Како су усташе градиле и одржавале мит о Дрини као природној хрватској граници који је веома популаран и данас  Мит о “граници на Дрини“, уз онај о Хрватској као “предзиђу кршћанства“, један је од најистакнутијих наратива кључних за разумијевање хрватске друштвене, политичке и културне свијести. У њему Хрватска има статус чуварице кршћанства као и еуропске цивилизације и културе, односно чуварице важне границе између истока и запада која је повијесно на Дрини. Од 1990-их он се поновно оживљава у редовима радикалне деснице, међу осталим и кроз пјесме с усташком иконографијом какве радо изводи Марко Перковић Томпсон. Но колико је он утемељен у стварним повијесним чињеницама и колико уистину има древних упоришта,

„Сви се морамо суочити с чињеницом да питање референдума о независности Републике Српске неће бити регулирано Дејтонским споразумом него могућношћу ње, Русије и Србије да такво нешто наметну. Ако то успију наметнути, не видим како се то питање може ријешити без ратног сукобљавања у овом дијелу свијета … То је ненаписани програм који се артикулира међу редовима сваког дана. Оно што Додик говори је оно што Вучић мисли, а Добрица Ћосић је написао још прије 20 година.“ Рекао је Иво Банац и осто жив, а придружио му се Стјепан Месић са већ углавном познатом причом … “Ја мислим да Додик искрено вјерује да БиХ може да се подијели и да

У Ријеци је одржана свечана академија поводом обележавања 300 година православља у том крају, а помоћник министра културе Дејан Масликовић оценио је да православна црква данас игра важну улогу позивајући да се вратимо коренима, светосављу и очувању моралних и људских вредности. “Црква нас сједињује и јача, учи љубави, толеранцији и занемареним вредностима”, истакао је он у Поморском и повјесном музеју Хрватског приморја, саопштило је Министарство културе. Према његовим речима, ово окупљање, поред прославе важног јубилеја, има још један не мање битан значај, а то је пример суживота народа у Истри, добрих односа Срба, Хрвата, Италијана и Истрана и да је управо то оно што свима улива наду да је то

Србија сада, након набавке мигова из Русије, који ће бити изложени на војној паради 20. октобра поводом Дана ослобођења Београда, држи корак са Мађарима, Румунима и Бугарима Србија сада, након набавке мигова из Русије, који ће бити изложени на војној паради 20. октобра поводом Дана ослобођења Београда, држи корак са Мађарима, Румунима и Бугарима, сматра новинар дневног листа “Политика” Мирослав Лазански. Лазански је гостујући у Јутарњем програму Телевизије Пинк истакао да је то највеће модернизација и јачање Војске Србије од 1991. године. – То је највећа модернизација у послењих 26. година и квалитативно и кавнтитативно. Тих шест мигова неопходни су за чување ваздушног простора, а не да би се спремали

Милош С. Милојевић, истраживач и ратник који је живео у деветнаестом веку, оставио је на хиљаде страница рукописа о историји Срба којима се изгубио траг. Готово да нема књиге оних аутора који се баве пореклом Словена, односно Срба, заговорника да Словени нису дошљаци на Балкан, а да се бар на једном месту не помене име Милоша С. Милојевића. Слично је и са саговорницима на ту тему, присталицама такозване аутохтонистичке школе. Иза овог научника који је живео у деветнаестом веку званично је остало мало дела, али присталице његове теорије и поборници његовог рада говоре о сандуцима заоставштине и хиљадама страницама у рукопису. Чињеница је да после смрти његову рукописну заоставштину није

Бранимир Главаш наћи ће се у понедјељак, 16. октобра, на оптуженичкој клупи загребачког Жупанијског суда гдје ће се суочити са оптужницом за ратни злочин над осијечким Србима због чега је већ одслужио већину казне, али је правооснажну пресуду укинуо Уставни суд Хрватске. Поновљено суђење Главашу и другим оптуженим за ратни злочин над осијечким Србима у случајевима “Гаража” и “Селотејп” требало је почети још у јулу, али је одгођено јер Главашу није био скинут посланички имунитет, што је у међувремену учињено. Жупанијски суд у Загребу утврдио да је Главаш наредио хапшења, мучења и убиства седморо српских цивила, чија су тијела бачена у Драву, преносе хрватски медији. Прву правоснажну пресуду Врховног суда

Културна добра Епархије осјечко-пољске и барањске и Епархије далматинске отпремљена су данас из Србије у цркве и ризнице Српске православне цркве /СПЦ/ у Хрватској, тако да је враћено 45 икона, саопштено је из Министарства културе и информисања Србије. Културна добра су отпремљена након што су, према одлуци Мјешовите српско-хрватске међудржавне комисије за враћање културних добара, за то створени одговарајући услови. На основу Споразума између некадашње Савезне владе СР Југославије и Владе Хрватске о сарадњи у области културе и просвјете и уз сагласност Светог архијерејског синода СПЦ, црквама Светог Димитрија и Патријаршијског двора у Даљу, као и црквама у Маркушици, Кнежеву и Ризници Светог Илије у Задру, враћено је 45 икона.

Београђанин Драгиша Ивеља свој узбудљив живот преточио у књигу “Био сам Титов шпијун”: Слободана Пенезића Крцуна су убили, па су Леки подметнули да је прислушкивао Броза Неустрашиви оперативац Драгиша Ивеља изградио је своју каријеру захваљујући спектакуларним акцијама широм Европе. Реља, како је гласило његово кодно име, део професионалног трајања провео је у Трсту, југословенској престоници шопинга и, како каже, центру усташке емиграције, радећи као телохранитељ и десна рука главног градског трговца и власника велике робне куће “Гранди магацини Ђовани”, која је за становнике СФРЈ била “продавница за све”. Реља је имао увид у све његове послове, и легалне и илегалне, и о томе обеваштавао Службу државне безбедности. Узбудљив живот, као

Водећи швајцарски лист “Ноје цирхер цајтунг” (НЗЗ) објавио је веома оштру анализу положаја Хрватске у Европској унији, као и стања хрватског друштва. Изјаве хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић о Босни и Херцеговини тај дневник сматра “бесмисленим”, а премијера Хрватске приказује као неодлучног проевропског политичара, који се више боји своје странке него опозиције. “Најновија чланица Европске уније након четири године од приступања пропустила је прилику да испуни очекивања”, наводи лист, додавши да је Хрватска требало да “преузме водећу улогу у регији, а она се свађа са суседима и унутар себе”, преноси хрватски портал “Индекс”. НЗЗ истиче да је Хрватска разочарање и у економском смислу, осврћући се на статистику да је просечан

На првом европском скупу српских патриотских организација (Франкфурт на Мајни, 12-13. јун 1993. г.) била је присутна и делегација Друштва Српска заједница из Љубљане. На отварању, присутнима се обратио књижевник Милорад Павић а многе од његових мисли актуелне су и после две и по деценије. Објављен у часопису за културу „Беседа“ Српске заједнице из Љубљане. За „Стање ствари“ приредио Никола Милованчев Драги моји земљаци, Волео бих када бисмо схватили да припадати једној култури, једном народу, значи у исто време и једну ширу припадност у области духовности, припадност у нашем случају источноевропској хришћанској цивилизацији, која обухвата Грке, Србе, Румуне, Бугаре, Русе, Украјинце, Јермене, као и неке друге народе и културе ван