Колумнисти Архиве - Страница 52 од 75 - Јадовно 1941.

Кроз Паланку са дечачким погледом и осмехом на лицу

8. јун 2016.

Као да је краљ лично са мном прошетао паланачким улицама, први пут после 1941. Пише Немања Девић Данас сам на дар добио портрет краља Петра II Карађорђевића. Најпре с поносом јавно истицан, па скриван на најскровитијим местима, оличавао је судбину најоклеветанијег српског (и југословенског) монарха. Сироче од своје 11 године, постао је краљ са 17,5 и као такав недорастао светској олуји у којој се нашао. У избеглиштву, био је тек оруђе у рукама моћних и потом заувек протеран из земље, да се у њу више никада не врати. Тај благи човек злохуде судбине прерано је и оболео, покушавајући безуспешно да окупи разједињене Србе у емиграцији. Код њега је све велико

Само да није Русија

27. мај 2016.

Зашто је проблем кад српски мандатар о будућој влади разговара са Путином, а није проблем кад српску владу саставља амерички амбасадор ЗБОГ чега вриште нато-лобисти у Београду? Шта је спорно у томе што се Александар Вучић састао са Владимиром Путином и што је Путин казао какву би владу волео да види у Београду. Да се не лажемо: то сваком мандатару за састав будуће српске владе кажу амбасадори великих сила. По неколико пута. Овде је бар исказано поштовање директним сусретом. Није било у новијој српској историји (нити ће) да неки мандатар саставља Владу Србије без „сугестија“ великих сила, преко амбасадора достављеног мишљења каква би влада била добра, пожељна, шта се од

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

За почетак, добро би било да научимо каткад да трпимо

24. мај 2016.

Разговарам се јуче са оклеветаним и прогоњеним Младеном Обрадовићем. Осудили су га – без пресуде. Обезљудили – без разлога. Каменовали га – они који би последњи смели да камен баце. Нечојствено гонили – они који се представљају као саткани од толеранције и љубави. А Младен ћути и носи крст свој. Без роптања и ридања. Иде својим путем, трпељиво, борећи се како уме и зна за свог синка Алексија. И не мрзи их. И не суди им. И разговор са њим ме сети колико је ТРПЉЕЊЕ, и из њега произишло СТРПЉЕЊЕ дубоко у основи нашег бића. Ми смо, томе нас историја учи, народ који се рађа и умире уз муку и трпећи.

Зар у нашој распетој Србијици још неко машта да му унуци и синови буду артиљерци?

24. мај 2016.

Недавно, био сам гостопримац у једном манастиру у Жичкој епархији. Често тамо одлазим и, будући да ме дуго познају, указали су ми ту част. Нагледао сам се свакојаког света, али међу првима ми паде у очи породица из једног гружанског села, која овде беше дошла у пуном саставу: бака, средовечни родитељи и њихово двоје деце. Лако се дало видети да нису Бог зна каквог имовног стања, али да су се пред долазак у цркву обукли свечано, у најновија чиста одела. Погледи им беху свима бистри, док им је осмех био стидљив, али вазда присутан, као да је говорио колико су и они жилави и постојани упркос свакој невољи. Виђао сам

Људи за своје слабости и неуспехе често оптужују своје претке: Милош Ковић (Фото: Зоран Раш)

Милош Ковић: Има ли српска историја златно доба

23. мај 2016.

Таква оцена зависила би од наше, данашње идеолошке позиције. За то, међутим, није потребан историчар * Основ идентитета за Србе је вековима био у православној вери и заједничким култовима. У добу просветитељства и романтизма, Доситеј и Вук су нагласили језичку припадност као основ идентитета Аутор: Анђелка Цвијић Какво је било време владавине краља Петра И Карађорђевића од 1903. до 1914, питање је на које савремени српски историчари имају различите одговоре. За једне то је просперитетно доба српске историје, док је за друге то недемократска епоха са антипарламентарном тенденцијом круне и интелектуалном елитом која је била сва у знаку српског национализма. Због оваквих драстичних размимоилажења у српској историјској науци издавачка кућа

Неретва и Кошаре

21. мај 2016.

