Билогора Архиве - Страница 9 од 22 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Билогора » Страна 9

Обиљежавање 26 година од страдања мајора Милана Тепића

28. септембар 2017.

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу, у Козарској Дубици, сутра ће бити обиљежено 26 година од страдања народног хероја – мајора Милана Tепића. Помен мајору Tепићу у оквиру програма обиљежавања “Септембарских дана одбране”, биће одржан у 10.00 часова на мјесном гробљу у Комленцу. Мајор Југословенске народне армије Милан Tепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје, којим би убијао његове војнике. Њему у част, Република Српска је установила Орден за посебне заслуге у рату, а одлуком Скупштине општине Козарска Дубица 29. септембар проглашен је Даном сјећања на

Суморна јесен

15. септембар 2017.

Ратне јесени 1991. многе жртве забиљежене су иза борбених линија; годишњице које падају ових дана сасвим сигурно ће проћи у ћутњи медија и државе. Током љета и јесени те године у Сиску је ликвидирано више од сто лица српске националности, а до данас нису пронађена тијела 40 страдалих. На карловачком Коранском мосту 21. септембра 1991. године догодио се “крвави пир” над разоружаним резервистима ЈНА, од којих је убијено њих 13, док је осам дана касније убијено шестеро заробљених припадника ЈНА из бјеловарске касарне. У Сајевцу крај Карловца 5. октобра 1991. за ручком је ликвидирано троје чланова породице Рокнић. Убојства у Марином Селу и Пакрачкој Пољани почела су 9. октобра 1991.

Преживео пакао хрватског ратишта: Чудо је што сам жив, ал’ сад треба преживети

20. јун 2017.

Бранислав Бранковић (45), ратни инвалид из Ниша, преживео пакао хрватског ратишта, али страхује за будућност. Не тражи ни милостињу, нити да буде на терет држави, већ само посао Са ратовањем је Бранислав Бранковић (45) завршио пре 26 година, када је једва извукао живу главу са хрватског ратишта, али битку за живот још води. Није му угрожен голи живот, али јесте економска егзистенција, и то не само његова него и супруге Иване и ћерки Ирине (14) и Дарие (8). Не тражи милостињу, нити да буде на терет држави, већ посао. Да ради. Јер, иако су му повреде одузеле 60 одсто радних способности, осећа да може бити користан и продуктиван. – Пријатељи

Дат списак за хапшење 76 Срба

25. мај 2017.

Хрватско правосуђе издало налог за привођење због наводних ратних злочина. БиХ већ изручила Рајка Аничића (58). Потернице из Бјеловара још из 1994. Рајко Аничић (58) из села Ђуловца код Бјеловара, кога су власти БиХ изручиле Хрватској на дан када је Француска ослободила Рамуша Харадинаја, само је један од 76 Срба из бјеловарског краја које потражује хрватско правосуђе због наводних ратних злочина против цивилног становништва. Жупанијски суд из Бјеловара још 8. фебруара 1994. године за њима је расписао потернице и одредио притвор. То је 27. марта ове године потврдио Жупанијски суд у Загребу. На загребачком списку тражених Срба, до којег су дошле “Новости”, захваљујући адвокату Душану Томићу, осим Аничића, налазе се

Жупанијски суд у Бјеловару (Фото: sudovi.pravosudje.hr)

Хрватско правосуђе издало налог – привести 76 Срба због наводних ратних злочина

25. мај 2017.

Хрватско правосуђе издало је налог за привођење 76 Срба из бјеловарског краја због наводних ратних злочина, пишу београдске “Вечерње новости”. “Жупанијски суд из Бјеловара 8. фебруара 1994. године за њима је расписао потјернице и одредио притвор. То је 27. марта ове године потврдио Жупанијски суд у Загребу”, наводи лист. Адвокат Душан Томић, бранилац Рајка Аничића, кога су власти БиХ већ изручиле Хрватској, изјавио је да ће “сви ови људи чим буду ухапшени, бити одведени у притвор ако се нађу у Хрватској”. Он је рекао да је, у најмању руку, чудно што тај предмет није био у рукама хашког Тужилаштва, које је по договору требало да одлучује гдје ће се у

„Херој и херојство“

6. мај 2017.

После недавне смрти генерала Трифуновића, расписаше сe београдске црнокошуљашице из НВО са Сорошевих јасала, о његовом „херојству“ јер је новоусташким терористима предао вараждински корпус ЈНА, без оружаног отпора и онеспособљавања наоружања и борбених средстава! Током XIX и XX века, израсли су српски генерали у ослободилачким ратовима на своје доказано место, као спој занатског умећа и одговорности, где се предаја није ни помишљала а светао пример генерала Илије Гојковића у Великом рату, који је одговарајући револвером одбио понуду преживљавања, пример је поимања укупне тежине генералских еполета. Утапање такве српске војничке традиције у југословенску договорну, показало је сву своју трагику већ у априлском рату `41.године, када су југословенски генерали (али само Срби!)

Брутално убиство војника ЈНА: Првооптужени ослобођен, само за суд није убица

9. март 2017.

Јуре Шимић, првооптужени за убиства официра и војника ЈНА у Бјеловару 29. септембра 1991, шета слободан. Иако је носио “фантомку”, сведоци тврде да је Шимић руководио злочином ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Ни двадесет шест година од бруталног убиства тројице официра ЈНА у касарни бивше ЈНА “Божидар Аџија” у Бјеловару кривци не седе у затвору, а Јуре Шимић, који је био првооптужени, у међувремену је пуштен из притвора. Тог 29. септембра 1991. године хрватске снаге окружиле су касарну и затражиле предају шездесетак официра и око 150 војника. У почетку је све ишло мирно, није било никаквих проблема, а онда је у касарну, по тврдњама сведока, умарширао Јуре Шимић, председник кризног штаба

Бесједа проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побијеним у хрватској акцији „Откос“

30. октобар 2016.

