Колумнисти Архиве - Страница 52 од 77 - Јадовно 1941.

У Новом Саду вечерас је отворена изложба под називом "Срби Ливањског поља-трајање кроз вијекове", чији је циљ да покаже како су Срби, живећи вијековима у тим крајевима, оставили за собом неизбрисив печат

Отворена изложба о Србима Ливањског поља

25. новембар 2016.

У Новом Саду вечерас је отворена изложба под називом „Срби Ливањског поља-трајање кроз вијекове“, чији је циљ да покаже како су Срби, живећи вијековима у тим крајевима, оставили за собом неизбрисив печат. Предсједник Управног одбора /УО/ удружења „Огњена Марија Ливањска“ Гордана Достанић рекла је да су Срби Ливањског поља кроз историју оставили неизбрисив печат у свим сферама живота. „Данас, кад Срба у Ливањском пољу готово да и нема, мало је познато да су Срби кроз вијекове оставили неизбрисив печат у економији тог краја, политици, култури, вјерској, као и етнолошкој баштини“, рекла је Достанићева Срни. Она је додала да се никако не смију заборавити велика страдања Срба Ливањског поља кроз вијекове.

Матијина служба Његошу

25. новембар 2016.

Бећковићева поема о највећем српском песнику представљена у СКЗ. Душан Бабић: Лепа опомена у свету у коме се све износи на пазар Поетску, а какву другу, књигу (о) Његошу, посвећену и насловљену „Праху оца поезије“, представио је јуче у здању издавача, Српске књижевне задруге, песник, академик Матија Бећковић. Описивана као поема, спев, ода, похвала, у предговору Милована Данојлића чак и као служба у црквеном значењу појма – ова је збирка сонета догађај по себи. Баш као што је излазак сваке Матијине књиге, још од давне 1962. и „Вере Павладољске“, био празник српског језика, а тешко је побројати све те важне датуме, како је јуче у СКЗ рекао Душан Бабић. –

АУДИО – Др Душан Ј. Басташић: Немарни смо и заборављамо сопствена страдања!

20. новембар 2016.

Ове године се навршава 75 година од почетка страдања нашег народа у злогласним логорима у НДХ од стране усташа. О овој тужној годишњици и догађајима који су везани за њу, разговарали смо са више људи, али први пут разговарамо са др Душаном Басташићем, председником Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941., који искрено и отворено говори о јадовничкој голготи и нашем немару према жртвама. http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/Uploads/Audio/17.11.16%20-%2023h%20-%20Pod%20znakom%20pitanja%20-%20Dusan%20Bastasic%20-%201.20.13.mp3

Десница, па шта

19. новембар 2016.

Шта је то Србима донела и дала европска левица, па да страхују од продора европске деснице, као што сугеришу неки у Београду? Уз српску чељад спремну да на невиђено, само на основу сопствених жеља, портрет Доналда Трампа окачи о зид, поред иконе свеца заштитника, у Србији (Београду пре свега) ево имамо и дружину која телали около упозоравајући на велико зло које се, тврде, спрема Европи. Њихова теорија каже да ће избор Трампа за председника Америке оснажити радикалну десницу у, шта знам, Француској, Шведској, Аустрији, Немачкој… а то, веле, добра неће донети, опасно је чак и по куглу земаљску, јер ће те снаге, каже њихово учење, још више оснажити Путина, што

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Немања Девић: Јесмо ли ово и данас ми?

12. новембар 2016.

У Србији мало људи зна шта се обележава 11. новембра. Можда зато што је овај празник у календару новијег датума. Многи га празнују и радују му се јер је то само један више нерадан дан. Петак, 8. новембар. Сасвим обичан дан у Торонту. Митровдан у Србији. Шетња канадском метрополом прија, иако је ваздух оштар. На улици, у пролазу, сретне се по који човек који на реверу носи вештачки црвен цвет. Мали, али приметан. На раскрсници, па у продавници, још по који. Из школе излази група ђака – сви они носе црвен цветић. Људи жуте, црне или беле коже, без обзира на веру, стари и млади – носе га без разлике.

