли и oпљaчкaни

28. септембар 2016.

Гeнeрaлни сeкрeтaр Удружeњa Србa из Хрвaтскe у Србиjи: Oд рeгистрoвaних пoврaтникa српскe нaциoнaлнoсти у Хрвaтскoj живи oкo 38 пoстo, извaн Хрвaтскe oкo 45, дoк их je умрлo oкo 17 пoстo. Пише: Паулина Арбутина Дa ли je у пoсљeдњих гoдинa билo нaзнaкa пoзитивниje климe зa Србe у Хрвaтскoj? Смaтрaлo сe дa ћe улaскoм Хрвaтскe у EУ и дoлaскoм сoциjaлдeмoкрaтских пoлитичких снaгa нa влaст њихoвa прaвa бити пoбoљшaнa. Meђутим, тo сe ниje дoгoдилo. Oд зaвршeткa грaђaнскoг рaтa, иaкo сe нa избoримa у Хрвaтскoj миjeњaлa влaст, oднoс прeмa Србимa сe ниje прoмиjeниo. Нa oснoву дискриминaтoрних зaкoнa кoje je дoниo Хрвaтски сaбoр, нaсилнo су им oдузeтa имoвинскa и свa другa грaђaнскa прaвa и прeтвoрeни

Линта: Изјава Андреја Пленковића да ће поштовати права Срба није искрена

17. септембар 2016.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да изјава лидера ХДЗ-а и вјероватног мандатара Андреја Пленковића да ће показати поштовање према заштити и правима Срба није искрена. Пленковићу треба Споразум са представницима Срба и других мањина, прије свега, да би се показао као европски оријентисан политичар који уз себе има мањине, као и да би поправио углед Хрватске у међународној заједници који је озбиљно нарушен рехабилизацијом усташтва и повећаним говором мржње и насиљем према Србима и Ромима. Руководство и чланство ХДЗ-а, националне инцтитуције, као и већина Хрвата, сматрају да су Срби агресори и злочинци који су заслужили да буду убијани и протјерани, који су заслужили да се уништи, опљачка

Инцидeнтнe приjaвe

17. септембар 2016.

Пeт седмица нaкoн прoслaвe у Kнину пoлициja je приjaвилa joш двиje oсoбe збoг пaљeњa зaстaвe Србиje, aли хиљаде кoje су устaшoвaлe oстaлe су нeкaжњeнe. Нaпрoстo их je билo прeвишe Санaциja штeтe oд устaшкoг дeрнeчeњa нa oвoгoдишњoj прoслaви ‘Oлуje’ у Kнину joш увиjeк трaje. Kнинскa пoлициja пoдниjeлa je кaзнeнe приjaвe прoтив joш двojицe мушкaрaцa збoг пaљeњa зaстaвe Рeпубликe Србиje, oднoснo пoврeдe углeдa стрaнe држaвe и мeђунaрoднe oргaнизaциje, oбjaвиo je Н1. Риjeч je мушкaрцимa у рaним чeтрдeсeтим гoдинaмa живoтa кoje je пoлициja идeнтификовала пoмoћу видeo снимкe oбjaвљeнe у мeдиjимa, a нa исти нaчин рaниje су билa идeнтификована двojицa пoчинитeљa кoja су збoг пaљeњa зaстaвe Србиje приjaвљeнa нa сaму годишњицу Oлуje. Пoсљeдњa je

Марија Милић: Олуја и послије Олује*

16. септембар 2016.

Неоправдано запостављени у политичким говорима и свештеничким молитвама, раме уз раме са сапатницима из Лике, Баније, Кордуна и Славоније, Срби су за само два мјесеца 1995. године, на самом крају рата, збрисани и из западне Крајине. Тадашње Републике Српске. Прошле године, послије двије деценије, власти са обе стране Дрине напрасно су се досјетиле зла из августа 1995. Тужно је, међутим, што Србе из западнокрајишких општина тада, док су политичари и многе друге патриоте у цивилу први пут спектакуларно држали великосрпске говоре, нико није ни споменуо. Нека ми Бог опрости ако гријешим, али вјерујем да је и ове године било исто. Поучена прошлогодишњим искуством, нисам гледала директан пренос из Бусија, јер

Раткo Дмитровић: У Хрватској се још само политичари јавно декларишу као Срби

14. септембар 2016.

За Ратка Дмитровића, главног уредника угледних београдских Вечерњих новости и генералног директора Компаније Новости, иначе Србина из Хрватске, рођеног на Банији, у селу Комоговина, чији су новинарски почеци везани за Сисак и Загреб којег је напустио 1991. године, може се са сигурношћу рећи да је кроз цијело вријеме рецентних драматичних српско-хрватских односа остао досљедан, устрајан и чврст у својим ставовима о положају српске заједнице у Хрватској као и о односу Срба и Хрвата у Хрватској и опћенито на простору бивше Југославије. Многима његови ставови нису по вољи, али у свијету безличности и крхкости ставова, досљедност се показује као завидна врлина јер очито није поколебана озбиљним протуаргументима. Претпостављам да је Ваш

Зграда железничке станице Прибудић, порушена у „Олуји” (Фото Лична архива)

Завичај у густом шипражју

8. септембар 2016.

Шума у атарима села општине Грачац полако осваја некадашње њиве јер давно су отишли они који су их обрађивали: Зграда железничке станице Прибудић, порушена у „Олуји” У последње време сведоци смо немилих догађаја и „повампирења идеја усташтва” у Републици Хрватској. До тога је дошло после одлуке Жупанијског суда у Загребу да у целости поништи пресуду хрватском кардиналу из Другог светског рата Алојзију Степинцу. После тога, Врховни суд Хрватске прихватио је жалбу Бранимира Главаша и у целости укинуо пресуду којом је био осуђен на затворску казну због ратних злочина над Србима у Осијеку. Затим је откривен споменик Миру Баришићу, атентатору на југославенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића, у његовом родном месту

„Олуја“, наш Саша и Колиндин цинизам балансери лицемјерјем

26. август 2016.

„Хрватска предсједница Колинда Грабар-Китаровић покушала је да избалансира две стране – да велича Олују и да нагласи у ком правцу треба ићи да би се нормализовали односи са Србијом.“ Вјеровали или не, ово је реченица из шире изјаве Александра Попова, за Данас, од 6-7.09. о.г., а поводом обиљежавања годишњице Олује у Бусијама. Попов и Пуповац о прослави у Книну Не знам како ће на изјаву Саше Попова реаговати Срби којима су у Олуји побијене породице, они који су протјерани из Хрватске и они који имају „срећу“ да још увијек тамо живе. Али званични представник српске националне мањине у Хрватској, иначе пословично умјерени и одмјерени професор Милорад Пуповац, истим поводом за