Код већине Срба одавно нема онога чега је код јунака на Кошарама било у изобиљу У току су иницијативе, у неколико градова Србије, да се променама назива улица (неке носе имена људи о којима се ништа не може рећи, ни уз помоћ енциклопедије) одржи сећање на јунаке карауле Кошаре. То је оно трагично-херојско место на граници Србије и Албаније, где су припадници наше војске, априла, маја и јуна 1999. године, показали да човек може више него што му је дато. За све то време били су изложени сталној артиљеријској ватри Војске Албаније, нападима ОВК и ударима НАТО авијације. Погинуло их је 108. Верујмо да је ово са улицама почетак нечега

Ти мени војводо, ја теби кроатофилу

19. мај 2016.

Какве твитове и саопштења су разменили глодур „Вечерњих новости” Ратко Дмитровић и чланови НУНС-а Жестока твитер-расправа између директора и главног уредника „Вечерњих новости” Ратка Дмитровића и појединих чланова Независног удружења новинара Србије (НУНС) толико се захуктала да ово удружење тражи изјашњавање ресорног министра Ивана Тасовца. Ратко Дмитровић не тражи ништа. Осим што и даље својим твитовима узбуркава НУНС-ово чланство које га оптужује за говор мржње. Како је све почело? Дмитровић се, коментаришући комеморацију у Блајбургу као једини простор колективне жалости Хрвата, присетио како је још деведесетих „говорио и писао да је Хрватска неоусташка држава” и да су га због таквог става „нападали једино у Србији”. Када га је један од

Мештровићев споменик краљу Петру изнад градских врата на Пилама у Дубровнику подигнут је 1923. године, а уклониле су га усташе 1941. године.

Прије само сто година: Сплићани и Дубровчани клицали Боже правде!

15. мај 2016.

У борби за ослобођење и уједињење уочи Првог свјетског рата Далмација је имала истакнуто мјесто. Иако савремена хрватска историографија то питање изоставља, дио хрватских грађанских слојева био је пројугословенски оријентисан исто онолико колико је био и просрпски. Њихова борба није била тек политичка нужност, већ често и најдубље убјеђење због ког су ризиковали. Такође, Србија у тим круговима није била посматрана као објекат који ће помоћи у сузбијању италијанског утицаја, већ као Пијемонт чијој су се демократији истински дивили многи хрватски умјетници и интелектуалци оног времена. То је доба када је 19-годишњи Мирослав Крлежа пребјегао у Београд да се као добровољац пријави у српску војску и бори за слободу, када

Представа звана ЗСО

7. мај 2016.

Срби греше, уз остало, и у томе што изјаве албанских политичара схватају неозбиљно. Све што они, Албанци, кажу, или најаве, све се оствари Улази ли Србија, на путу према вратима ЕУ, у лавиринт? Да ли су и данас Брисел, Вашингтон и Берлин исти они и исти онакви какве је пред свој прерани одлазак упознао Зоран Ђинђић: дволични, неискрени, антисрпски? Шта ће Србија све морати да уради како би постала чланица Европске уније? Сећате се, није било давно, након једне рунде целодневних преговора с косовским Албанцима, у Бриселу, уз посредовање Федерике Могерини, а радило се о делу Бриселског споразума који регулише постојање Заједнице српских општина (ЗСО), члан наше делегације, Марко Ђурић,

Матија Бећковић: Само ти, дијете, ради свој посао – најважнија српска реч

6. мај 2016.

Беседа поводом награде Печат времена за књижевност. Неспорна jе само та реч коjа jе пала на страшном месту, у одсудном часу, и добила космичке размере као дело jедино могуће унутрашње слободе. И ма како се звао таj коjи jе то изговорио, он jе постоjао, и постоjаће док постоjи онаj коjи jе из њега проговорио и jезик на коjем jе та реч изговорена. Света jе реч,а не човек. О двехиљадитоj години хришћанства уписан jе Вукашин из Клепаца у свете српске мученике, а на икони новопросиjаног светитеља нашла се његова реч: „Само ти, диjете, ради своj посао“ Седамдесетих година прошлог века у издању Јевреjске општине у Београду поjавио се зборник успомена преживелих

ЕКСКЛУЗИВНО Матија Бећковић: „Господе, помилуј“ (видео)

1. мај 2016.