Ратко Дмитровић на Сајму потписивао књигу многобројним читаоцима

„Крст на крижу“ и пред Суботичанима

3. новембар 2016.

Представљање књиге Ратка Дмитровића, новог хита у издању „Новости“. О делу ће говорити Перо Зубац, Миломир Краговић и аутор У Српском културном центру „Свети Сава“ у Суботици вечерас у 19 часова биће представљена књига Ратка Дмитровића „Крст на крижу“, у издању „Новости“, један од најтраженијих наслова на протеклом Сајму књига у Београду. О делу о историјски компликованим односима Срба и Хрвата, које је за кратко време изазвало велико интересовање читалаца и већ доживело своје пето издање, поред аутора, говориће и књижевник Перо Зубац и уредник Издавачке делатности Компаније „Новости“ Миломир Краговић. Одломке из књиге читаће Милош Станковић, првак Драме на српском језику и нови директор Народног позоришта у Суботици. Књига,

Сто двадесет секунди

1. новембар 2016.

Када Израел обележава Дан сећања на жртве холокауста, у десет пре подне све у тој земљи стаје: аутомобили, послови, људи на улицама, телевизијски и радио програми… 120 секунди тишине подсећа Јевреје на оно што им се догодило у Другом светском рату. У том страшном времену Срби су, сразмерно посматрано, страдали готово као Јевреји, а убијани су често скупа са Јеврејима. У Независној држави Хрватској – а не треба заборавити да је у саставу те државе била и Босна и Херцеговина – убијено је више од милион Срба. Ко то данас зна, или још страшније, кога то уопште интересује? Број српских жртава и геноцид над Србима у Другом светском рату одавно

Шпијунажа

29. октобар 2016.

Чему се чудимо ако знамо да је 6. октобра 2000. године један лидер ДОС-а казао да Србија више нема непријатеља те да јој тајне службе и нису потребне Беше то првих дана након октобарске револуције, на једном од „ослобођених“ ТВ канала, док је још трајала она егзалтација, буктала нада и вера да је Србија коначно на добром путу. Пред камерама два од 18 лидера ДОС-а, један приучени новинар, иначе побегуља из Војске, и један универзитетски професор. Разговарало се о свему и свачему и у једном трену дођоше и до шпијунаже, обавештајних служби, прислушкивања. Водитељ, наиван, приупита хоће ли се и на који начин оснажити српска обавештајна служба, тајна полиција, а

Ратко Дмитровић први пут жестоко, без кочница, о Теофилу Панчићу!

22. октобар 2016.

Напало ме оно што се у јавности појављује као Теофил Панчић. Никада се до сада нисам бавио том јединственом физичком и менталном појавом. Због гађења. Писати о Панчићу захтева напор, као да пишеш о преливању септичке јаме. А и коме је до Теофила Панчића? Не бих ни сада да ме то брдо меса, у некаквом сочињенију објављеном на једном опскурном антисрпском војвођанском сајту, није узело у уста бранећи Хрвате. Можеш Панчићу да радиш шта ти је воља, све ће да прогута, осим критике на рачун Хрвата. То му је горе него прескакање оброка. Пре би се одрекао главе у шкембету и четрдесет ћевапа него реакције на критику Хрвата и хрватске

У Културном центру Новог Сада представљена књига Ратка Дмитровића „Крст на крижу“

Несхватљиво ћутање Срба о злочинима усташа

20. октобар 2016.

У Новом Саду промовисана je књига „Крст на крижу“, са поднасловом „Прилози за боље разумијевање српско-хрватских односа“, аутора Ратка Дмитровића, који каже да му је ћутање Срба о злочинима усташа, почињеним над њима, несхватљиво када су сви аргументи истине на српској страни. „Не постоји ниједан српски злочин, а постоје српски злочини којих се као Србин гнушам, а да злочинац није претходно и сам био жртва. Ово није никакво оправдање злочина и нико нема право на освету, али једноставно мора се рећи да су Срби били жртве и у Хрватској и у БиХ. И на једном и на другом подручју зна се ко је први започео зло, а Срби то сигурно

„Крст на крижу“ и пред Новосађанима

19. октобар 2016.