Во имја Оца и Сина и Светога Духа… Прогнани народ Западне Славоније и Грубишнопољског подручја благодари свештенству Храма Светог Марка на одржаном помену нашој изгинулој браћи и сестрама и свим невино страдалим синовима и кћерима нашег рода… Благодари његовој Светости Патријарху Иринеју, сем свештенству и нашој Цркви која саучествује и дијели патњу и судбину свог народа… Хвала Србији која је, као и увијек у своје окриље прихватила хиљаде и хиљаде изгнаних, понижених и унесрећених… Хвала јој!Најдубља истина свих нас прогнаних, изгнаних и унесрећених гласи:„Тијела су наша овдје, а наше душе тамо гдје су наша огњишта, наша кућишта, наши прагови, наше јаме, наше спаљене цркве… наша још увијек непронађена браћа…“У нашем

Геноцид над Србима у Хрватској почео “Откосом” новембра 1991.

30. октобар 2016.

Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Данка Коjадиновић Др Милан Басташић, властитом судбином и броjним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима коjи никад нису кажњени “Пази и добро се чуваj да не заборавиш догађаjе што си их своjим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни jедног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своjу децу и децу њихове деце.” (Пета књига Моjсиjева, 4:9). Преживео сам Јасеновац 1941. и “Откос” на Билогори 1991. Пуковник у пензиjи, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, jедан jе од, сада већ малог броjа, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата у

Парастос за страдале Билогорце 29. октобра у Београду

28. октобар 2016.

У суботу, 29 октобра 2016. у Храму св. апостола у евангелисте Марка у Београду, са почетком у 11 часова, служиће се парастос за страдале цивиле и погинуле борце у грађанском рату у Хрватској 1991-1995, поријеклом из Билогоре. Парастос са саслужењем протојереја-ставрофора Трајана Којића организује Завичајно удружење „Билогора“. Извор: БИЛОГОРА

25 година егзодуса са Билогоре

28. октобар 2016.

Морамо бранити и мртве да би се спасили живи Поруке са изложбе «А Бог само ћути и гледа» одржане у Београду од 24. до 26. октобра 2016. у организацији Завичајног удружења «Билогора» У сриједу, 26. октобра у Београду, у изложбеном холу Народне банке Србије на Славији затворена је изложба „А БОГ САМО ЋУТИ И ГЛЕДА“. У оквиру изложбе одржана је и промоција књиге Душана Јелића са насловом истовјетним са називом изложбе – „А БОГ САМО ЋУТИ И ГЛЕДА – Одговор на обмане хрватских аутора о рату на Билогори 1991“. Такође, саставни дио изложбе је била и видео-презентација „Завичајно удружење Билогора „ те представљање посљедњег броја листа листа „Српско коло“ са

У понедељак у Београду отварање изложбе: А Бог само ћути и гледа

23. октобар 2016.

Свечано отварање изложбе биће у понедељак 24. октобра 2016. године у 18 часова у изложбеном холу Народне банке Србије, Немањина 17, Београд. У оквиру изложбе одржаће се и промоција истоимене књиге аутора Душана Јелића. Изложба ће бити отворена до 26. октобра а може да се погледа од 10 до 18 часова. Изложбу, промоцију књиге и видео-презентацију о Билогори организује Завичајно удружење „Билогора“са седиштем у Београду, а у сарадњи са Народном банком Србије и Савезом Срба из региона. Догађај је део шире манифестације посвећене 25. годишњици егзодуса са Билогоре. Аутор изложбе је ликовни педагог, сликар и коаутор уџбеника за ликовни одгој у Републици Српској, Милан Дијаковић, који живи и ради у Гроцкој, а рођен

Душан Басташић: Бесједа на очевом испраћају

14. октобар 2016.

Стари, Предвиђено је да се опростим од тебе испред удружења Јадовно 1941. Твоје и моје, наше Јадовно ја не могу да одвојим од тебе и мене, од оца и сина. Јадовно је из темеља, брутално промјенило и одредило твој овоземаљски пут. А онда и мој, и животе цијеле наше породице. Та јадовничка рана отворена љета 1941, насљеђује се, преноси се кроз генерације. Она је уткана у наш генетски код. Није се лако са њом носити. Ћутио сам је још у дјетињству, посебно у нашем Грубишном. Црни рупци, црне шамије, од суза црвене очи, од терета погнута леђа, квргави прсти бака и тетака. Веома ријетко, тихо би изустиле: Наши су оћерани.. Није

ПОНОСНИ НА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

29. септембар 2016.

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици данас је обиљежено 25 година од страдања народног хероја мајора Милана Тепића. “И послије 25 година традиционално се окупљамо на овом мјесту и одајемо почаст мајору Милану Тепићу, засигурно једном од највећих хероја у српској историји. Козарска Дубица је поносна што је изњедрила таквог човјека, а ово је мали симболичан чин у односу на дјело које остало иза покојног мајора, нашег суграђанина”, изјавио је начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро. Он је изразио очекивање да ће у времену које долази у Комленцу бити изграђено одговарајуће спомен-обиљежје. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић изјавио је да су

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

28. септембар 2016.

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици сутра ће бити обиљежено 25 година од страдања народног хероја, мајора Милана Тепића. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић потврдио је да ће помен Тепићу, у оквиру програма обиљежавања “Септембарских дана одбране”, бити одржан у 10.00 часова на мјесном гробљу у Комленцу. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. За тај јуначки чин мајор Тепић је одлуком Предсједништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постхумно одликован Орденом