Далмација Архиве - Страница 4 од 14 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Далмација » Страна 4

У БЕОГРАДУ СЛУЖЕН ПОМЕН СРПСКИМ ЖРТВАМА НА МИЉЕВАЧКОМ ПЛАТОУ

21. јун 2019.

Помен поводом 27 година од убиства Срба на Миљевачком платоу, код Дрниша у Хрватској, служен је данас у Цркви Светог Марка у Београду. Помену су присуствовали представници удружења избјеглих Срба из Хрватске, чланови Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза”, који су истакли да 27 година чекају на ексхумацију и идентификацију, како би достојно сахранили своје страдале у породичне гробнице. Након парастоса, представници Удружења и присутни грађани положили су Ташмајданском парку вијенце и цвијеће код споменика убијеним Србима у ратовима деведесетих година прошлог вијека. На подручју Миљевачког платоа, код Дрниша, 21. јуна 1992. године догодио се монструозан злочин над српским припадницима територијалне одбране, у присуству припадника Мисије УН – Унпрофора.

ВИДЕО-ТРАКА ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА ИЗНАЈМЉИВАНА КАО ХОРОР ФИЛМ

20. јун 2019.

За хрватски злочин над Србима на Миљевачком платоу нико није одговарао у Хашком трибуналу ни послије 27 година иако постоји видео-трака на којој су сами починиоци забиљежили тај злочин и која је изнајмљивана као хорор филм по видео клубовима у Европи, саопштио је Документационо-информативни центар”Веритас”. Из “Веритаса” напомињу да су за овај злочин пред хрватским судовима осуђена само два припадника Хрватска војске на по три године затвора. У саопштењу се подсјећа да је Хрватска војска 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над седам села. Уочи напада хрватска страна је од српске затражила уздржавање од евентуалних провокација због одржавања

Огорчење због понашања Загреба по питању ексхумација Срба

20. јун 2019.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије /Српска координација/ је, поводом 27 година од злочина хрватске војске над Србима на Миљевачком платоу, изразила протест и огорчење, због понашања Хрватске која не врши ексхумације познатих гробних мјеста. Српска координација, у име породица несталих, изражава огорчење и протест због лицемјерног и неразумног понашања и приступа Хрватске. У саопштењу се наводи да Хрватска, умјесто да ексхумира посмртне остатке из регистрованих гробница и гробних мјеста и појача идентификације, потхрањује ширење отворене мржње и вршење етнички мотивисаних кривичних дјела према Србима и тако ствара амбијент да се питање несталих српских жртава не рјешава. Српска координација понавља позив властима у

Нада да ће Миочић поново оживети и даље тиња

30. мај 2019.

Миочић је једно од српских села на подручју општине Дрниш, које је наслоњено на чувено Петрово Поље. Од Дрниша је удаљено свега неколико километара. У овом селу некада је живело више од шест стотина становника, док их је данас петнаест пута мање. У односу на време од пре три деценије, у Миочићу је све другачије, само је сеоски храм Светог Јована Крститеља готово исти. Стражари над селом, чувајући успомене на нека лепша времена, када је оно било пуно живота. Петар Вуковић из Миочића има седамдесет и три године. Памти овај Далматинац своје село још кад је у њему босоног трчао по ливадама, играјући се са својим вршњацима, којих је у то

Србима из “Лоре” 1,5 милиона евра

13. мај 2019.

Преживелим Србима из “Лоре” Хрватска ће платити нешто мање од 1,5 милиона евра на име одштете за противзаконита хапшења и скандалозне истраге у злогласном војном логору код Сплита. То је сума која се очекује по завршетку свих поступака које су покренули не само преживели српски страдалници него и хрватске невладине организације. Истовремено, све су гласнији захтеви да се утврди одговорност доскорашњег државног тужиоца Младена Бајића, који је у време масовних хапшења и одвођења Срба у “Лору” био заменик војног тужиоца у Хрватској војсци. Кривац на сигурном Бајић је тренутно на функцији заменика државног тужиоца. Хрватски социолог и новинар Дарко Петричић захтева да Бајић хитно одговара за све што је урадио

Процес за злочине у сплитском логору “ЛОРА”: Истина не сме бити заборављена

9. март 2019.