Нова књига Матије Бећковића представљена недавно у Српској академији наука и уметности састављена је од три поеме: „Господе, помилуј“, „Учини ми љубaв“ и „Слaвa теби Боже“, које су заправо песникова молитва Богу. На Ускрс, ексклузивно за Спутњик, Матија Бећковић говори стихове: „Господе, помилуј“. Извор: СПУТНИК Везане вијести: Матија Бећковић

Бећковић: Србија гата, а други одлучују

27. април 2016.

Матија Бећковић, за „Новости“, о „Три поеме“ и нашој будућности после избора. Први пут у САНУ споменут Драгиша Васић као жртва Јасеновца ТРИ песме које славе Бога, Љубав и Молитву, обједињене у књизи „Три поеме“, у издању СКЗ-а, академик Матија Бећковић представио је јуче у Свечаној сали САНУ. Овај триптих религијских стихова чине наслови „Господе, помилуј“, „Учини ми љубав“ и „Слава теби Боже“, а песник их је, каже, испевао у посебном заносу, у „непесничко време у славу безвременог царства поезије“. Пред многобројним поштоваоцима Бећковићевог умећа, његовим пријатељима и колегама, о књизи су исцрпно говорили професори Стојан Ђорђић и Јован Делић, док је аутор надахнуто говорио одломке из поема. Ипак, пре

У САНУ одржана промоција „Три поеме“ Матије Бећковића

26. април 2016.

У Српској академији наука и умјетности данас је поводом 75 година од оснивања усташког логора Јасеновац промовисана књига „Три поеме“ академика Матије Бећковића. Академик Миро Вуксановић навео је да три Бећковићеве поеме – „Господе помилуј“, „Учини ми љубав“ и „Слава теби Боже“, уствари представљају молитве Богу, преносе београдски медији. „Песник и мајстор речи је у поеми `Учини ми љубав` узео именицу душа из које је поникла љубавна нежност и подигао је у суперлатив над суперлативима“, рекао је Вуксановић. Професор Стојан Ђорђић нагласио је да је Прву поему Бећковић написао 2013. године и да је за основу узео познату и најкраћу хришћанску молбу за милост Божију, која је стала у само

Немања Девић: Због добрих људи и Сунце сија

20. април 2016.

O, како нам само фале једноставни дани, једноставни људи и једноставни разговори. Данас сам преподне провео у селу Церовцу, са четири генерације Радојевића-Манчића. Без посебног повода. Пише: Немања Девић Радојевићи су некад били једна од најугледнијих фамилија у селу, и то се и данас осећа у њиховом држању, причи, опхођењу, у њиховој озбиљности и смисленој шали, у гостопримству и начину на који брину о домаћинству. У пријатном амбијенту, испод столетне липе и окружени ниским стаблима јабука, водили смо више него угодан разговор о нашим и прошлим данима. Ред и склад, тако ретко међусобно поштовање и љубав – то је прво што пада у очи госту ове породице. И храст и

Сећања и завет доктора Рајса

19. април 2016.

Неки постају Срби рођењем. Неки, са већом одговорношћу, постају и Срби по осећању. Најмање је оних који су изнад свега Срби по делу. Доктор Арчибалд Рајс је уочи Великог рата био признат стручњак за судску медицину, криминолог од каријере. Живео је у земљи која је била неутрална. Када је у августу 1914. одлучио решио да крене пут нападнуте Србије о којој је мало знао, ризиковао је и живот, научну каријеру, спокој и сва материјална блага. Али, оно што је у Србији видео, срце му је испунило другим благодетима. Толико да је у смирај живота зажелео да баш и то срце остави да почива међу Србима. На Кајмакчалану, високо, где звижде