У спомен-храму Васкрсења Господњег у Станарима данас је служен парастос погинулим борцима Војске Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату са подручја ове општине. Парох Станислав Рађен истакао је да је 250 мјештана са овог подручја положило живот на олтар отаџбине и за стварање државе. „Наша историја је мученичка и оне коју свој живот дали морамо помињати са поштовањем, побожно и са добром вољом“, рекао је парох Рађен. Начелник општине Станари Душан Панић данас је организовао традиционални пријем за породице погинулих породица, током којег је разговорано о њиховим проблемима и могућностима општинске управе да они буду ријешени. „За допунска права борачких категорија општина је за текућу годину обезбиједила 275.000 КМ који ће

Дан бранилаца града Добоја – 2. мај обиљежен је у добојском насељу Липац, одакле је српско становништво одлуком општинског Кризног штаба прије 25 година кренуло у одбрану града. Некадашњи учесници овог догађаја рекли су да је са овог мјеста 2. маја 1992. године кренула организована одбрана која је осујетила покушаје окупирања Добоја и шире околине. Члан Удружења „Браниоци Добоја 2. мај 1992“ Раденко Николић и некадашњи командир чете Прве озренске бригаде рекао је новинарима да су се својевремено на овом мјесту окупили представници војних формација који су одбранили град од оружаних снага ХВО-а и „Збора народне гарде“ из Хрватске, те „Патриотске лиге“ и „Зелених беретки“. Николић каже да је тада

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом освештао је данас цркву Светог апостола Томе у склопу Спомен-комплекса Чардак код Дервенте, гдје су припадници Хрватске војске и паравојних хрватско-муслиманских јединица 1992. године убили 37 мјештана српске националности. Владика Хризостом је нагласио да су мјештани били мученици и да је то мјесто страдалништва. „Нису они страдали случајно, нису случајно жртве. Они су страдали због имена Исуса Христа којег су носили у себи и на себи“, рекао је владика Хризостом у бесједи након што је освештао цркву и служио парастос за страдале мјештане Чардака. Он је захвалио свима који су помогли изградњу Спомен-комплекса „Чардак“. Предсједник Удружења ратних заробљеника општине Дервента Драго Кнежевић рекао је да

У Спомен-комплексу „Чардак“ у општини Дервента данас ће бити обиљежено 25 година од страдања 37 Срба из насеља Чардак и освештана Црква Светог апостола Томе. „На овом мјесту налазила се масовна гробница српских цивила страдалих од злочинаца 1992. године. Ту смо у децембру 1992. године пронашли 19 тијела убијених Срба из насеља Чардак. Један број мјештана убијен је на кућном прагу, а други у логорима формираним за Србе“, рекао је Срни предсједник Удружења ратних заробљеника општине Дервента Драго Кнежевић. Он је подсјетио да су злочине вршили припадници регуларне војске Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица. „Спомен-комплекс ће бити мјесто на којем ће преживјели логораши и сви који осуђују злочине над било

Саслушањем нових сведока у петак ће у Суду БиХ бити настављено суђење Азри Башић оптуженој да је као припадник Хрватског већа одбране у просторијама Дома ЈНА у Дервенти, и на подручју села Поље учествовала у убиству, мучењу и наношењу великих патњи и повреда српским заробљеницима. На рочишту одржаном 24. марта, сведок Тужилаштва БиХ Слободан Јовић изнео је стравичне детаље о злостављању српских цивила у Дому ЈНА које су починили припадници Хрватског већа одбране (ХВО), регуларне хрватске војске (ХОС) и Територијалне одбране (ТО), међу којима се посебно истицала Азра Башић. Јовић је, између осталог, рекао да је Башићева по доласку у Дом, почела ударати све редом. Прво је ударила Радојицу Гарића,

Миленко (Славко) Станић из Калајиша заробљен првог дана муслиманске офанзиве Добој – Идентификацијом посмртних остатака Миленка (Славко) Станића (1958) из Калајиша, кога су заробили муџахедини и припадници осталих јединица Армије БиХ у септембру 1995. године, сведен је број на још увек 128 несталих, за које је утврђено да су брутално погубљени у њиховом пиру приликом пада Возуће и дела Озрена. Станић је заробљен првог дана муслиманске офанзиве под називом „Ураган“ и „Фарз“, која је координирана и директно праћена од стране исламистичких организација у свету. Одмах по заробљавању, према сведочењу српских бораца и цивила, који су успели да преживе одвођењем у логоре у Тузли и Зеници, а не да буду убијени

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом освештао је данас темељ и крст цркве Светог апостола Tоме у Спомен-комплексу „Чардак“ који је посвећен страдању становника Дервенте које су 1992. године у насељу Чардак убили припадници Хрватске војске и паравојних хрватско-муслиманских јединица. Епископ Хризостом рекао је током бесједе да је страдање невиних људи у Дервенти једнако страдању ранохришћанских мученика, те захвалио свима на залагању и помоћи у изградњи Спомен-комплекса „Чардак“. „Нико од страдалих није могао да помисли, а камоли да има сазнање да би неко могао да почини злочин. Никакав гријех нису учинили, осим што су били Срби и патриоте и што су настојали да одбране своје куће, породице, народ и отаџбину“, рекао

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом освештаће данас темеље и крст цркве Светог апостола Томе у Спомен-комплексу „Чардак“, најављено је из Српске православне цркве општине Дервента. Предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао је Срни да Спомен-комплекс „Чардак“ представља знак сјећања на српске цивилне жртве на мјесту гдје се налазила масовна гробница Срба из насеља Чардак. „На том мјесту је била масовна гробница српских цивила страдалих од злочинаца 1992. године. Ту смо пронашли у децембру 1992. године 19 тијела убијених Срба из насеља Чардак. Злочин су извршили припадници Хрватске војске и паравојних хрватско-муслиманских јединица из Дервенте“, истакао је Кнежевић. У оквиру спомен-комплекса налазе се спомен-плоча и споменик, као и спомен-црква која

Свједоци Тужилаштва БиХ потврдили су данас да је Азра Башић малтретирала заробљене српске цивиле у Дому војске у Дервенти 1992. године, те убила Благоју Ђурађа. Свједок Мирослав Дујаковић рекао је да су 26. априла 1992. године њега и комшије из насеља Чардак, општина Дервента, заробили припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Територијалне одбране, који су их спровели у Дом војске у Дервенти у којем је већ било неколико комшија. „У сали у коју су нас увели било је двадесетак комшија, међу којима су били Илија Ћук, Миле Кузмановић, Благоје Ђурађ, Чедо Продић, као и мој отац Миле. Били су леђима окренути према прозору, а нас су постројили испред њих. Тада