У Жупанијском суду настављен процес за злочине у сплитском логору “Лора”. Чаушић, један од тројице Требињаца, последњи сведочи на суђењу Дуићу У жупанијском суду у Сплиту настављено је саслушање бивших требињских логораша злогласног логора за цивиле и ратне заробљенике “Лора”, а у вези са ратним злочинима које је починио бивши управник тог логора Томислав Дуић. Слободан Чаушић, један је од тројице Требињаца који су последњи сведочили на суђењу Дуићу. Он каже да није лако поново се враћати у прошлост и присећати се свега онога што се догађала у хрватским логорима смрти. – Непријатно је, посебно када знате да онај који вас је мучио седи на метар иза ваших леђа док

Капетан Драган поручио Хрватима: Нисам ја Тадић да вам се извињавам

13. фебруар 2019.

Драган Васиљковић, познатији као капетан Драган, који је осуђен на 13 и по година робије због наводних ратних злочина над цивилима и ратним заробљеницима у Хрватској, тврди да је заточен у затвору који неодољиво подсећа на нацистички логор. Васиљковић се налази у затвору у Лепоглави и одслужио је две трећине казне, али још није пуштен на условну слободу. Због тога је поднео уставну тужбу, уз коју је написао и писмо у ком истиче да му је суђено у монтираном поступку. – Пре него што овај предмет оде пред неке поштене и часне судије ван Хрватске, решио сам да ипак напишем тужбу јер сте овим нацистичким процесом дали сваком, па чак

Jeднoстрaнa идeнтификaциja

7. фебруар 2019.

Хрватско Mинистaрствo брaнитeљa нa чeлу с министрoм Toмoм Meдвeдoм и њeгoвим пoмoћникoм Стjeпaнoм Сучићeм oкрeћe нoву стрaницу у пoступцимa идeнтификaциja oсoбa стрaдaлих у рaту 1990-их с пoрaжeнe, српскe стрaнe. Пише: Паулина Арбутина Дoкaзaнo je тo нa идeнтификaциjи 5. фeбруaрa, кaдa je нa зaгрeбaчкoj Шaлaти идeнтификовано шeст oсoбa. To сe, мeђутим, дoгoдилo бeз присуствa члaнoвa Koмисиje зa нeстaлe oсoбe Рeпубликe Србиje кoja je вишe oд дeсeт гoдинa пoзивaнa нa прoцeсe у кojимa сe знaлo или прeтпoстaвљaлo дa су жртвe српскe нaциoнaлнoсти. Збoг прeкидa дoсaдaшњe прaксe зaинтeрeсирaни диo jaвнoсти oстao je бeз инфoрмaциje o идeнтитeту идeнтифицирaних кao и бeз пoдaтaкa с кojих су тoчнo лoкaлитeтa жртвe eксхумирaнe, штo je зa рaсвjeтљaвaњe рaтних дoгaђaja 1990-их итeкaкo битнo.

Позната имена идентификованих у Загребу

7. фебруар 2019.

У Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу у уторак су идентификовани посмртни остаци шест особа које су ексхумиране на асанацијским гробљима на подручју Сисачко- мославачке и Задарске жупаније. И док Министарство бранитеља Хрватске које је саопштило ову информацију није открило ни њихова имена, ни националност, “Веритас” открива да је реч о Србима убијеним током или након акције “Олуја”. – Успели смо да сазнамо за имена четворице од шесторице идентификованих. Међу њима су Драгомир Обрада Чотра, душевни болесник који је убијен крајем августа 1995. године у селу Бјелина, опшина Бенковац, а чији посмртни остаци су ексхумирани у новембру 2016. из масовне гробнице на Градском гробљу у Задру. Тако је

Затирање Срба у Хрватској (20): Одмазда над Книном

3. јануар 2019.

Главни град неславно окончане Републике Српске Крајине, Книн, за последњих 110 година увећан је за више од девет пута. Према анализи статистичких података из пописа становништва од 1880. до 1991, професор Светозар Ливада је дошао до егзактних података о демографским променама у Хрватској за последњих 130 година. Када је реч о Книну, хрватско становништво се увећало за око два пута, а истовремено српско – за више од 22 пута. Демографска кретања – Ово је значајно утицало на промену етничке структуре: удео хрватског становништва од 65,46 процената 1880. свео се на 13,46 одсто1991, а српског становништва у истом периоду од 34,23, попео се на 80,02 посто, док су остале етничке групе

Затирање Срба у Хрватској (17): Дубровник по мери националиста

31. децембар 2018.

