Вељко Марић Хрватски ратни ветеран Вељко Марић, коjи jе у Србиjи служио затворску казну због ратног злочина над српским цивилом, изручен jе данас поподне. Вељко Марић jе изручен око 16.00 часова Хрватскоj на граничном прелазу Баjаково – пренио jе РТС. Он би након изручења требало да у Хрватскоj настави да служи казну од 12 година, на коjу jе осуђен у Србиjи због убиства ненаоружаног 66-годишњег Србина Петра Слиjепчевића за вриjеме рата у Хрватскоj, код Грубишна Поља. Марић се налазио у затвору у Сремскоj Митровици, одакле га jе, након одлуке Апелационог суда у Београду да буде изручен, до границе спровела српска полициjа. Марић, коjи jе био возач камиона, ухапшен jе у

  VI Сабор Билогораца одржаће се 31. маjа у Белом Потоку (Дуго Поље 1А) у близини Београда у Хотелу „Сучевић“ коjи се налази непосредно уз раскрсницу Авалског и Кружног пута.   Локациjа: хотел „СУЧЕВИЋ“   Програм сусрета: 11,00 – 12,00  Дочек учесника Сабора, заjедничка фотографиjа 12,00 – 12,15  Поздравна излагања 12,15 – 13,15  Свечана сjедница Завичаjног удружења „Билогора“ 13,15 – 14,00  Промоциjа књиге Ранка Раделића „Билогорске светиње“ 14,00 – 15,30  Ручак 15,30 – 20,00  Дружење уз билогорски музички састав „Звуци завичаjа“   Циjена по учеснику jе 2.000,00 динара, а за све информациjе, приjаву доласка и начин уплате, обавезно контактирати непосредног организатора 6. Сабора Билогораца, Синишу Радоjчића (тел. 063/323-888,  011/8030-583). Посљедњи

English У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос страдалим Србима у Грубишном пољу и источној Билогори од 1991. до 1997. године. Послије служења парастоса, породице жртава и бројна родбина положили су вијенац на Споменик српским жртвама страдалим у ратовима 1991-2000. године на простору бивше Југославије. Предсједник Завичајног удружења „Билогора“ Милан Басташић рекао је да су Билогорци прва жртва етничког чишћења које су провеле паравојне хрватске формације акцијом „Откос“ у новембру 1991. године. Он је подсјетио да је тада је протјерано 4.000 Срба, а убијено 40 цивила, жена, дјеце и стараца, те 24 српска борца, додајући да је и прије те акције, убијено 17 цивила у билогорском крају

Инициjативу за обележавање страдања Срба из овог краjа покренуло jе пре неколико година Завичаjно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду У недељу, 2. новембра 2014. у Храму Св. апостола и евангелисте Марка у Београду, служиће се од 11 сати парастос за 24 погинула борца Териториjалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991-1995, те 40 цивила са подручjа источне Билогоре страдалих у периоду од 1991. до 1997. године. Парастос укључуjе помен и за преко сто хиљада православних Срба рођених и сахрањених у источноj Билогори од 1597. до 2014. године. Инициjативу за обележавање страдања Срба из овог краjа покренуло jе пре неколико година Завичаjно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручjу источне Билогоре, смештене на

Дана 31. октобра 1991. године, нападом на ТО Грубишно поље, започела jе акциjа хрватске паравоjске под кодним називом „Откос-10“, коjа jе имала за циљ ликвидирати или протjерати Србе са подручjа источне Билогоре, смjештеног на сjеверозападу Хрватске у троуглу између Бjеловара, Дарувара и Вировитице. Народ источне Билогоре, оцjенивши да малоброjне српске снаге, њих око 400, неће моћи дуго издржати притисак преко шест пута броjниjих хрватских формациjа оjачаних тенковима и далекометном артиљериjом, а поучен историjским искуством из Другог свjетског рата, када су их усташе одводили и убиjали у логорима Јадовно и Јасеновац, кренуо jе у егзодус спашаваjући голе животе. Тога и наредног дана, комплетно становништво из 23 и jедан броj житеља из jош 15 села, напустило jе

У цркви Светог Марка у Београду у недељу 3. новембра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године.   Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је пре неколико година Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду, а парастос ће служити протојереј-ставрофор Трајан Којић уз саслужење више свештеника. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило

У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ОДРЖАН 4. САБОР БИЛОГОРАЦА У суботу 13. jула у Смедеревскоj Паланци jе одржан 4. Сабор Билогораца. Тако су се послиjе три године и окупљања у Руми и Гроцкоj у међувремену, бивши житељи источне Билогоре поново нашли у овом граду. Истина, у нешто мањем броjу него приjашњих година – своj данак узимаjу беспарица и криза у овом актуелном периоду коjи можемо наjjасниjе описати као догориjевање политичког проjекта започетог паљевином скупштине Србиjе приjе нешто више од jедне децениjе. Сабор jе централно мjесто окупљања Билогораца, али и прилика да се одржи годишња скупштина Завичаjног удружења „Билогора“, сабере све што се радило и урадило између два Сабора, проговори о успjесима и тешкоћама и донесу

Српски народ из Грубишног поља у западноj Славониjи протjеран jе на данашњи дан 1991. године из 18 села коjа jе Хрватска поjска потом разорила, спалила и опљачкала. Грубишно поље у источноj Билогори нападнуто jе краjем октобра. У тим нападима паравоjних хрватских jединица, терористичких група и поjединаца убиjено jе 61 лице, већином цивили. Само троjе живот jе изгубило у ратним деjствима од гранате. Пребиjањем, мучењем, клањем или ватреним оружjем усмрћено jе 31 лице, а неколико их jе спаљено послиjе извршеног злочина. Кодни назив операциjе био jе „Откос“. У jавности jе познато пет таквих акциjа хрватских снага чиjе трагичне посљедице Краjишници обиљежаваjу сваке године – „Масленицу“ 22. jануара, „Бљесак“ 1. маjа, „Миљевце“ 21. jуна,

У храму Светог Марка у Београду данас jе служен парастос и одржан помен погинулим борцима Териториjалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj од 1991. до 1995. године, те цивилима са подручjа источне Билогоре, страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Инициjатива за обиљежавања ових догађаjа у коjима су живот изгубиле 63 особе и чиjи су егзекутори припадници паравоjних формациjа, терористичких група и поjединци организовани или подржани од хрватских власти, дошла jе од Завичаjног удружења „Билогора“, чиjе jе сjедиште у Београду, а парастос jе почетком у 11.00 часова служио протоjереj-ставрофор Траjан Коjић, уз саслужење више свештеника, саопштено jе Срни из овог удружења. Већину страдалих, 37 од укупног