Промоција књиге Ратка Дмитровића о компликованим историјским преплетима у односима Срба и Хрвата вечерас у КЦ Новог Сада Књига „Крст на крижу“ Ратка Дмитровића о компликованим историјским преплетима у односима Срба и Хрвата, биће представљена Новосађанима вечерас у Културном центру Новог Сада у 19 часова. О књижевном делу које је заинтригирало читаоце широм Србије, новосадској публици говориће: др Небојша Кузмановић филозоф и књижевник, Перо Зубац, књижевник, Миломир Краговић уредник Издавачке делатности Компаније „Новости“ и аутор Ратко Дмитровић. Из Дмитровићеве књиге се, између осталог, сазнаје зашто су прећутане запањујуће тврдње Туђмановог саветника Слободана Ланга, каква је улога Срба у настанку и промоцији химне „Лијепа наша“, све о правој историји Буњеваца, ко

Душан Басташић: Бесједа на очевом испраћају

14. октобар 2016.

Стари, Предвиђено је да се опростим од тебе испред удружења Јадовно 1941. Твоје и моје, наше Јадовно ја не могу да одвојим од тебе и мене, од оца и сина. Јадовно је из темеља, брутално промјенило и одредило твој овоземаљски пут. А онда и мој, и животе цијеле наше породице. Та јадовничка рана отворена љета 1941, насљеђује се, преноси се кроз генерације. Она је уткана у наш генетски код. Није се лако са њом носити. Ћутио сам је још у дјетињству, посебно у нашем Грубишном. Црни рупци, црне шамије, од суза црвене очи, од терета погнута леђа, квргави прсти бака и тетака. Веома ријетко, тихо би изустиле: Наши су оћерани.. Није

Бећковић: Косово је ДНК српског народа

13. октобар 2016.

„Косово представља ДНК српског народа, али оно је пре свега најкрупније дело наше вере и наше поезије”, рекао је Матија Бећковић на отварању 49. Песничких сусрета „Лазар Вучковић” у Грачаници. Прослављени књижевник је нагласио да се „не говори случајно да је Косово наш Јерусалим“ и додао: – Јерусалим је једини град, а остало су места. И Косово је једино поље, остало су пољане. Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче. Косово поље је највећи врх наше вере и наше културе. Нико није живљи од Косовке девојке, Мајке Југовића и њених синова, Срђе Злопоглеђе и Реље Крилатице, за које историја не зна, и поезија је овде

Матија Бећковић у Дому културе Грачаница

Бећковићу уручена награда „Лазар Вучковић“ у Грачаници

12. октобар 2016.

Србин је онај кога се Косово тиче. Јер оно није само овде на земљи већ и на небу и свуда где има српског народа – поручио је Матија Бећковић Јерусалим је једини град, а остало су места. Косово је једино поље, а остало су пољане. Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче. Косово Поље је највећи врх наше традиције и наше културе. Овим речима обратио се академик Матија Бећковић, добитник овогодишње награде „Лазар Вучковић“, коју готово пола века додељује приштински недељник „Јединство“, једини косметски лист на српском језику. На књижевној вечери одржаној синоћ у препуном Дому културе у Грачаници где је добитнику уручена награда са

Матија Бећковић посетио манастир Грачаницу: Сви смо сабрани око Косова

11. октобар 2016.

Академик Матија Бећковић посетио КиМ и разговарао са владиком Теодосијем: Највеће понижење за наш народ није отимање и окупација Косова, него терање Срба и Србије да на то пристану На Косово нисам долазио од деведесетих година прошлог века, али сам све то време више био на Косову него када сам чешће долазио. А нисам једини, можда никада раније сав српски народ није био сабран на Косову као сада када нас ту готово нема, а ја сам посебно узбуђен да стојим пред Грачаницом и пред Симонидом. Ово је у уторак рекао академик Матија Бећковић испред манастира Грачаница, који је посетио и где се састао са владиком Теодосијем. – Оно што се