У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ОДРЖАН 4. САБОР БИЛОГОРАЦА У суботу 13. jула у Смедеревскоj Паланци jе одржан 4. Сабор Билогораца. Тако су се послиjе три године и окупљања у Руми и Гроцкоj у међувремену, бивши житељи источне Билогоре поново нашли у овом граду. Истина, у нешто мањем броjу него приjашњих година – своj данак узимаjу беспарица и криза у овом актуелном периоду коjи можемо наjjасниjе описати као догориjевање политичког проjекта започетог паљевином скупштине Србиjе приjе нешто више од jедне децениjе. Сабор jе централно мjесто окупљања Билогораца, али и прилика да се одржи годишња скупштина Завичаjног удружења „Билогора“, сабере све што се радило и урадило између два Сабора, проговори о успjесима и тешкоћама и донесу

Српски народ из Грубишног поља у западноj Славониjи протjеран jе на данашњи дан 1991. године из 18 села коjа jе Хрватска поjска потом разорила, спалила и опљачкала. Грубишно поље у источноj Билогори нападнуто jе краjем октобра. У тим нападима паравоjних хрватских jединица, терористичких група и поjединаца убиjено jе 61 лице, већином цивили. Само троjе живот jе изгубило у ратним деjствима од гранате. Пребиjањем, мучењем, клањем или ватреним оружjем усмрћено jе 31 лице, а неколико их jе спаљено послиjе извршеног злочина. Кодни назив операциjе био jе “Откос”. У jавности jе познато пет таквих акциjа хрватских снага чиjе трагичне посљедице Краjишници обиљежаваjу сваке године – “Масленицу” 22. jануара, “Бљесак” 1. маjа, “Миљевце” 21. jуна,

У храму Светог Марка у Београду данас jе служен парастос и одржан помен погинулим борцима Териториjалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj од 1991. до 1995. године, те цивилима са подручjа источне Билогоре, страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Инициjатива за обиљежавања ових догађаjа у коjима су живот изгубиле 63 особе и чиjи су егзекутори припадници паравоjних формациjа, терористичких група и поjединци организовани или подржани од хрватских власти, дошла jе од Завичаjног удружења “Билогора”, чиjе jе сjедиште у Београду, а парастос jе почетком у 11.00 часова служио протоjереj-ставрофор Траjан Коjић, уз саслужење више свештеника, саопштено jе Срни из овог удружења. Већину страдалих, 37 од укупног

У недељу, 28. октобра 2012. са почетком у 11,00 сати у организациjи Завичаjног удружења “Билогора” у  храму Св. апостола и евангелисте Марка у Београду одржаће се парастос и помен изгинулим борцима Териториjалне обране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991-1995, те цивилима са подручjа источне Билогоре страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. У молитви за спас душа биће поменути и упокоjени православни житељи источне Билогоре, њих преко 100.000 у периоду од 1597. до 2012. године.  Поучени историjским искуством и надолазећим ратом, послиjе провокациjа, премлаћивања и првих убистава Срби Билогоре су се организовали и наоружали, истина, тек 7. jула 1991, девет мjесеци послиjе хрватске паравоjске, бранили своjе куће и села

БАЊАЛУКА, 23. ЈУЛА /СРНА/ – Хрватска jош ниjе обештетила породицу Гоjковић за њених 18 убиjених чланова у Марином Селу у Пакрачкоj Пољани 1991. године, изjавио jе предсjедник Удружења Срба протjераних из западне Славониjе Крста Жарковић.”Без обзира на необориве материjалне доказе о почињеном ратном злочину, притвореног Томислава Мерчепа, масовне гробнице и изjаве свjедока, Хрватска jош ниjе обештетила породицу Гоjковић за њених 18 убиjених чланова у Марином Селу у Пакрачкоj Пољани 1991. године”, истакао jе Жарковић Срни. Он jе подсjетио да jе породица Гоjковић из села Кип подниjела приватну тужбу против Хрватске за надокнаду штете за своjе убиjене чланове ван борбених деjстава у Марином Селу, у Пакрачкоj Пољани. Коментаришући мишљење Врховног суда

Врховни суд Хрватскоj потврдио jе пресуде Жупаниjског суда у Осиjеку шесторици хрватских воjних полицаjаца за ратне злочине почињене над српским цивилима у Марином Селу у западноj Славониjи 1991. године. Бивши припадници Воjне полициjе Томица Полето и Жељко Тутић осуђени су на 15, односно 12 година затвора, док су Дамир Куфнер, Павао Ванцаш и Антун Ивезић ослобођени оптужби, а у случаjу Давора Шимића jе наступила застарjелост. Они су били оптужени за мучење 24 српска цивила из села око Пакраца у западноj Славониjи, при чему jе 17 цивила убиjено, а све се догађало у импровизованом затвору у рибарскоj колиби уз рибњак, преноси “Јутарњи лист”. Прво суђење одржано jе пред Жупаниjским судом у

БЕОГРАД – Протекло jе 20 година од злочина у Марином селу на подручjу западне Славониjе, када су припадници хрватске полициjе убили 18 српских цивила, подсећа данас невладина организациjа “Веритас”. Између 12. и 18. новембра 1991. године, ухапшена су 24 цивила од коjих део у селу Кип на општини Дарувар под сумњом да скриваjу оружjе воjног порекла, а део у селу Клиса на подручjу Пакраца под изговором “измештања” становништва. Похапшени Срби одведени су у Марино село и затворени у подруму импровизованог затвора “Рибарска колиба” где су их припадници хрватске полициjе мучили. Шесторица Срба су преживели тортуру, а 18 jе ликвидирано, с тим што се за телима петорице jош трага, наведено jе

Док су уз песмпу сестара Милановић “Билогоро, шумо наjмилиjа” Срби из Западне Славониjе пре више од 20 година радо певушили, данас уз књигу пjесама Ане Ковачевић “Од Билогоре до Фрушке горе” углавном плачу, препознаjући у њоj властиту судбину. Разапети између ове две планине многи ни две децениjе након избеглиштва не знаjу тачно где им jе кућа: тамо одакле су избегли, или овде у Воjводини где су се наjвећим делом скрасили. Неки су изгубили све што су имали и на новоj адреси почели испочетка; шачица се вратила, пристаjићи на положаj националне мањине, а они коjи се нису “примили” на новоj адреси и не могу да забораве Билогору, jош имаjу времена за

ПУТ ИЗ ПАКЛА • У колони дугачкоj петнаестак километара, у Бањалуку jе jуче и прекjуче приспело више од 5.000 Срба са подручjа Вировитице, Грубишног Поља, Подравске Слатине, Дарувара, Славонске Ораховице а очекуjе се долазак jош десет до 15 хиљада људи, жена и деце • Избеглице коjе су jош у шоку, сведоче да jе усташка солдатеска разарала и палила све пред собом а ко се ниjе извукао, убиjен jе или заклан на наjбестиjалниjи начин ОСТАЛА ПУСТОШ ХРВАТСКА усташоидна солдатеска опустошила jе Велику и Малу Ператовицу, Велику и Малу Барну, Лончарицу, Зринску, Велику и Малу Дапчевицу, Брђане, Горњу Рашевницу, Доњу Ковачницу, Мали Грђевац, Црепушину, Сибеник, Топчаловицу, Малу Јаснивачу… Наjгоре су прошле Велика