Историјски и туристички драгуљ Јадрана, Дубровник је један од најлепших приморских градова Европе који је уврштен у Попис светске баштине УНЕСКО. У својој новијој историји, тачније у периоду од последњих 130 година, овај град је са убедљиво већинским хрватским живљем, мада је било периода, када су остале етничке заједнице учествовале у далеко већем проценту него данас. Према анализи професора Светозара Ливаде који се бавио истраживањем пописа становништва, од првог, одржаног 1880. до последњег из 2011. године, становништво Дубровника се развијало веома успорено, са просечним годишњим прираштајем од свега 2,5 процената. До већег повећања броја становника дошло је за време аустроугарске владавине, а затим и успостављања Краљевине Југославије. Ливада наглашава да

Затирање Срба у Хрватској (15): Безумље у Ријеци

29. децембар 2018.

Баш као и у Сплиту, и у Ријеци је број Срба до 1900. године био мањи од једног процента. Као град и лука, Ријека је свој процват доживела тек после Другог светског рата, са настанком СФРЈ, када је дошло до убрзане индустријализације. То је био и основни разлог да се број становника увећа за чак шест пута у односу на попис 1880. године. Када је реч о етничкој структури становништва, и у овом приморском граду Хрвати су у великој већини и посматрајући пописе до 1991. бројали 72 процента од укупне популације. Међутим, професор Светозар Ливада запажа да то није увек било тако, и да су Хрвати све до после Другог

Затирање Срба у Хрватској (14): У Сплиту отето све српско

28. децембар 2018.

Лучки градић из староримског периода, познат по Диоклецијановој палати и цркви Светог Дује, Сплит је доживео експанзију тек после Другог светског рата, у време постојања СФРЈ. Само у периоду од 1948. до 1991. овај град је учетворостручио своје становништво од 48.248 до 189.388 становника те 1991, и са природним прираштајем од 30.000 становника по једном десетогодишњем пописном раздобљу, што је 12 пута већи прираштај него у периоду док је Сплит био део Аустроугарске монархије. Када је реч о етничком саставу, хрватско становништво је увек било заступљено са више од 90 процената и то у готово свим пописаним раздобљима. По овој чињеници, професор Светозар Ливада наводи да се одатле Сплит може

Саво Штрбац: Масакр (српског) маслињака

25. децембар 2018.

Велика је иронија што је власницима „масакрираног” маслиника и њиховим сународницима управо преко дрвета које је вековни симбол мира послана порука мржње и нетолеранције Посечени маслињак српских повратника, Биљане Доње код Бенковца Недавно су непознати починиоци српским повратницима у Биљанима Доњим код Бенковца посекли 112 стабала маслина, старих десетак година. Десило се то у време комеморација жртвама Вуковара и Шкабрње. Ретки мештани Биљана Доњих, до рата деведесетих етнички чистог српског села, с обзиром на време и начин (не)дела, сумњају да су могући починиоци из суседне Шкабрње. Наиме, сеча толиког обима морала је бити унапред испланирана, у којој је учествовало више особа, који су морали бити од мржње бесни и обесни.

ГРАФИТИ МРЖЊЕ ПРЕМА СРБИМА ПОВРАТНИЦИМА У ДАЛМАЦИЈУ

23. децембар 2018.

На имању Србина Богољуба Поповића у селу Чиста Мала у Далмацији исписан је графит “Четник, сели се” и усташко слово “У”, пренио је портал “Срби.хр”. Графит је исписан јуче, а прва га је уочи Богољубова супруга Боја, која је због страха за своју сигурност, с обзиром да је сама боравила у кући, напустила породично имање и отишла синовима у Бањалуку. Богољубов син Горан каже да је случај пријавио полицији, гдје му је дато обећање да ће обавити увиђај када неко од укућана буде присутан на имању. Он наводи да су чланови његове породице, након породичне славе Светог Николе коју су прославили у Бањалуци, планирали да се за Божић окупе у